HK Partizan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
HK Partizan
Puni logo HK Partizan, s grbom i natpisom
Nadimak Crno-beli
Osnovan 1948. god.; pre 76 godina (1948)
Boja dresa      
Dvorana Ledena dvorana Pionir
Kapacitet 2.000
Liga Hokejaška liga Srbije
Veb sajt hkpartizan.rs

HK Partizan je srpski hokejaški klub iz Beograda. Klub je deo sportskog društva Partizan. Svoje domaće utakmice igra u Ledenoj dvorani Pionir, kapaciteta 2.000 mesta. HK Partizan je najuspešniji srpski klub, a takođe je i jedini srpski klub koji je bio prvak Jugoslavije. Crno-beli su 3 puta osvajali regionalnu ligu.

Partizan je osvojio 20 titula šampiona države, 3 kupa, dva puta je bio prvak Slohokej lige i jednom je osvojio Balkansku ligu što ga čini najtrofejnijim klubom u Srbiji. Od sezone 2017/18. zbog finansijskih problema ne takmiče se u seniorskoj konkurenciji, već su se isključivo posvetili radu sa mlađim selekcijama koji bi u budućnosti činili seniorski tim.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Partizan od 1948. do 1991.[uredi | uredi izvor]

Stari grb kluba

Hokejaški klub kao deo JSD Partizan osnovan je 1948. godine, a na njihovom prvom nastupu na državnom prvenstvu su osvojili svoju prvu titulu. Prvenstvo je odigrano kao trodnevni turnir koji je održan od 26. do 29. februara 1948. godine u Ljubljani. Partizan je titulu prvaka osvojio pobedom nad Enotnostom iz Ljubljane i Tekstilcem iz Varaždina.[1][2]

U periodu između 1951. i 1955, Partizan je bio daleko najjači hokejaški tim u zemlji i osvojio je 5 uzastopnih titula prvaka. Crno-beli su u tom periodu pobedili u 19 uzastopnih utakmice sa gol razlikom 142:23. Partizan je prvenstvo 1953. godine završio bez primljenog gola. Sastav Partizana je u tom periodu bila reprezentacija u malom. Igrali su dr Zlatko Kovačević, Milan Jovanović, Nikola Stanimirović, Luce Žitnik, Gentar Ladocki, Josip Brelić, Alfred David, Rudolf Rudi Reno, Mićo Dušanović i Blažo Piperski.[1][2]

Kasnije, zbog odlaska mnogih važnih igrača, Partizan je izgubio primat u prvenstvu. Posle duže pauze, Partizan je osvojio Kup 1966. godine. Tokom sedamdesetih godina 20. veka crno-beli su nekoliko puta ispadali i vraćali se u Prvu ligu Jugoslavije. Nakon dvomeča sa Olimpijom Partizan se vratio u Prvu ligu i više nikada nije ispadao. U ovom periodu su igrali Zvonko Mihajlovski, braća Milan i Slobodan Obradović, Rašid i Šemsa Šemsedinović, Bojan Milovanović, Lazar Dunda, Goran Obradović...[2]

Svoju sedmu titulu prvaka države klub je osvojio 1986. godine, pre svega zahvaljujući igračima koji nisu bili iz Srbije. Najveći broj igrača bio je iz Slovenije, golman Dominik Lomovšek, igrači Ignac Kavec, Blaž Lomovšek, Dušan Lepša i Andrej Vidmar. Pored njih igrali su i kanađanin Frensis Matičuk, kao i igrači iz Čehoslovačke Vladimir Bednaž i Vladimir Kostka. Pored inostranih igrača igrali su Bojan Milovanović koji je kao kapiten predvodio ovu generaciju, Lazar Dunda, Goran Radović, Andrej Jovanović, Miloš Piperski, Bojan Bertuš, Rade Milanović, Boško Šutić, Predrag Bodrožić... Kao trener ekipu je predvodio Pavel Kavčič.[2]

Nakon regularnog dela Partizan je zauzeo prvo mesto sa dva boda više od Jesenica pa su ova dva kluba odigrala finale u tri dobijena meča. Prvi meč u Beogradu je dobio Partizan sa 4:2, a zatim su trijumfovali i u Jesenicama rezultatom 6:3. U trećem meču u Beogradu su trijumfovali Jeseničani sa 3:2 i tako smanjili rezultat na 2-1 u pobedama. Ipak u četvrtom meču u Dvorani Podmežakla nakon velike borbe u kojem je pobednik odlučen nakon penala, slavili su crno-beli i osvojili sedmu titulu prvaka države.[3] Sezona je zaokružena osvajanjem kupa.

