Formaldehid

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Formaldehid
Skeletal fomula of formaldehyde with explicit hydrogens added
Skeletal fomula of formaldehyde with explicit hydrogens added
Spacefill model of formaldehyde
Spacefill model of formaldehyde
Ball and stick model of formaldehyde
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Formaldehid[1]
Sistemski IUPAC naziv
Metanal[1]
Drugi nazivi
Metil aldehid
Metilen glikol
Metilen oksid
Formalin (vodeni rastvor)
Formol
Karbonil hidrid
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00018
Bajlštajn 1209228
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.002
EC broj 200-001-8
E-brojevi E240 (konzervansi)
Gmelin Referenca 445
KEGG[2]
MeSH Formaldehyde
RTECS LP8925000
UNII
UN broj 2209
  • InChI=1S/CH2O/c1-2/h1H2 DaY
    Ključ: WSFSSNUMVMOOMR-UHFFFAOYSA-N DaY
  • InChI=1/CH2O/c1-2/h1H2
    Ključ: WSFSSNUMVMOOMR-UHFFFAOYAT
  • C=O
Svojstva[9]
CH2O
Molarna masa 30,03 g·mol−1
Agregatno stanje bezbojni gas
Gustina 0,8153 g/cm³ (−20 °C)[5]
Tačka topljenja −92 °C (−134 °F; 181 K)
Tačka ključanja −19 °C (−2 °F; 254 K)[5]
400 g dm−3
log P 0.350
Napon pare < 1 atm[6]
Kiselost (pKa) 13,27[7][8]
Magnetna susceptibilnost -18.6·10−6 cm³/mol
Dipolni moment 1.85 D
Struktura
C2v
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Trigonalna planarna
Farmakologija
QP53AX19 (WHO)
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja MSDS
Toxic (T)
Corrosive (C)
Carc. Cat. 1
R-oznake R23/24/25 R34 R43 R45
S-oznake (S1/2) S26 S36/37/39 S45 S51 S53 S60
NFPA 704
Tačka paljenja 64 °C (147 °F; 337 K)
430 °C (806 °F; 703 K)
Eksplozivni limiti 7–73%
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC):
100 mg/kg (oralno, pacov)[12]
333 ppm (miš, 2 h)
815 ppm (pacov, 30 min)[13]
333 ppm (mačka, 2 h)[13]
Granice izloženosti zdravlja u SAD (NIOSH):
PEL (дозвољено)
 TWA 0.75 ppm ST 2 ppm (као формалдехид и формалин)[10][11]
REL (preporučeno)
 Ca TWA 0.016 ppm C 0.1 ppm [15-minuta][10]
IDLH (trenutna opasnost)
 Ca [20 ppm][10]
Srodna jedinjenja
Srodna aldehidi
 Acetaldehid

Butiraldehid
Dekanal
Heptanal
Heksanal
Nonanal
Oktadekanal
Oktanal
Pentanal
Propionaldehid

Srodna jedinjenja
 metanol
mravlja kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Formaldehid ili metanal (HCHO) je gasovito jedinjenje rastvorljivo u vodi i najjednostavniji aldehid (R-CHO).[14] Trivijalno ime ove supstance potiče od njene sličnosti i odnosa sa formičnom kiselinom. Obično se čuva rastvoren u vodi pod nazivom formalin (37% formaldehida i oko 15% metanola u vodi), ili u obliku čvrstog polimera - paraformaldehida (paraform).

Najčešće se primenjuje u industriji plastičnih masa,[15] bakelita i kože i kao dezinfekciono sredstvo. Formaldehid je važan prekurzor mnogih drugih materijala i hemijskih jedinjenja. Godine 1996, instalirani kapacitet proizvodnje formaldehida je bio procenjen na 8,7 miliona tona godišnje.[14] On se prvenstveno koristi u proizvodnji industrijskih rezina, npr. za ivericu i prevlake.

S obzirom na njegovu široku upotrebu, toksičnost i nestabilnost, formaldehid predstavlja značajnu opasnost za ljudsko zdravlje.[16] Godine 2011, Nacionalni toksikološki program SAD je opisao formaldehid kao materiju za koju je „poznato da je kancerogena za ljude”.[17][18][19]

Forme formaldehida[uredi | uredi izvor]

Paraformaldehid je česta forma formaldehida za industrijske aplikacije.

Formaldehid je složeniji od mnogih jednostavnih jedinjenja ugljenika u smislu da poprima nekoliko različitih oblika. Ova jedinjenja se često mogu koristiti naizmenično i mogu se međusobno konvertovati.

  • Kao gas, molekularni formaldehid je bezbojan i ima karakteristični oštar, iritantan zadah. Stabilan je na oko 150 °C, ali se polimerizuje kada se kondenzuje u tečnost. Nakon kondenzacije, gas prelazi u razne druge oblike formaldehida (sa različitim hemijskim formulama) koji su od veće praktične vrijednosti.
  • Jedan važan derivat je ciklični trimerni metaformaldehid (1,3,5-trioksan) sa formulom (CH2O)3. To je bela čvrsta supstanca koja se rastvara bez degradacije u organskim rastvaračima.
  • Takođe postoji i linearni polimer koji se zove paraformaldehid, sa formulom HO(CH2O)nH. Ovo jedinjenje takođe postoji u ravnoteži sa različitim oligomerima (kratkim polimerima), u zavisnosti od koncentracije i temperature. Zasićeni vodeni rastvor, od oko 40% formaldehida po zapremini ili 37% po masi, naziva se „100% formalin”.

Kad se rastvori u vodi, formaldehid isto tako formira hidrat, metandiol, sa formulom H2C(OH)2. Ovo jedinjenje takođe postoji u ravnoteži sa raznim oligomerima (kratkim polimerima), u zavisnosti od koncentracije i temperature. Zasićeni vodeni rastvor, sa oko 40% formaldehida po zapremini ili 37% po masi, se naziva „100% formalin”. Mala količina stabilizatora, kao što je metanol, se obično dodaje da bi se potisnula oksidacija i polimerizacija. Tipični komercijalni formalin može da sadrži 10–12% metanola i razne matalne nečistoće. Ime je davno formulisano iz jednog starog trgovačkog imena, „Formalin”.[20]

„Formaldehid“ je prvi put korišćen kao generički zaštitni znak 1893. godine nakon prethodnog trgovačkog naziva, „formalin“.[21]

  • Glavni oblici formaldehida
  • Monomerni formaldehid (predmet ovog članka)
    Monomerni formaldehid (predmet ovog članka)
  • Trioksan je stabilan ciklični trimer formaldehida.
    Trioksan je stabilan ciklični trimer formaldehida.
  • Paraformaldehid je uobičajen oblik formaldehida za industrijsku primenu.
    Paraformaldehid je uobičajen oblik formaldehida za industrijsku primenu.
  • Metandiol, preovlađujuća vrsta u razblaženim vodenim rastvorima formaldehida
    Metandiol, preovlađujuća vrsta u razblaženim vodenim rastvorima formaldehida

Struktura i vezivanje[uredi | uredi izvor]

Molekularni formaldehid sadrži centralni atom ugljenika sa dvostrukom vezom za atom kiseonika i jednostrukom vezom za svaki atom vodonika. Ova struktura je rezimirana kondenzovanom formulom H2C=O.[22] Molekul je ravan, u obliku slova Y i njegova molekularna simetrija pripada C2v grupi tačaka.[23] Precizna molekularna geometrija gasovitog formaldehida određena je difrakcijom gasnih elektrona[22][24] i mikrotalasnom spektroskopijom.[25][26] Dužina veze je 1,21 Å za vezu ugljenik-kiseonik[22][24][25][26][27] i oko 1,11 Å za vezu ugljenik-vodonik,[22][24][25][26] dok je ugao veze H–C–H 117°,[25][26] blizu ugla od 120° koji se nalazi u idealnom trigonalnom planarnom molekulu.[22] Neka pobuđena elektronska stanja formaldehida su pre piramidalna nego planarna kao u osnovnom stanju.[27]

Zastupljenost[uredi | uredi izvor]

Procesi u gornjim slojevima atmosfere doprinose sa do 90% ukupnog formaldehida u životnoj sredini. Formaldehid je intermedijer oksidacije (ili sagorevanja) metana, kao i drugih jedinjenja ugljenika, npr. u šumskim požarima, automobilskim izduvnim gasovima, i duvanskom dimu. Kad se formira u atmosferi dejstvom sunčeve svetlosti i kiseonika na atmosferski metan i druge ugljovodonike, on postaje deo smoga. Formaldehid je isto tako detektovan u svemiru (pogledajte ispod).

