Fanula Papazoglu
| Fanula Papazoglu | |
|---|---|
 Fanula Papazoglu | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. februar 1917. |
| Mesto rođenja | Bitolj, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 26. januar 2001. (83 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, SR Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Institucija | Filozofski fakultet u Beogradu |
Fanula Papazoglu (Bitolj, 3. februar 1917 — Beograd, 26. januar 2001) bila je srpska istoričarka, doktor istorijskih nauka, profesor univerziteta i akademik.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Fanula Papazoglu je rođena 3. februara 1917. godine u porodici grčkog porekla u Bitolju, u Kraljevini Srbiji, gde se školovala do fakulteta. Studirala je Klasičnu filologiju sa istorijom Starog veka i arheologijom na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Fanula Papazoglu je kao član studentske organizacije davala podršku jugoslovenskom partizanskom pokretu. Bila je zatvorenik u logoru Banjica šest meseci tokom 1942. i 1943. godine.[1] Diplomirala je 1946. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju Makedonski gradovi u rimsko doba odbranila je 1955. godine. Na Katedri za istoriju starog veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu radila je od 1947. godine. Za redovnog profesora je izabrana 1965. godine. Postala je dopisni član SANU 1974. godine, a redovni 1983. godine.[2] Osnivač je Centra za antičku epigrafiku i numizmatiku.[3] Bila je stalni saradnik Centra za balkanološka ispitivanja ANU BiH, član Nemačkog arheološkog instituta, počasni doktor na Sorboni, počasni član Filološkog društva Parnasos u Atini i član Makedonske akademije nauka. Autor je oko 130 naučnih radova iz oblasti istorije Starog veka.[2] Bila je udata za Georgija Ostrogorskog, jednog od najvećih svetskih vizantologa.[1] Preminula je u Beogradu 26. januara 2001. godine.[3][2]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Oktobarska nagrada beograda, 1970;
- Sedmojulska nagrada, 1988[2]
Izabrani radovi[uredi | uredi izvor]
- Papazoglu, Fanula (1953). „Eion-Amfipolj-Hrisopolj”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2: 7—24.
- Papazoglu, Fanula (1954). „Herakleja i Pelagonija” (PDF). Živa antika. 4 (2): 308—345.
- Papazoglu, Fanula (1955). „O onomastičkoj formuli kod Makedonaca u rimsko doba” (PDF). Živa antika. 5 (2): 350—372.
- Papazoglu, Fanula (1957). Makedonski gradovi u rimsko doba (PDF). Skopje: Živa antika.
- Papazoglu, Fanula (1957). „Prilozi istoriji Singidunuma i srednjeg Podunavlja u antičko doba”. Istoriski časopis. 7: 303—321.
- Papazoglu, Fanula (1963). „O teritoriji ilirskog plemena Ardieja”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 7 (1): 71—86.
- Papazoglu, Fanula (1964). „Dardanska onomastika”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 8 (1): 49—75.
- Papazoglu, Fanula (1967). Istorija helenizma: Epoha Aleksandra Velikog (1. izd.). Beograd: Naučna knjiga.
- Papazoglu, Fanula (1972) [1967]. Istorija helenizma: Epoha Aleksandra Velikog (2. izd.). Beograd: Naučna knjiga.
- Papazoglu, Fanula (1968). „Ljudske žrtve i tragovi kanibalizma kod nekih srednjobalkanskih antičkih plemena”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 10 (1): 47—61.
- Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi (1. izd.). Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
- Papazoglu, Fanula (2007) [1969]. Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi (2. izd.). Beograd: Equilibrium.
- Papazoglu, Fanula (1970). „Autarijati i Lizimah”. Adriatica praehistorica et antiqua: Zbornik radova posvećen Grgi Novaku. Zagreb: Arheološki institut. str. 335—346.
- Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Amsterdam: Hakkert.
- Papazoglu, Fanula (1979). „Gouverneurs de Macédoine” (PDF). Živa antika. 29 (2): 227—249.
- Papazoglu, Fanula (1980). „O helenizaciji i romanizaciji”. Glas SANU. 320 (2): 21—36.
- Papazoglu, Fanula (1988). „Ilirska i dardanska kraljevina: Poreklo i razvoj, struktura, helenizacija i romanizacija”. Iliri i Albanci. Beograd: SANU. str. 145—199.
- Papazoglu, Fanula (1989). „L’organisation politique de l’Illyrie méridionale” (PDF). Živa antika. 39 (1-2): 31—53.
- Papazoglu, Fanula (1991). „O Peoncima u rimsko doba”. Zbornik radova posvećenih akademiku Alojzu Bencu. Sarajevo: ANUBIH. str. 271—274.
- Papazoglu, Fanula (1995). Istorija helenizma: Vladavina Aleksandra Velikog: Doba dijadoha. Beograd: Skripta Internacional.
- Papazoglu, Fanula (1997). Laoi et paroikoi: Recherches sur la structure de la société hellénistique. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
- Papazoglu, Fanula (1998). „Politički i socijalni sadržaj imena Μακεδών, Μακεδόνες u predhelenističkoj i helenističkoj Makedoniji” (PDF). Živa antika. 48 (1-2): 25—41.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Milosavljević, Monika (2017). „Teorijsko-metodološke osnove u delu Fanule Papazoglu: arheološka perspektiva”. Archaica. 5.
- ^ a b v g „Fanula Papazoglu” (PDF). web.archive.org. SANU. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 27. 8. 2019.
- ^ a b „Vremeplov (3. februar 2017)”. www.rts.rs. Pristupljeno 27. 8. 2019.