Sledeće sezone Partizan je u prvom kolu Kupa evropskih šampiona bio bolji od rumunskue Steaue. U prvom meču je bilo 2:2, da bi u drugom meču Partizan slavio sa 5:4 nakon produžetaka golom Čabe Ladackog.[4] Međutim u drugom kolu su u dvomeču poraženi od poljske Polonije. Krajem osamdesetih godina u Partizanu su igrali igrači iz Sovjetskog Saveza, povremeni golman reprezentacije Viktor Doroščenko, zatim napadač Jurij Šumakov i bek Aleksandar Murašov, kao i igrači iz Čehoslovačke, napadač Jaroslav Vlk i bek Bohumil Kacir.[2]

U sezoni 1990/91. Partizan je u meču za opstanak poražen od Vojvodine, ali je zbog raspada Jugoslavije nastavio da se takmiči u saveznom rangu.[2]

Partizan od 1991. do 2005.[uredi | uredi izvor]

Prve dve sezone nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije protekle su u znaku Crvene zvezde. Prvu šampionsku titulu u novoj državi Partizan je osvojio u sezoni 1993/94. Posle 8 pobeda u 8 ligaških mečeva u finalu doigravanja savladana je Crvena zvezda sa 3:1, 8:3 i 2:1. Ove sezone su za Partizan igrala i dva Bugarska hokejaša, igrač Zlatko Zinoviev i golman Kosta Mihajlov.[2][5]

Naredna sezona bila je jedna od najuspešnijih u klupskoj istoriji u kojoj Partizan bez poraza trijumfuje u državnom prvenstvu (18-0-0) i u Balkanskoj ligi (10-0-0). Te godine osvojen je i nacionalni kup, a igrano je i polufinale Kupa federacija. Najzaslužniji tvorac ovih uspeha bio je ruski golman Aleksandar Semjonov.[2][6]

Sledećih sedam godina prošlo je u dominaciji Vojvodine. Međutim treba napomenuti da Partizan kao i drugi beogradski klubovi nije nastupao u sezonama 1998/99. i 1999/00, jer Ledena dvorana Pionir nije bila u funkciji.[7][8] Crvena zvezda je prekinula dominaciju Vojvodine u sezoni 2004/05.[9]

Partizanova dominacija[uredi | uredi izvor]

Svoju desetu titulu državnog prvaka, Partizan je osvojio tek deceniju kasnije. Partizan je postao prvak u sezoni 2005/06. nakon pobede nad večitim rivalom, Crvenom zvezdom. U regularnom delu su zauzeli prvo mesto sa dva boda više u odnosu na crveno-bele. U doigravanju su prvo savladali Novi Sad sa 2-0 u pobedama, a u finalu su slavili identičnim rezultatom nad Crvenom zvezdom. Partizan je sa klupe predvodio češki trener František Vorliček.[10]

Sledeće godine titula je odbranjena. Nakon regularnog dela Partizan je zauzeo prvo mesto sa 24 bodova iz 16 mečeva koliko je imala i Vojvodina, ali je Partizan imao bolju gol-razliku. U polufinalu Partizan je ukupnim rezultatom 2-1 u pobedama bio bolji od Crvene zvezde i ako je Zvezda prvi meč kao gost dobila sa 4:3 nakon penala. Partizan je ipak naredna dva meča dobio sa 3:1 i 6:0 i tako prošao u finale gde ga je čekala Vojvodina. U finalu su bili bolji u dva meča identičnim rezultatom 5:2 i tako osvojili jedanaestu titulu prvaka države. Najbolji strelac ekipe bio je Marko Sretović koji je na 16 mečeva u regularnom delu postigao 10 golova i imao 9 asistencija, dok je najbolji asistent bio slovački internacionalac Viktor Stefaneč koji je imao 11 asistencija.[11]