Formaldehid i njegovi adukti su sveprisutni u živim organizmima. On se formira pri metabolizmu endogenih aminokiselina i prisutan je u ljudskom krvotoku, kao i kod drugih primata, u koncentracijama od približno 0,1 mmol/l.[28] Eksperimenti u kojima su životinje izložene atmosferi koja sadrži izotopski obeleženi formaldehid su demonstrirali da čak i kod namerno izloženih životinja, najveći deo formaldehid-DNK adukata je prisutan u nerespiratornim tkivima, i izveden je iz endogeno formiranog formaldehida.[29]

Formaldehid se ne akumulira u životnoj sredini, već se razlaže u toku nekoliko časova dejstvom sunčeve svetlosti ili bakterija prisutnih u zemljištu ili vodi. Ljudi brzo metabolizuju formaldehid, konvertujući ga u forminsku kiselinu, tako da se ne akumulira u telu.[30]

Međuzvezdani formaldehid[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Međuzvezdani formaldehid

Formaldehid je bio prvi poliatomski organski molekul koji je otkriven u međuzvezdanom medijumu.[31] Od njegovog početnog otkrivanja 1969. godine, on je uočen u mnogim oblastima naše galaksije. Usled široko rasprostranjenog interesa za međuzvezdani formaldehid, on je nedavno detaljno proučavan, što je dovelo do identifikacije novih vangalaktičkih izvora.[32] Predloženi mehanizam formiranja putem hidrogenacije CO leda je prikazan ispod.[33]

H + CO → HCO
HCO + H → CH2O (konstanta brzine = 9,2×10−3 s−1)

Prisustvo formaldehida je koristan indikator za astrohemičare, usled njegove niske reaktivnosti u gasnoj fazi i činjenice da su 110←111 i 211←212 K-dubletni prelazi prilično jasni.

Dana 11. avgusta 2014, astronomi su po prvi put objavili studije sprovedene koristeći ALMA interferometar, u kojima su date detaljne distribucije HCN, HNC, H2CO, i prašine unutar koma kometa C/2012 F6 (Lemmon) i C/2012 S1 (ISON).[34][35]

Sinteza i industrijska proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Laboratorijska sinteza[uredi | uredi izvor]

Formaldehid je prvi prijavio 1859. godine ruski hemičar Aleksandar Butlerov (1828–1886).[36] U svom radu, Butlerov je formaldehid nazvao „dioksimetilen“ (metilen dioksid) [strana 247] jer je njegova empirijska formula bila netačna (C4H4O4). Konačno ga je identifikovao Avgust Vilhelm fon Hofman, koji je prvi najavio proizvodnju formaldehida propuštanjem metanolne pare u vazduhu preko vruće platinaste žice.[37][38] Uz modifikacije, Hofmanov metod ostaje osnova današnje industrijske rute.

Putevi dobijanja formaldehida iz rastova uključuju oksidaciju metanola ili metil jodida.[39]

Industrija[uredi | uredi izvor]

Formaldehid se industrijski proizvodi katalitičkom oksidacijom metanola. Najčešći katalizatori su metalno srebro, gvožđe(III) oksid,[40] gvožđe molibden oksidi [npr. gvožđe(III) molibdat] sa površinom obogaćenom molibdenom,[41] ili oksidi vanadijuma. U uobičajenom formoks procesu, metanol i kiseonik reaguju na oko 250–400°C u prisustvu oksida gvožđa u kombinaciji sa molibdenom i/ili vanadijumom za proizvodnju formaldehida prema hemijskoj jednačini:[14]

2 CH3OH + O2 → 2 CH2O + 2 H2O

Katalizator na bazi srebra obično deluje na višoj temperaturi, oko 650 °C. Dve hemijske reakcije na njemu istovremeno proizvode formaldehid: ona prikazana gore i reakcija dehidrogenacije:

CH3OH → CH2O + H2

U principu, formaldehid bi mogao nastati oksidacijom metana, ali ovaj put nije industrijski održiv jer se metanol lakše oksidira od metana.[14]

Biohemija[uredi | uredi izvor]

Formaldehid se proizvodi na nekoliko načina upotrebom enzimske katalize.[42] Aminokiselina serin je izvor prirodnog formaldehida prema ovoj reakciji, koja proizvodi glicin.[43]

HOCH2CH(NH2)CO2H → CH2O +H2C(NH2)CO2H

Ovu reakciju katalizuje serin hidroksimetiltransferaza, enzim koji sadrži PLP.

Formaldehid takođe mogu da proizvedu metilotrofni mikrobi iz metanola kroz reakciju:

CH3OH → CH2O + 2e- + 2H+

Ovu reakciju katalizuje enzim metanol dehidrogenaza. Drugi putevi do formaldehida uključuju oksidativne demetilacije. Formaldehid se kataboliše alkoholnom dehidrogenazom.

Organska hemija[uredi | uredi izvor]

Formaldehid je gradivni blok u sintezi mnogih drugih jedinjenja od specijalizovanog i industrijskog značaja. On manifestuje većinu hemijskih svojstava drugih aldehida, ali je reaktivniji.

Polimerizacija i hidratacija[uredi | uredi izvor]

Gasni formaldehid se polimerizuje na aktivnim mestima zidova posuda, ali mehanizam reakcije je nepoznat.[44] Male količine hlorovodonika (ili bor trifluorida, ili kalajnog hlorida) prisutne u gasovitom formaldehidu obezbeđuju katalitički efekat i ubrzavaju polimerizaciju.[45] Monomerni CH2O je gas i retko se sreće u laboratoriji.

Formaldehid u vodenim rastvorima, za razliku od nekih drugih malih aldehida (kojima su potrebni specifični uslovi za oligomerizaciju kroz aldolnu kondenzaciju) oligomerizuje se spontano u uobičajenom stanju. Trimer 1,3,5-trioksan ((CH
2O)
3) je tipičan oligomer. Izolovani su mnogi ciklični oligomeri drugih veličina. Slično tome, formaldehid se hidratizuje da bi se dobio geminalni diol metandiol, koji se dalje kondenzuje i formira oligomere HO(CH2O)nH sa hidroksi-završnim delovima. Polimer se naziva paraformaldehid. Što je veća koncentracija formaldehida - to se više ravnoteža pomera ka polimerizaciji. Razblaživanje vodom ili povećanje temperature rastvora, kao i dodavanje alkohola (kao što su metanol ili etanol) smanjuje tu tendenciju.

Oksidacija i redukcija[uredi | uredi izvor]

Formaldehid se lako oksiduje atmosferskim kiseonikom u mravlju kiselinu. Iz tog razloga, komercijalni formaldehid je obično kontaminiran mravljom kiselinom. Formaldehid se može hidrogenisati u metanol.

U Kanizarovoj reakciji, formaldehid i baza reaguju da bi proizveli mravlju kiselinu i metanol, reakcijom disproporcionisanja.

Hidroksimetilacija i hlorometilacija[uredi | uredi izvor]

Formaldehid reaguje sa mnogim jedinjenjima, što dovodi do hidroksimetilacije:

X-H + CH2O → X-CH2OH

(X = R2N, RC(O)NR', SH). Dobijeni derivati hidroksimetila obično dalje reaguju. Dakle, amini daju heksahidro-1,3,5-triazine:

3 RNH2 + 3 CH2O → (RNCH2)3 + 3 H2O

Slično tome, kada se kombinuje sa vodonik sulfidom, formira tritian:[46]

3 CH2O + 3 H2S → (CH2S)3 + 3 H2O

U prisustvu kiselina, učestvuje u reakcijama elektrofilne aromatske supstitucije sa aromatičnim jedinjenjima koje rezultiraju hidroksimetilovanim derivatima:

ArH + CH2O → ArCH2OH

Kada se sprovode u prisustvu hlorovodonika, proizvod je hlorometilno jedinjenje, kao što je opisano u Blankovoj hlorometilaciji. Ako je aren bogat elektronima, kao u fenolima, dolazi do složenih kondenzacija. Sa 4-supstituisanim fenolima dobijaju se kaliksareni.[47] Fenol dovodi do polimera.

