Fibroblast

Fibroblast embriona miša

Tkivo kultivisano fibroblastima, na uvećanju 100h gledano kroz obrnutu fazu kontrastnog mikroskopa

Fibroblast je najtipičnija ćelija vezivnog tkiva koja ima gradivnu i ulogu u sintezi svih komponenti tog tkiva. Imaju sposobnost kretanja kao u veštačkim (in vitro) tako i u organizmu. Nastaju od mezenhimske ćelije. Telo fibroblasta je vretenastog oblika i sa njega polaze kraći i duži nastavci citoplazme kojima se uspostavljaju međućelijske veze.

Sintetišu komponente osnovne supstancije koja ispunjava prostor između ćelija:

• proteoglikane
• gradivne proteine
• prekurzore kolagena i elastična vlakna.

Struktura

Fibroblasti imaju razgranatu citoplazmu koja okružuje eliptično, šareno jedro koje ima dva ili više nukleusa. Aktivni fibroblasti se mogu prepoznati po njihovom obilnom grubom endoplazmatičnom retikulumu. Neaktivni fibroblasti (koji se nazivaju fibrociti) su manji, vretenastog oblika i imaju smanjenu količinu grubog endoplazmatičnog retikuluma. Iako su razdvojeni i raštrkani kada moraju da pokriju veliki prostor, fibroblasti, kada su nagomilani, često se lokalno poravnavaju u paralelnim klasterima.

Za razliku od epitelnih ćelija koje oblažu strukture tela, fibroblasti ne formiraju ravne monoslojeve i nisu ograničeni polarizujućim vezanjem za bazalnu laminu na jednoj strani, iako mogu doprineti komponentama bazalne lamine u nekim situacijama (npr. komponenta laminina koja nosi α-2 lanac, a koja je odsutna samo u regionima epitela povezanog sa folikulima koji nemaju miofibroblastnu oblogu). Fibroblasti takođe mogu polako da migriraju preko supstrata kao pojedinačne ćelije, opet za razliku od epitelnih ćelija. Dok epitelne ćelije formiraju oblogu telesnih struktura, fibroblasti i srodna vezivna tkiva oblikuju "većinu" organizma.

Životni vek fibroblasta, meren u pilećim embrionima, je 57 ± 3 dana.

Odnos sa fibrocitima

Fibroblasti i fibrociti su dva stanja istih ćelija, pri čemu je prvo aktivirano stanje, a drugo manje aktivno stanje, koje se bavi održavanjem i metabolizmom tkiva. Trenutno postoji tendencija da se oba oblika nazovu fibroblastima. Sufiks "-blast" se koristi u ćelijskoj biologiji za označavanje matične ćelije ili ćelije u aktiviranom stanju metabolizma.

Fibroblasti su morfološki heterogeni sa različitim izgledom u zavisnosti od njihove lokacije i aktivnosti. Iako su morfološki neupadljivi, ektopično transplantirani fibroblasti često mogu zadržati poziciono pamćenje lokacije i konteksta tkiva gde su prethodno boravili, barem tokom nekoliko generacija.

Funkcija

Fibroblasti stvaraju kolagena vlakna, glikozaminoglikane, retikularna i elastična vlakna. Fibroblasti pojedinaca koji rastu se dele i sintetišu prizemnu supstancu. Oštećenje tkiva stimuliše fibrocite i indukuje proizvodnju fibroblasta.

Upala

Pored opšte poznate uloge strukturnih komponenti, fibroblasti igraju ključnu ulogu u imunološkom odgovoru na povredu tkiva. Oni su rani igrači u pokretanju upale u prisustvu invazivnih mikroorganizama. Oni indukuju sintezu hemokina kroz prezentaciju receptora na njihovoj površini. Imunske ćelije tada reaguju i pokreću kaskadu događaja kako bi očistile invazivne mikroorganizme. Receptori na površini fibroblasta takođe omogućavaju regulaciju hematopoetskih ćelija i obezbeđuju put za imune ćelije da regulišu fibroblaste.

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  

Spoljašnje veze

• Bionet škola