Marko Milovanović

Promene u igračkom kadru nisu uticale na šampionski niz Partizana, koji je u sezoni 2007/08. osvojio 12. titulu prvaka države, a treću uzastopnu. Nakon regularnog dela Partizan je zauzeo prvo mesto sa 53 bodova iz 24 mečeva, devet više u odnosu na Novi Sad. Partizan je kao i prošle sezone igrao u polufinalu protiv Crvene zvezde i dobio je sa 2-1 u pobedama. Kao i prethodne sezone Zvezda je dobila prvi meč u gostima posle penala sa 5:4, ali je Partizan dobio naredna dva sa 5:2 i 3:2. U finalu je bez većih problema savladan Novi Sad sa 3-0 u pobedama, 7:4, 4:3 i 7:4. Najbolji igrači ekipe bili su Ukrajinac Dmitrij Gnitko koji je imao po 24 asistencija i golova i Belorus Ruslan Belij koji je postigao 14 poena i imao 18 asistencija.[12] Pored hokejaške lige Srbije u ovoj sezoni Partizan se takmičio i u regionalnoj Panonskoj ligi u kojoj je zauzeo drugo mesto iza ekipe Mladosti. Najbolji igrač lige bio je Dmitrij Gnitko koje je postigao 8 golova i imao 17 asistencija za ukupno 25 poena. Marko Milovanović je postigao 10 golova i imao 7 asistencija.[13]

Svoju 13. titulu prvaka države Partizan je osvojio u sezoni 2008/09. U regularnom delu crno-beli su ubedljivo zauzeli prvo mesto sa samo jednom izgubljenom utakmicom. U finale su prošli bez borbe, jer se Zvezda povukla iz takmičenja, a u finalu su igrači bili bolji od Vojvodine sa 2-1. Prvi meč dobili su Novosađani u gostima sa 6:3, ali je Partizan uzvratio istom merom i pobedio sa 4:0. U majstorici u Pioniru posle velike borbe Partizan je pobedio sa 3:2 nakon produžetaka. Strelac pobedonosnog gola je bio Ukrajinac Anton Botončov. Najefikasniji igrač u Partizanu bio je Boris Gabrić koji je tokom sezone imao 18 golova i 9 asistencija.[14]

Partizan u Slohokej ligi[uredi | uredi izvor]

Sezona 2009/10.[uredi | uredi izvor]

Godine 2009. odlučeno je da Partizan počne da se takmiči u regionalnoj Slohokej ligi. U prvoj godini takmičenja, u sezoni 2009/10. Partizan je zauzeo četvrto mesto u regularnom delu takmičenja i plasirao se u plej of.[15] U četvrtfinalu su savladali Olimpiju sa 2-0 u pobedama. U prvom meču u Ljubljani bili su ubedljivi sa 5:1,[16] dok je drugi meč bio nešto interesantniji, ali su ponovo slavili hokejaši Partizana sa 4.3. Najbolji igrač utakmice bio je Pavel Popravko koji je postigao tri gola[17] U polufinalu su crno-beli bili bolji od Triglava 2-0. U prvom susretu u Kranju je bilo 4:3,[18] dok je u Beogradu bilo 5:1.[19] Međutim u finalu su poraženi od Maribora sa 2-0 u pobedama. U prvom meču u Mariboru su izgubili 3:2 golom Slaka u poslednjoj sekundi meča.[20] identičan meč viđen je i u Beogradu gde su Mariborčani takođe slavili sa 3:2 golom Kadriča u poslednjem minutu.[21] Partizan je sezonu završio osvajanjem Hokejaške lige Srbije bez borbe, jer je subotički Spartak odbio da igra finale.[22]

Sezona 2010/11.[uredi | uredi izvor]