Druge reakcije[uredi | uredi izvor]

Mnoge aminokiseline reaguju sa formaldehidom.[42] Cistein se pretvara u tioprolin.

Upotrebe[uredi | uredi izvor]

Industrijske primene[uredi | uredi izvor]

Formaldehid je uobičajeni prethodnik složenijih jedinjenja i materijala. Približnim redosledom veličine potrošnje, proizvodi dobijeni od formaldehida uključuju urea formaldehidnu smolu, melaminsku smolu, fenol formaldehidnu smolu, polioksimetilenske plastike, 1,4-butandiol i metilen difenil diizocijanat.[14] Tekstilna industrija koristi smole na bazi formaldehida kao finišere kako bi se tkanine učinile otpornim na gužvanje.[48]

Dva koraka u formiranju urea-formaldehidne smole, koja se široko koristi u proizvodnji ploča od iverice

Kada se tretira fenolom, ureom ili melaminom, formaldehid proizvodi, tvrdu termoreaktivnu fenol formaldehidnu smolu, urea formaldehidnu smolu i melaminsku smolu. Ovi polimeri su trajni lepkovi koji se koriste u šperploči i tepisima. Takođe se od njih prave pene da bi se napravila izolacija ili se izlivaju u oblikovane proizvode. Proizvodnja formaldehidnih smola čini više od polovine potrošnje formaldehida.

Formaldehid je isto tako prekursor polifunkcionalnih alkohola kao što je pentaeritritol, koji se koristi za pravljenje boja i eksploziva. Ostali derivati formaldehida uključuju metilen difenil diizocijanat, važnu komponentu u poliuretanskim bojama i penama, i heksamin, koji se koristi u fenol-formaldehidnim smolama, kao i u eksplozivnom RDX.

Kondenzacija sa acetaldehidom daje pentaeritritol, hemikaliju neophodnu za sintezu PETN-a, snažnog eksploziva.[49] Kondenzacija sa fenolima daje fenol-formaldehidne smole.

Specijalizovane primene[uredi | uredi izvor]

Dezinfekciono sredstvo i biocid[uredi | uredi izvor]

Vodeni rastvor formaldehida može biti koristan kao dezinfekciono sredstvo jer ubija većinu bakterija i gljivica (uključujući njihove spore). Koristi se kao aditiv u proizvodnji vakcina za inaktivaciju toksina i patogena.[50] Sredstva oslobađanja formaldehida se koriste kao biocidi u proizvodima za ličnu negu kao što je kozmetika. Iako su prisutna u nivoima koji se inače ne smatraju štetnim, poznato je da izazivaju alergijski kontaktni dermatitis kod izvesnih senzibiliziranih osoba.[51]

Akvaristi koriste formaldehid kao tretman za parazite Ichthyophthirius multifiliis i Cryptocaryon irritans.[52] Formaldehid je jedan od glavnih dezinfekcionih sredstava koji se preporučuju za uništavanje antraksa.[53]

Formaldehid je takođe odobren za upotrebu u proizvodnji stočne hrane u SAD. To je antimikrobni agens koji se koristi za održavanje kompletne stočne hrane ili sastojaka hrane za životinje sa negativnim salmonelom do 21 dan.[54]

Formaldehid se obično koristi za dezinfekciju (putem fumigacije, prskalica i saonica za prskanje) objekata za smeštaj živine i svinja, mrestilišta jaja, prostorija, železničkih vagona, kućica za pečurke, alata i opreme. Formaldehid je vredan upakovani konzervans u industriji hrane i pića.[55]

Fiksator tkiva i sredstvo za balzamiranje[uredi | uredi izvor]

Ubrizgavanje primerka džinovske lignje sa formalinom zarad očuvanja

Formaldehid čuva ili fiksira tkivo ili ćelije. Proces uključuje unakrsno povezivanje primarnih amino grupa. Evropska unija je zabranila upotrebu formaldehida kao biocida (uključujući balzamiranje) prema Direktivi o biocidnim proizvodima (98/8/EC) zbog njegovih kancerogenih svojstava.[56][57] Zemlje sa jakom tradicijom balzamiranja leševa, kao što su Irska i druge zemlje sa hladnijim vremenom, izrazile su zabrinutost. Uprkos izveštajima koji govore suprotno,[58] nije doneta odluka o uključivanju formaldehida u Aneks I Direktive o biocidnim proizvodima za tip proizvoda 22 (tečnosti za balzamiranje i taksidermiste) prema podacima iz septembar 2009. godine.[59]

Unakrsno povezivanje zasnovano na formaldehidu se koristi u genomskim eksperimentima ChIP-on-chip ili ChIP-sekvenciranje, gde su proteini koji se vezuju za DNK unakrsno povezani sa svojim srodnim mestima vezivanja na hromozomu i analizirani da bi se utvrdilo koji geni su regulisani tim proteinima. Formaldehid se takođe koristi kao denaturirajući agens u RNK gel elektroforezi, sprečavajući RNK da formira sekundarne strukture. Rastvor 4% formaldehida fiksira uzorke patološkog tkiva na oko jedan mm na sat na sobnoj temperaturi.

Testiranje na drogu[uredi | uredi izvor]

Formaldehid i 18 M (koncentrovana) sumporna kiselina čine Markizov reagens — koji može da identifikuje alkaloide i druga jedinjenja.

Fotografija[uredi | uredi izvor]

U fotografiji, formaldehid se koristi u niskim koncentracijama za stabilizaciju procesa C-41 (negativni film u boji) u završnom koraku pranja,[60] kao i u koraku pre izbeljivanja procesa E-6, kako bi završno pranje ne bi bilo neophodno.

Bezbednost[uredi | uredi izvor]

S obzirom na njegovu široku upotrebu, toksičnost i isparljivost, formaldehid predstavlja značajnu opasnost po ljudsko zdravlje.[16][61] Godine 2011, američki Nacionalni toksikološki program opisao je formaldehid kao materiju za koju se „za koju se zna da je kancerogena za ljude“.[17][18][19]

Hronična inhalacija[uredi | uredi izvor]

Zabrinutost je povezana sa hroničnom (dugotrajnom) izloženošću udisanjem, što se može desiti usled termičkog ili hemijskog razlaganja smola na bazi formaldehida i formiranja formaldehida koji je rezultat sagorevanja raznih organskih jedinjenja (na primer, izduvnih gasova). Kako se formaldehidne smole koriste u mnogim građevinskim materijalima, to je jedan od češćih zagađivača vazduha u zatvorenom prostoru.[62] U koncentracijama iznad 0,1 ppm u vazduhu, formaldehid može da iritira oči i sluzokožu.[63] Formaldehid koji se udiše u ovoj koncentraciji može da izazove glavobolju, peckanje u grlu i otežano disanje, i može podstaći ili pogoršati simptome astme.[64][65]

CDC smatra formaldehid sistemskim otrovom. Trovanje formaldehidom može izazvati trajne promene u funkcijama nervnog sistema.[66]

Jedna kanadska studija iz 1988. godine o kućama sa izolacijom od urea-formaldehidne pene otkrila je da nivoi formaldehida od čak 0,046 ppm imaju pozitivnu korelaciju sa iritacijom očiju i nosa.[67] Pregled studija iz 2009. godine pokazao je snažnu povezanost između izloženosti formaldehidu i razvoja astme u detinjstvu.[68]

Teorija za karcinogenezu formaldehida je predložena 1978. godine.[69] Godine 1987, Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA) ga je klasifikovala kao verovatni kancerogen za ljude, a nakon više studija SZO Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) 1995. ga je takođe klasifikovala kao verovatni karcinogen za ljude. Dalje informacije i procena svih poznatih podataka naveli su IARC da ponovo klasifikuje formaldehid kao poznati humani kancerogen[70] koji je povezan sa rakom sinusa nosa i rakom nazofarinksa.[71] Studije iz 2009. i 2010. takođe su pokazale pozitivnu korelaciju između izloženosti formaldehidu i razvoja leukemije, posebno mijeloidne leukemije.[72][73] Nazofaringealni i sinonazalni karcinomi su relativno retki, sa kombinovanom godišnjom incidencom u Sjedinjenim Državama od < 4.000 slučajeva.[74][75] Oko 30.000 slučajeva mijeloidne leukemije javlja se u Sjedinjenim Državama svake godine.[76][77] Neki dokazi sugerišu da izloženost formaldehidu na radnom mestu doprinosi nastanku sinonazalnog karcinoma.[78] Profesionalci koji su bili izloženi formaldehidu u svom zanimanju, kao što su radnici u pogrebnoj industriji i balzameri, pokazali su povećan rizik od leukemije i raka mozga u poređenju sa opštom populacijom.[79] Drugi faktori su važni u određivanju individualnog rizika za razvoj leukemije ili raka nazofarinksa.[78][80][81] U kvascu je utvrđeno da formaldehid remeti puteve za popravku DNK i ćelijski ciklus.[82]

U stambenom okruženju, izloženost formaldehidu dolazi sa više ruta. Formaldehid se može emitovati iz tretiranih drvenih proizvoda, kao što su šperploča ili iverica, ali se proizvodi bojama, lakovima, završnim obradama podova i pušenjem cigareta.[83] U julu 2016. godine, Američka agencija za zaštitu životne sredine objavila je predobjavnu verziju svog konačnog pravila o standardima za emisiju formaldehida za kompozitne drvne proizvode.[84] Ova nova pravila utiču na proizvođače, uvoznike, distributere i trgovce na malo proizvoda koji sadrže kompozitno drvo, uključujući ploče od vlakana, iverice i različite laminirane proizvode, koji moraju da ispunjavaju strože zahteve za evidentiranje i obeležavanje.[85]

Spoljašnja datoteka
Audio-zapisi
„Epizoda 202: Gde su nestale sve FEMA kamp prikolice? Praćenje toksičnosti od nastanka do buma“, Destilacije, 2. septembar 2015, Institut za istoriju nauke
Video-zapisi
Gde su nestale sve kamp prikolice?, Video Mariel Kar (videograf) & Nik Šapiro (istraživač), 2015, Institut za istoriju nauke

Američka EPA ne dozvoljava više od 0,016 ppm formaldehida u vazduhu u novim zgradama izgrađenim za tu agenciju.[86] Studija Američke agencije za zaštitu životne sredine je utvrdila da je jedna prosečna nova kuća imala 0,0766 ppm kada je potpuno nova i 0,0456 ppm nakon 30 dana.[87] Federalna agencija za vanredne situacije (FEMA) je takođe objavila ograničenja za nivoe formaldehida u kamp prikolicama koje je kupila ta agencija.[88] EPA preporučuje upotrebu presovanih proizvoda od presovanog drveta sa fenolom umesto smole uree kako bi se ograničila izloženost formaldehidu, pošto su proizvodi od presovanog drveta koji sadrže formaldehidne smole često značajan izvor formaldehida u kućama.[71]

Oči su najosetljivije na izlaganje formaldehidu: Najniži nivo na kome mnogi ljudi mogu da počnu da osećaju miris formaldehida kreće se između 0,05 i 1 ppm. Maksimalna vrednost koncentracije na radnom mestu je 0,3 ppm.[89] U kontrolisanim studijama u komori, pojedinci počinju da osećaju iritaciju očiju na oko 0,5 ppm; 5 do 20 procenata prijavilo je iritaciju oka pri 0,5 do 1 ppm; a veća sigurnost za senzornu iritaciju se javlja pri 1 ppm i više. Dok su neke agencije koristile nivo od čak 0,1 ppm kao prag za iritaciju, stručni panel je otkrio da bi nivo od 0,3 ppm zaštitio od skoro svih iritacija. Zapravo, stručni panel je otkrio da bi nivo od 1,0 ppm izbegao iritaciju oka – najosetljiviju krajnju tačku – kod 75–95% svih ljudi koji su bili izloženi.[90]

Neki prečistači vazduha uključuju tehnologiju filtriranja koja bi trebalo da smanji koncentraciju formaldehida u zatvorenom prostoru.

Na nivoe formaldehida u građevinskom okruženju utiču brojni faktori. To uključuje moć prisutnih proizvoda koji emituju formaldehid, odnos površine materijala koji emituju prema zapremini prostora, faktore životne sredine, starost proizvoda, interakcije sa drugim materijalima i uslove ventilacije. Formaldehid se emituje iz raznih građevinskih materijala, nameštaja i potrošačkih proizvoda. Tri proizvoda koji emituju najveće koncentracije su vlaknaste ploče srednje gustine, šperploča od tvrdog drveta i iverica. Faktori okoline kao što su temperatura i relativna vlažnost mogu podići nivoe, jer formaldehid ima visok pritisak pare. Nivoi formaldehida u građevinskim materijalima su najviši kada se zgrada prvi put otvori, jer materijali imaju manje vremena za ispuštanje gasa. Nivoi formaldehida se vremenom smanjuju kako se izvori potiskuju.

U operacionim salama, formaldehid se proizvodi kao nusprodukt elektrohirurgije i prisutan je u hirurškom dimu, izlažući hirurge i zdravstvene radnike potencijalno nebezbednim koncentracijama.[91]

Nivoi formaldehida u vazduhu mogu se uzorkovati i testirati na nekoliko načina, uključujući impinger, tretirani sorbent i pasivne monitore.[92] Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu SAD (NIOSH) ima metode merenja pod numeričkim brojevima 2016, 2541, 3500 i 3800.[93]

U junu 2011, dvanaesto izdanje Izveštaja o kancerogenima (RoC) Nacionalnog toksikološkog programa (NTP) promenilo je listni status formaldehida sa „razumno se očekuje da bude kancerogen za ljude“ u „poznato da je kancerogen za ljude“.[17][18][19] Istovremeno, sazvan je komitet Nacionalne akademije nauka (NAS) koji je izdao nezavisnu reviziju nacrta američke EPA IRIS procene formaldehida, pružajući sveobuhvatnu procenu uticaja na zdravlje i kvantitativne procene rizika od štetnih efekata kod ljudi.[94]

Akutna iritacija i alergijska reakcija[uredi | uredi izvor]

Peč test

Za većinu ljudi, iritacija od formaldehida je privremena i reverzibilna, iako formaldehid može izazvati alergije i deo je standardne serije peč testova. U periodu 2005–2006, bio je sedmi najzastupljeniji alergen u peč testovima (9,0%).[95] Ljudima sa alergijom na formaldehid se savetuje da izbegavaju oslobađivače formaldehida (npr. kvaternijum-15, imidazolidinil ureu i diazolidinil ureu).[96] Ljudi koji pate od alergijskih reakcija na formaldehid imaju tendenciju da ispolje lezije na koži u oblastima koje su imale direktan kontakt sa supstancom, kao što su vrat ili butine (često zbog formaldehida koji se oslobađa iz obrađene odeće) ili dermatitisa na licu (tipično od kozmetike).[51] Formaldehid je zabranjen u kozmetici u Švedskoj i u Japanu.[97]

Druge rute[uredi | uredi izvor]

Formaldehid se prirodno javlja i predstavlja „esencijalni intermedijer u ćelijskom metabolizmu kod sisara i ljudi.“[14] Prema Američkom savetu za hemiju, „Formaldehid se nalazi u svakom živom sistemu — od biljaka preko životinja do ljudi. Brzo se metaboliše u telu, brzo se raspada, nije istrajan i ne akumulira se u telu.“[98]

Dvanaesto izdanje NTP Izveštaja o kancerogenima primećuje da „hrana i voda sadrže merljive koncentracije formaldehida, ali je značaj gutanja kao izvora izloženosti formaldehidu za opštu populaciju upitan“. Formaldehid u hrani se uglavnom javlja u vezanom obliku, i formaldehid je nestabilan u vodenom rastvoru.[19]

Kod ljudi, gutanje samo 30 ml (1,0 US fl oz) 37% rastvora formaldehida može izazvati smrt. Ostali simptomi povezani sa unosom takvog rastvora uključuju gastrointestinalno oštećenje (povraćanje, bol u stomaku) i sistematsko oštećenje (vrtoglavica).[66] Testiranje na formaldehid se vrši putem krvi i/ili urina gasnom hromatografijom-masenom spektrometrijom. Druge metode uključuju infracrvenu detekciju, gasne detektorske cevi itd, od kojih je tečna hromatografija visokih performansi najosetljivija.[99]