Pavel Kavčič

Pred narednu sezonu u Slohokej ligi Partizan je doveo nekoliko pojačanja. Beogradski klub je pojačalo nekoliko reprezentativaca Srbije, Marko Prokić je došao iz Spartaka, Miloš Babić, Ivan Tumbas i Goran Ristić iz Vojvodine, a Nemanja Vučurević iz ljubljanske Olimpije. Tim je pojačan i sa šestoricom stranaca, koliko je dozvoljeno u Slohokej ligi. Došli su američki golman Džon Mari, trojica Kanađana, napadač Jarrett Konkle i bekovi Patrick Ouellet i Met Henson i dvojica Slovenaca, napadač Anže Terlikar i bek Mitja Sotlar. Doveden je i slovenački trener Pavel Kavčič koji je vodio Partizan u sezoni 1985/86 kada je Partizan postao prvak Jugoslavije.[23][24][25][26][27]

Partizan je zauzeo drugo mesto u regularnom delu Slohokej lige i ponovo se plasirao u doigravanje.[28] U četvrtfinalu su lako eliminisali Junior Grac 99ers, a u polufinalu su izbacili prošlogodišnjeg šampiona Maribor. U prvom meču je bilo 7:1, a u drugom 2:0 za Partizan. U finalu Partizan je pobedio Olimpiju sa 3-1 u pobedama. U prvom meču Olimpija je pobedila 3:2 posle produžetaka, ali je Partizan pobedio u naredna tri susreta (10:2, 7:4, 4:0) i postao prvak Slohokej lige. Sezona je krunisana osvajanjem titule u Hokejaškoj ligi Srbije što je bila ukupno 15. titula šampiona države za Partizan. U finalu je savladana Crvena zvezda sa 2-0 u pobedama.

Sezona 2011/12.[uredi | uredi izvor]

Utakmica Mladi Jesenice - Partizan odigrana u Dvorani Podmežakla u okviru Slohokej lige u sezoni 2011/12.

Partizan je iz prošlogodišnjeg sastava zadžao veći broj igrača, a iz ekipe su otišli Miloš Babić i Nemanja Vučurević koji su otišli u inostranstvo, Goran Ristić koji je završio karijeru, kao i stranci. Dovedeni su američki golman Rajan Klingensmit sa Univerziteta Norič, slovenački bek Klemen Sodržnik iz Olimpije, iz Crvene zvezde su stigli bek Mihajlo Korać, napadač Dimitrije Filipović i golman Arsenije Ranković, napadač Spartaka Viktor Čengeri i povratnik Papel Poravko.[29]

Kao i prošle i u ovoj sezoni Partizan je opet zauzeo drugo mesto u regularnom delu Slohokej lige i tako se plasirao u doigravanje. U četvrtfinalu Partizan je lako eliminisao HDD Bled[30] dok je u polufinalu bio bolji od Triglava.[31] U obe serije crno-beli su prošli sa po 2-0 u pobedama. U reprizi prošlogodišnjeg finala plej ofa Partizan je ponovo bio uspešniji od Olimpije. Ovoga puta bilo je 3-2 u pobedama za klub iz Humske (4:2, 0:1, 4:2, 2:5 i u majstorici 6:1).[32] Bila je to druga šampionska titula Slohokej lige za Partizan. Sezona je opet krunisana osvajanjem titule u Hokejaškoj ligi Srbije što je bila sedma uzastopna a ukupno 16. titula šampiona države za Partizan. U finalu je savladan Vitez sa 2-0 u pobedama.[33]

Napuštanje regionalne lige i nastavak dominacije u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Meč Partizana u Hokejaškoj ligi Srbije

U sezoni 2012/13 Partizan je trebalo da počne da se takmiči regionalnoj MOL ligi sa klubovima iz Mađarske, Rumunije i Slovačke. Uslov za nastup u ligi bio je da kontrolor takmičenja 20. avgusta potvrdi da postoji led u Pioniru. Međutim uslovljavanje nadležnih da zakup Ledene dvorane po satu plaćaju 14.922 dinara, što je tri puta veća cena nego u Mađarskoj, upravu Partizana je nateralo da odustane od regionalne lige i da sledeće sezone igra samo Hokejašku ligu Srbije.[34]