Regulacija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko članaka na vebu tvrdi da je formaldehid zabranjen za proizvodnju ili uvoz u Evropsku uniju (EU) prema REACH (Registracija, evaluacija, autorizacija i ograničenje hemijskih supstanci) zakonodavstvu. To je pogrešno shvatanje, jer formaldehid nije naveden u Aneksu I uredbe (EZ) br. 689/2008 (propis o izvozu i uvozu opasnih hemikalija), niti na listi prioriteta za procenu rizika. Međutim, formaldehid je zabranjen za upotrebu u određenim vidovima primene (konzervansi za sisteme za hlađenje i preradu tečnosti, slimicidi, konzervansi za fluidnu obradu metala, i antivegetativni proizvodi) prema Direktivi o biocidnim proizvodima.[100][101] U EU maksimalna dozvoljena koncentracija formaldehida u gotovim proizvodima je 0,2%, a svaki proizvod koji prelazi 0,05% mora da sadrži upozorenje da proizvod sadrži formaldehid.[51]

U Sjedinjenim Državama, Kongres je 7. jula 2010. usvojio zakon koji se odnosi na upotrebu formaldehida u šperploči od tvrdog drveta, iverici i pločama od vlakana srednje gustine. Predlog zakona je ograničio dozvoljenu količinu emisija formaldehida iz ovih proizvoda od drveta na 0,09 ppm i zahteva od kompanija da ispune ovaj standard do januara 2013. godine.[102] Konačno pravilo američke EPA specificira maksimalnu emisiju od „0,05 ppm formaldehida za šperploču od tvrdog drveta, 0,09 ppm formaldehida za ivericu, 0,11 ppm formaldehida za ploče od vlakana srednje gustine i 0,13 ppm formaldehida za tanke ploče srednje gustine.“[103]

Kanadski Zakon o zaštiti životne sredine iz 1999. godine proglasio je formaldehid toksičnom supstancom.[104]

FDA predlaže zabranu relaksatora za kosu sa formaldehidom zbog zabrinutosti za izazivanje raka.[105]

Zagađivač u hrani[uredi | uredi izvor]

Skandali straha od hrane su izbili u Indoneziji 2005. i u Vijetnamu 2007. u vezi sa dodatkom formaldehida u hranu kako bi se produžio rok trajanja. Godine 2011, nakon četvorogodišnjeg odsustva, indonežanske vlasti su otkrile da se hrana sa formaldehidom prodaje na tržištima u brojnim regionima širom zemlje.[106] U avgustu 2011. godine, Pododeljenje za stoku i ribarstvo centralne Džakarte pronašlo je u najmanje u dva Karfor supermarketa čendol koji sadrži 10 delova na milion formaldehida.[107] Godine 2014, vlasnik dve fabrike rezanaca u Bogoru u Indoneziji uhapšen je zbog upotrebe formaldehida u rezancima. Zaplenjeno je 50 kg formaldehida.[108] Hrana za koju se zna da je kontaminirana uključivala je rezance, slanu ribu i tofu. Pričalo se da su piletina i pivo takođe kontaminirani. U nekim mestima, kao što je Kina, proizvođači još uvek ilegalno koriste formaldehid kao konzervans u hrani, što ljude izlaže konzumaciji formaldehida.[109] Početkom 1900-ih, američke fabrike mleka su ga često dodavale u flaše za mleko kao metod pasterizacije zbog nedostatka znanja i zabrinutosti[110] u vezi sa toksičnošću formaldehida.[111][112]

Godine 2011, u Nakon Ratčasimi, Tajland, kamioni trule piletine za prodaju tretirani su formaldehidom u šta je bila umešana „velika mreža“, uključujući 11 klanica kojima upravlja kriminalna grupa.[113] Godine 2012, pronađena je pošiljka riba vredna 1 milijardu rupija (skoro 100.000 američkih dolara) uvezene iz Pakistana u Batam, Indonezija, kontaminirana formaldehidom.[114]

Kontaminacija hrane formalinom je prijavljena u Bangladešu, u prodavnicama i supermarketima koji prodaju voće, ribu i povrće koje je tretirano formalinom da bi ostalo sveže.[115] Međutim, 2015. godine, u Parlamentu Bangladeša usvojen je Zakon o kontroli formalina koji predviđa doživotnu kaznu zatvora kao maksimalnu kaznu, kao i maksimalnu kaznu od 2.000.000 BDT, ali ne manje od 500.000 BDT za uvoz, proizvodnju ili skladištenje formalina bez dozvole.[116]

Formaldehid je bio jedna od hemikalija korišćenih u industrijalizovanoj proizvodnji hrane u 19. veku koju je istraživao dr Harvi V. Vajli sa svojim čuvenim 'Otrovnim odredom' kao deo američkog Ministarstva poljoprivrede. Ovo je dovelo do Zakona o čistoj hrani i lekovima iz 1906. godine, značajnog događaja u ranoj istoriji regulacije hrane u Sjedinjenim Državama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Nomenclature of Organic Chemistry : IUPAC Recommendations and Preferred Names 2013 (Blue Book). Cambridge: The Royal Society of Chemistry. 2014. str. 908. ISBN 978-0-85404-182-4. doi:10.1039/9781849733069-FP001. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ a b Formaldehyde (PDF) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. јун 2018), SIDS Initial Assessment Report, International Programme on Chemical Safety
  6. ^ Spence, Robert, and William Wild. "114. The vapour-pressure curve of formaldehyde, and some related data." Journal of the Chemical Society (Resumed) (1935): 506-509
  7. ^ „PubChem Compound Database; CID=712”. Nacionalni centar za biotehnološke informacije. Приступљено 8. 7. 2017. 
  8. ^ http://chemistry.stackexchange.com/questions/12232/acidity-of-aldehydes
  9. ^ Weast, Robert C., ur. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. str. C—301, E—61. ISBN 0-8493-0462-8. 
  10. ^ a b v NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda. „#0293”. Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH). 
  11. ^ NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda. „#0294”. Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH). 
  12. ^ http://chem.sis.nlm.nih.gov/chemidplus/rn/50-00-0
  13. ^ а б „Formaldehyde”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  14. ^ а б в г д ђ „Formaldehyde”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a11_619. 
  15. ^ Read, J. (1935), Text-Book of Organic Chemistry, London: G Bell & Sons .
  16. ^ а б „Formaldehyde”, Formaldehyde, 2-Butoxyethanol and 1-tert-Butoxypropan-2-ol (PDF), IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans 88, Lyon, France: International Agency for Research on Cancer, 2006, стр. 39—325, ISBN 978-92-832-1288-1  „Formaldehyde (gas)”, Report on Carcinogens, Eleventh Edition (PDF), U.S. Department of Health and Human Services, Public Health Service, National Toxicology Program, 2005 
  17. ^ а б в Harris, Gardiner (10. 6. 2011). „Government Says 2 Common Materials Pose Risk of Cancer”. New York Times. Приступљено 11. 6. 2011. 
  18. ^ а б в National Toxicology Program (10. 6. 2011). „12th Report on Carcinogens”. National Toxicology Program. Архивирано из оригинала 8. 6. 2011. г. Приступљено 11. 6. 2011. 
  19. ^ а б в г National Toxicology Program (10. 6. 2011). „Report On Carcinogens – Twelfth Edition – 2011” (PDF). National Toxicology Program. Приступљено 11. 6. 2011. 
  20. ^ Merriam-Webster, Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, Merriam-Webster, Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г., Приступљено 28. 03. 2019. 
  21. ^ Formalin, Merriam-Webster, Inc., 15. 1. 2020, Приступљено 18. 2. 2020 
  22. ^ а б в г д Wells, A. F. (1984). Structural Inorganic Chemistry (5th изд.). Oxford University Press. стр. 915–917, 926. ISBN 978-0-19-965763-6. 
  23. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 1291. ISBN 0080379419. 
  24. ^ а б в Chuichi, Kato; Shigehiro, Konaka; Takao, Iijima; Masao, Kimura (1969). „Electron Diffraction Studies of Formaldehyde, Acetaldehyde and Acetone”. Bull. Chem. Soc. Jpn. 42 (8): 2148—2158. doi:10.1246/bcsj.42.2148 Слободан приступ. 
  25. ^ а б в г William M. Haynes, ур. (2012). CRC Handbook of Chemistry and Physics (93rd изд.). CRC Press. стр. 9–39. ISBN 978-1439880500. 
  26. ^ а б в г Duncan, J. L. (1974). „The ground-state average and equilibrium structures of formaldehyde and ethylene”. Mol. Phys. 28 (5): 1177—1191. Bibcode:1974MolPh..28.1177D. doi:10.1080/00268977400102501. 
  27. ^ а б Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). March's Advanced Organic Chemistry (6th изд.). John Wiley & Sons. стр. 24–25, 335. ISBN 978-0-471-72091-1. 
  28. ^ „Review of the Formaldehyde Assessment in the National Toxicology Program 12th Report on Carcinogens”. стр. 91. 
  29. ^ „Review of the Formaldehyde Assessment in the National Toxicology Program 12th Report on Carcinogens”. стр. 95. 
  30. ^ „Formaldehyde Is Biodegradable, Quickly Broken Down in the Air By Sunlight or By Bacteria in Soil or Water”. Formaldehyde Panel of the American Chemistry Council. Приступљено 22. 4. 2017. 
  31. ^ Zuckerman, B.; Buhl, D.; Palmer, P.; Snyder, L. E. (1970). „Observation of interstellar formaldehyde”. Astrophys. J. 160: 485—506. Bibcode:1970ApJ...160..485Z. doi:10.1086/150449. 
  32. ^ Mangum, Jeffrey G.; Darling, Jeremy; Menten, Karl M.; Henkel, Christian (2008). „Formaldehyde Densitometry of Starburst Galaxies”. Astrophys. J. 673 (2): 832—46. Bibcode:2008ApJ...673..832M. arXiv:0710.2115 Слободан приступ. doi:10.1086/524354. 
  33. ^ Woon, David E. (2002). „Modeling Gas-Grain Chemistry with Quantum Chemical Cluster Calculations. I. Heterogeneous Hydrogenation of CO and H2CO on Icy Grain Mantles”. Astrophys. J. 569 (1): 541—48. Bibcode:2002ApJ...569..541W. doi:10.1086/339279. 
  34. ^ Zubritsky, Elizabeth; Neal-Jones, Nancy (11. 8. 2014). „RELEASE 14-038 - NASA's 3-D Study of Comets Reveals Chemical Factory at Work”. NASA. Приступљено 12. 8. 2014. 
  35. ^ Cordiner, M. A.; et al. (11. 8. 2014). „Mapping the Release of Volatiles in the Inner Comae of Comets C/2012 F6 (Lemmon) and C/2012 S1 (ISON) Using the Atacama Large Millimeter/Submillimeter Array”. The Astrophysical Journal. 792 (1): L2. Bibcode:2014ApJ...792L...2C. arXiv:1408.2458 Slobodan pristup. doi:10.1088/2041-8205/792/1/L2. Pristupljeno 12. 8. 2014. 
  36. ^ Butlerow, A (1859). Ueber einige Derivate des Jodmethylens [On some derivatives of methylene iodide]. Annalen der Chemie und Pharmacie. 111. str. 242—252. 
  37. ^ See: A. W. Hofmann (14 October 1867) „Zur Kenntnis des Methylaldehyds”.  ([Contributions] to our knowledge of methylaldehyde), Monatsbericht der Königlich Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin (Monthly Report of the Royal Prussian Academy of Sciences in Berlin), vol. 8, pages 665–669. Reprinted in:
    • A.W. Hofmann, (1868) „Annalen der Chemie und Pharmacie”. Zur Kenntnis des Methylaldehyds. , (Annals of Chemistry and Pharmacy), vol. 145, no. 3, pages 357–361.
    • A.W. Hofmann (1868) „Zur Kenntnis des Methylaldehyds”. , Journal für praktische Chemie (Journal for Practical Chemistry), vol. 103, no. 1, pages 246–250. However, it was not until 1869 that Hofmann determined the correct empirical formula of formaldehyde. See: A.W. Hofmann (5 April 1869) Beiträge zur Kenntnis des Methylaldehyds. , Monatsbericht der Königlich Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin, vol. ?, pages 362–372. Reprinted in:
    • Hofmann, A.W. (1869). „Beiträge zur Kenntnis des Methylaldehyds”. Journal für Praktische Chemie. 107 (1): 414—424. doi:10.1002/prac.18691070161. 
    • A.W. Hofmann (1869) "Beiträge zur Kenntnis des Methylaldehyds," Berichte der Deutschen Chemischen Gesellschaft (Reports of the German Chemical Society), vol. 2, pages 152–159.
  38. ^ Read, J. (1935). Text-Book of Organic Chemistry. London: G Bell & Sons. 
  39. ^ Hooker, Jacob M.; Schönberger, Matthias; Schieferstein, Hanno; Fowler, Joanna S. (2008). „A Simple, Rapid Method for the Preparation of [11C]Formaldehyde”. Angewandte Chemie International Edition. 47 (32): 5989—5992. PMC 2522306 Slobodan pristup. PMID 18604787. doi:10.1002/anie.200800991. 
  40. ^ Wang, Chien-Tsung; Ro, Shih-Hung (2005-05-10). „Nanocluster iron oxide-silica aerogel catalysts for methanol partial oxidation”. Applied Catalysis A: General (na jeziku: engleski). 285 (1): 196—204. ISSN 0926-860X. doi:10.1016/j.apcata.2005.02.029. 
  41. ^ Dias, Ana Paula Soares; Montemor, Fátima; Portela, Manuel Farinha; Kiennemann, Alain (2015-02-01). „The role of the suprastoichiometric molybdenum during methanol to formaldehyde oxidation over Mo–Fe mixed oxides”. Journal of Molecular Catalysis A: Chemical (na jeziku: engleski). 397: 93—98. ISSN 1381-1169. doi:10.1016/j.molcata.2014.10.022. 
  42. ^ a b Kamps, Jos J. A. G.; Hopkinson, Richard J.; Schofield, Christopher J.; Claridge, Timothy D. W. (2019). „How formaldehyde reacts with amino acids”. Communications Chemistry. 2. S2CID 207913561. doi:10.1038/s42004-019-0224-2. 
  43. ^ Pham, Vanha N.; Bruemmer, Kevin J.; Toh, Joel D. W.; Ge, Eva J.; Tenney, Logan; Ward, Carl C.; Dingler, Felix A.; Millington, Christopher L.; Garcia-Prieto, Carlos A.; Pulos-Holmes, Mia C.; Ingolia, Nicholas T.; Pontel, Lucas B.; Esteller, Manel; Patel, Ketan J.; Nomura, Daniel K.; Chang, Christopher J. (2023). „Formaldehyde regulates S -adenosylmethionine biosynthesis and one-carbon metabolism”. Science. 382 (6670): eabp9201. doi:10.1126/science.abp9201. 
  44. ^ Boyles, James G.; Toby, Sidney (jun 1966). „The mechanism of the polymerization of gaseous formaldehyde”. Journal of Polymer Science Part B: Polymer Letters. 4 (6): 411—415. Bibcode:1966JPoSL...4..411B. doi:10.1002/pol.1966.110040608. 
  45. ^ Bevington, J. C.; Norrish, R. G. W. (1951-03-07). „The catalyzed polymerization of gaseous formaldehyde”. Proceedings of the Royal Society of London. Series A. Mathematical and Physical Sciences (na jeziku: engleski). 205 (1083): 516—529. Bibcode:1951RSPSA.205..516B. ISSN 0080-4630. S2CID 95395629. doi:10.1098/rspa.1951.0046. 
  46. ^ Bost, R. W.; Constable, E. W. (1936). „sym-Trithiane”. Org. Synth. 16: 81. ; Coll. Vol., 2, str. 610 
  47. ^ Gutsche, C. D.; Iqbal, M. (1993). „p-tert-Butylcalix[4]arene”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 8, str. 75 
  48. ^ „Formaldehyde in Clothing and Textiles FactSheet”. NICNAS. Australian National Industrial Chemicals Notification and Assessment Scheme. 2013-05-01. Arhivirano iz originala 2019-03-19. g. Pristupljeno 2014-11-12. 
  49. ^ Schurink, H. B. J. (1925). „Pentaerythritol”. Org. Synth. 4: 53. ; Coll. Vol., 1, str. 425 
  50. ^ „Ingredients of Vaccines - Fact Sheet”. Center for Disease Control. Arhivirano iz originala 2019-04-21. g. Pristupljeno 2018-08-04. „Formaldehyde is used to inactivate bacterial products for toxoid vaccines, (these are vaccines that use an inactive bacterial toxin to produce immunity.) It is also used to kill unwanted viruses and bacteria that might contaminate the vaccine during production. Most formaldehyde is removed from the vaccine before it is packaged.” 
  51. ^ a b v De Groot, Anton C; Flyvholm, Mari-Ann; Lensen, Gerda; Menné, Torkil; Coenraads, Pieter-Jan (2009). „Formaldehyde-releasers: relationship to formaldehyde contact allergy. Contact allergy to formaldehyde and inventory of formaldehyde-releasers”. Contact Dermatitis. 61 (2): 63—85. PMID 19706047. S2CID 23404196. doi:10.1111/j.1600-0536.2009.01582.x. hdl:11370/c3ff7adf-9f21-4564-96e0-0b9c5d025b30 Slobodan pristup. 
  52. ^ Francis-Floyd, Ruth (april 1996). „Use of Formalin to Control Fish Parasites”. Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. Arhivirano iz originala 27. 5. 2012. g. 
  53. ^ „Disinfection, decontamination, fumigation, incineration”, Anthrax in Humans and Animals. 4th edition (na jeziku: engleski), World Health Organization, 2008, Pristupljeno 2023-11-20 
  54. ^ „§573.460 Formaldehyde”. U.S. Government Publishing Office. 2019-04-19. Arhivirano iz originala 2017-05-05. g. Pristupljeno 2016-07-09. 
  55. ^ „Registered Formaldehyde”. BrainerdChemical.com. 17. 11. 2023. Pristupljeno 17. 11. 2023. 
  56. ^ Directive 98/8/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998 concerning the placing of biocidal products on the market. OJEU L123, 24.04.1998, pp. 1–63. (consolidated version to 2008-09-26 (PDF))
  57. ^ Commission Regulation (EC) No 2032/2003 of 4 November 2003 on the second phase of the 10-year work programme referred to in Article 16(2) of Directive 98/8/EC of the European Parliament and of the Council concerning the placing of biocidal products on the market, and amending Regulation (EC) No 1896/2000. OJEU L307, 24.11.2003, p. 1–96. (consolidated version to 2007-01-04 (PDF))
  58. ^ Patel, Alkesh (2007-07-04). „Formaldehyde Ban set for 22 September 2007”. WebWire. Arhivirano iz originala 2018-12-12. g. Pristupljeno 2012-05-19. 
  59. ^ „European chemical Substances Information System (ESIS) entry for formaldehyde”. Arhivirano iz originala 2014-01-01. g. Pristupljeno 2009-09-01. 
  60. ^ „Process C-41 Using Kodak Flexicolor Chemicals - Publication Z-131”. Kodak. Arhivirano iz originala 2016-06-15. g. Pristupljeno 2009-09-01. 
  61. ^ "Formaldehyde (gas)", Report on Carcinogens, Eleventh Edition (PDF), U.S. Department of Health and Human Services, Public Health Service, National Toxicology Program, 2005
  62. ^ „Indoor Air Pollution in California” (PDF). Air Resources Board, California Environmental Protection Agency. jul 2005. str. 65—70. Arhivirano iz originala (PDF) 2019-03-01. g. Pristupljeno 2012-05-19. 
  63. ^ „Formaldehyde”. Occupational Safety and Health Administration. avgust 2008. Arhivirano iz originala 2019-04-11. g. Pristupljeno 2009-09-01. 
  64. ^ „Formaldehyde Reference Exposure Levels”. California Office Of Health Hazard Assessment. decembar 2008. Arhivirano iz originala (PDF) 2019-03-23. g. Pristupljeno 2012-05-19. 
  65. ^ „Formaldehyde and Indoor Air”. Health Canada. 2012-03-29. Arhivirano iz originala 2019-04-23. g. Pristupljeno 2019-04-23. 
  66. ^ a b „Formaldehyde | Medical Management Guidelines | Toxic Substance Portal | ATSDR”. Centres for Disease Control and Prevention. Pristupljeno 2021-08-25. 
  67. ^ Broder, I; Corey, P; Brasher, P; Lipa, M; Cole, P (1991). „Formaldehyde exposure and health status in households”. Environmental Health Perspectives. 95: 101—4. PMC 1568408 Slobodan pristup. PMID 1821362. doi:10.1289/ehp.9195101. 
  68. ^ McGwin, G; Lienert, J; Kennedy, JI (novembar 2009). „Formaldehyde Exposure and Asthma in Children: A Systematic Review”. Environmental Health Perspectives. 118 (3): 313—7. PMC 2854756 Slobodan pristup. PMID 20064771. doi:10.1289/ehp.0901143. 
  69. ^ Lobachev, AN (1978). „ROLЬ MITOHONDRIALЬNЫH PROCESSOV V RAZVITII I STARENII ORGANIZMA. STARENIE I RAK” [Role of mitochondrial processes in the development and aging of organism. Aging and cancer] (PDF) (na jeziku: ruski). VINITI. Arhivirano iz originala (PDF) 2013-06-06. g. Pristupljeno 2012-08-01. 
  70. ^ IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans - VOLUME 88 - Formaldehyde, 2-Butoxyethanol and 1-tert-Butoxypropan-2-ol (PDF). IARC Working Group on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans. WHO Press. 2006. ISBN 92-832-1288-6. Arhivirano iz originala (PDF) 2018-07-12. g. Pristupljeno 2019-04-23. 
  71. ^ a b „Formaldehyde and Cancer Risk”. National Cancer Institute. 2011-06-10. Arhivirano iz originala 2019-01-23. g. 
  72. ^ Zhang, Luoping; Steinmaus, Craig; Eastmond, Eastmond; Xin, Xin; Smith, Smith (2009). „Formaldehyde exposure and leukemia: A new meta-analysis and potential mechanisms” (PDF). Mutation Research/Reviews in Mutation Research. 681 (2–3): 150—168. PMID 18674636. doi:10.1016/j.mrrev.2008.07.002. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-03-27. g. Pristupljeno 2013-05-22. 
  73. ^ Zhang, Luoping; Freeman, Laura E. Beane; Nakamura, Jun; Hecht, Stephen S.; Vandenberg, John J.; Smith, Martyn T.; Sonawane, Babasaheb R. (2010). „Formaldehyde and Leukemia: Epidemiology, Potential Mechanisms, and Implications for Risk Assessment”. Environmental and Molecular Mutagenesis. 51 (3): 181—191. PMC 2839060 Slobodan pristup. PMID 19790261. doi:10.1002/em.20534. 
  74. ^ „Key Statistics for Nasopharyngeal Cancer”. American Cancer Society. Arhivirano iz originala 2019-01-11. g. Pristupljeno 2019-04-22. 
  75. ^ Turner JH, Reh DD (jun 2012). „Incidence and survival in patients with sinonasal cancer: a historical analysis of population-based data”. Head Neck. 34 (6): 877—85. PMID 22127982. S2CID 205857872. doi:10.1002/hed.21830. 
  76. ^ „Key Statistics for Chronic Myeloid Leukemia”. American Cancer Society. Arhivirano iz originala 2019-04-23. g. Pristupljeno 2019-04-22. 
  77. ^ „What are the key statistics about acute myeloid leukemia?Key Statistics for Acute Myeloid Leukemia (AML)”. American Cancer Society. Arhivirano iz originala 2019-04-23. g. Pristupljeno 2019-04-22. 
  78. ^ a b „Risk Factors for Nasopharyngeal Cancer”. American Cancer Society. 24. 9. 2018. Arhivirano iz originala 10. 12. 2016. g. Pristupljeno 17. 9. 2019. 
  79. ^ Butticè, Claudio (2015). „Solvents”. Ur.: Colditz, Graham A. The SAGE Encyclopedia of Cancer and Society (Second izd.). Thousand Oaks: SAGE Publications. str. 1089—1091. ISBN 9781483345734. doi:10.4135/9781483345758.n530. 
  80. ^ „Risk Factors for Acute Myeloid Leukemia (AML)”. American Cancer Society. 2018-08-21. Arhivirano iz originala 2019-04-23. g. 
  81. ^ „Risk Factors for Chronic Myeloid Leukemia”. American Cancer Society. 2018-06-19. Arhivirano iz originala 2018-12-12. g. 
  82. ^ Ogbede, Joseph Uche; Giaever, Guri; Nislow, Corey (2021). „A genome-wide portrait of pervasive drug contaminants”. Scientific Reports. 11 (1): 12487. PMC 8203678 Slobodan pristup. PMID 34127714. doi:10.1038/s41598-021-91792-1. 
  83. ^ Dales, R; Liu, L; Wheeler, AJ; Gilbert, NL (2008). „Quality of indoor residential air and health”. Canadian Medical Association Journal. 179 (2): 147—52. PMC 2443227 Slobodan pristup. PMID 18625986. doi:10.1503/cmaj.070359. 
  84. ^ „Formaldehyde Emission Standards for Composite Wood Products”. EPA. 8. 7. 2016. Arhivirano iz originala 2018-12-24. g. Pristupljeno 2019-04-24. 
  85. ^ Passmore, Whitney; Sullivan, Michael J. (2016-08-04). „EPA Issues Final Rule on Formaldehyde Emission Standards for Composite Wood Products”. The National Law Review. Womble Carlyle Sandridge & Rice, PLLC. Arhivirano iz originala 2018-06-19. g. Pristupljeno 2016-08-24 — preko Google News. 
  86. ^ „Testing for Indoor Air Quality, Baseline IAQ, and Materials”. Environmental Protection Agency. Arhivirano iz originala 15. 10. 2006. g. 
  87. ^ M. Koontz, H. Rector, D. Cade, C. Wilkes, and L. Niang. 1996. Residential Indoor Air Formaldehyde Testing Program: Pilot Study. Report No. IE-2814, prepared by GEOMET Technologies, Inc. for the USEPA Office of Pollution Prevention and Toxics under EPA Contract No. 68-D3-0013, Washington, DC
  88. ^ Evans, Ben (2008-04-11). „FEMA limits formaldehyde in trailers”. The Boston Globe. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 2008-09-04. 
  89. ^ „Formaldehyde CAS 50-00-0” (PDF). United Nations Environment Programme. Arhivirano iz originala (PDF) 2019-03-28. g. Pristupljeno 2019-04-25. 
  90. ^ „Formaldehyde and Facts About Health Effects” (PDF). Formaldehyde Epidemiology, Toxicology and Environmental Group, Inc. avgust 2002. Arhivirano iz originala (PDF) 2011-05-11. g. 
  91. ^ Carroll, Gregory T.; Kirschman, David L. (2023). „Catalytic Surgical Smoke Filtration Unit Reduces Formaldehyde Levels in a Simulated Operating Room Environment”. ACS Chemical Health & Safety (na jeziku: engleski). 30 (1): 21—28. ISSN 1871-5532. doi:10.1021/acs.chas.2c00071. 
  92. ^ „When Sampling Formaldehyde, The Medium Matters”. Galson Labs. Arhivirano iz originala 2011-03-23. g. 
  93. ^ „NIOSH Pocket Gide to Chemical Hazards: Formaldehyde”. National Institute for Occupational Safety and Health, CDC. 2018-11-29. Arhivirano iz originala 2019-03-28. g. 
  94. ^ Addendum to the 12th Report on Carcinogens (PDF) National Toxicology Program, U.S. Department of Health and Human Services. Retrieved 06-13-2011
  95. ^ Zug KA, Warshaw EM, Fowler JF, Maibach HI, Belsito DL, Pratt MD, Sasseville D, Storrs FJ, Taylor JS, Mathias CG, Deleo VA, Rietschel RL, Marks J (2009). „Patch-test results of the North American Contact Dermatitis Group 2005-2006”. Dermatitis. 20 (3): 149—60. PMID 19470301. S2CID 24088485. doi:10.2310/6620.2009.08097. 
  96. ^ „Formaldehyde allergy”. DermNet NZ. New Zealand Dermatological Society. 2002. Arhivirano iz originala 2018-09-23. g. Pristupljeno 2019-04-25. 
  97. ^ Hayashida, Mike. „The Regulation of Cosmetics in Japan” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2019-04-14. g. Pristupljeno 2019-04-25. 
  98. ^ „Formaldehyde occurs naturally and is all around us” (PDF). 
  99. ^ Ngwa, Moise (2010-10-25). „formaldehyde testing” (PDF). Cedar Rapids Gazette. Arhivirano iz originala (PDF) 2018-10-25. g. Pristupljeno 2012-05-19. 
  100. ^ „European Union Bans formaldehyde/formalin within Europe” (PDF). European Commission's Environment Directorate-General. 2007-06-22. str. 1—3. Arhivirano iz originala (PDF) 2013-04-27. g. Pristupljeno 2012-05-19. 
  101. ^ „ESIS (European Chemical Substances Information System)”. European Commission Joint Research Centre Institute for Health and Consumer Protection. februar 2009. Arhivirano iz originala 1. 1. 2014. g. Pristupljeno 19. 5. 2012. 
  102. ^ „S.1660 - Formaldehyde Standards for Composite Wood Products Act”. GovTrack. 2010-08-25. Arhivirano iz originala 2019-04-29. g. Pristupljeno 2019-04-29. 
  103. ^ „Formaldehyde Emission Standards for Composite Wood Products”. Regulations.gov. United States Federal Register. 12. 12. 2016. Arhivirano iz originala 10. 8. 2019. g. Pristupljeno 21. 12. 2019. „The emission standards will be 0.05 ppm formaldehyde for hardwood plywood, 0.09 ppm formaldehyde for particleboard, 0.11 ppm formaldehyde for medium-density fiberboard, and 0.13 ppm formaldehyde for thin medium-density fiberboard.” 
  104. ^ „Health Canada - Proposed residential indoor air quality guidelines for formaldehyde”. Health Canada. april 2007. Arhivirano iz originala 2013-05-30. g. 
  105. ^ „View Rule”. www.reginfo.gov. Pristupljeno 2023-10-21. 
  106. ^ „Formaldehyde-laced foods reemerge in Indonesian markets”. antaranews.com. 2011-08-10. Arhivirano iz originala 2018-10-25. g. 
  107. ^ „Formaldehyde-Tainted Rice Drinks Found at Carrefour Markets”. Jakarta Globe. 2011-08-22. Arhivirano iz originala 2012-09-28. g. 
  108. ^ „BPOM Uncovers Two Formaldehyde-Tainted Noodle Factories in Bogor”. Jakarta Globe. 2014-10-12. Arhivirano iz originala 2015-08-01. g. 
  109. ^
  110. ^ Blum, Deborah, 1954- (2018-09-25). The poison squad : one chemist's single-minded crusade for food safety at the turn of the twentieth century. Go Big Read (Program). New York, New York. ISBN 9781594205149. OCLC 1024107182. 
  111. ^ „Was Death in the Milk?”. The Indianapolis News. 1900-07-31. str. 5. Arhivirano iz originala 2018-11-17. g. Pristupljeno 2014-08-20 — preko Newspapers.com.  open access publication - free to read
  112. ^ „Wants New Law Enacted. Food Inspector Farnsworth Would Have Use of Formaldehyde in Milk Stopped”. The Topeka Daily Capital. 1903-08-30. str. 8. Arhivirano iz originala 2018-11-17. g. Pristupljeno 2014-08-20 — preko Newspapers.com.  open access publication - free to read
  113. ^ „Illegal business 'being run by a gang'”. The Nation. 2011-06-16. Arhivirano iz originala 2011-06-16. g. 
  114. ^ „Import of formaldehyde fish from Pakistan foiled in Batam”. The Jakarta Post. 2012-02-23. Arhivirano iz originala 2018-12-16. g. 
  115. ^ „Trader Fined for Selling Fish Treated with Formalin”. The Daily Star. 2009-08-31. Arhivirano iz originala 2019-04-29. g. 
  116. ^ „Formalin Control Bill 2015 passed”. ntv online. 2015-02-16. Arhivirano iz originala 2018-03-23. g. Pristupljeno 2015-03-04. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Формалдехид&oldid=27818059”