Partizan je Hokejašku ligu Srbije završio sa svih 10 pobeda i ubedljivo zauzeo prvo mesto. Zbog nedostatka termina doigravanje nije odigran i Partizan je po 17. put osvojio prvenstvo države.[35]

I naredne sezone Partizan se takmičio samo u domaćem prvenstvu. U ligi je učestvovalo sedam klubova koji je trebalo da odigraju po 18 utakmica, a nakon toga i doigravanje. Međutim zbog loše organizacije, nedostatka termina odigravanja utakmica i kako bi se obezbedile pripreme Reprezentacije Srbije prvenstvo je prekinuto, a za šampiona je proglašen Partizan koji se u toku prekida sezone nalazio na prvom mestu. Partizan je odigrao 10 utakmica na kojima je ostvario 9 pobeda uz jedan poraz od Beostara što je prvi poraz u domaćem prvenstvu još od sezone 2008/09.[36]

U sezoni 2014/15. liga je brojala 5 kluba i igrao se trokružni sistem. Crno–beli su završili regularni deo sezone sa 10 pobeda i dva poraza protiv Beostara, oba nakon produžetaka. U polufinalu protivnik je bila Crvena zvezda koja je zauzela četvrto mesto. Prvi meč Partizan je dobio sa 5:1, a u drugom je pobedio sa 2:1 i plasirao se u finale gde ga je čekao Beostar sa kojim se u regularnom delu sastao 3 puta i samo jednom pobedio. U prvom meču Partizan je do 48. minuta gubio sa 4:6, ali je u finišu uspeo da preokrene i pobedi sa 8:6.[37] I u drugom meču crno–beli su pobedili sa 7:3 i tako osvojili desetu uzastopnu titulu.[38]

Hokejaši Partizana u sezoni 2015/16

Pred sezonu 2015/16. Partizan je doveo trojicu Rusa: Artema Korišikova, Stanislava Izvekova i Aleksandra Vlasova. Na početku sezone Partizan je poražen od Zvezde posle više od šest godine sa 7:4, iako je vodio 4:1 pred kraj druge trećine.[39] Krajem januara Partizan je raskinuo ugovor sa trojicom Rusa i doveo petoricu novih: golmana Alekseja Trifonova, odbrambene igrače Stepana Krivova i Igora Zubova i napadače Jevgenija Vlasova i Antona Žukova. I sa njima Partizan je po drugi put poražen od Zvezde, pa je regularni deo sezone završio na drugom mestu sa osam pobeda i dva poraza. Partizan je finalnu seriju otvorio pobedom sa 5:4[40], da bi se Zvezda revanširala u sledećem pobedom od 5:3 najviše zahvaljujući bivšem igraču Partizana Pavelu Popravki koji je postigao 4 gola.[41]. Treći meč Partizan je dobio sa 6:1[42], a u četvrtom je u triler završnici došao do jedanaeste uzastopne titule. Pred oko 1500 gledalaca Zvezda je povela golovima Nikole Kerezovića, da bi hokejaši Partizana preokrenuli u trećoj golovima Žukova i Vlasova. U poslednjem minutu utakmice Zvezda je povukla golmana i sa igračem više golom Dimitrija Markelova izjednačila. U produžetku je odlučio gol Dimitrija Filipovića koji je doneo klubu dvadesetu titulu prvaka države.[43]

Finansijski problemi i napuštanje takmičenja u seniorskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor]

U maju 2015. godine direktor ruske Više hokejaške lige Herman Skoropupov je izjavio da je Partizan izrazio želju da se priključi ligi i da su čelnici Partizana podneli dokumenta za učešće, ali da je kasno da nastupe u sezoni 2015/16. On je kazao da će Partizan najverovatnije zaigrati u VHL ligi od sezone 2016/17.[44][45] Međutim, umesto toga došlo je do formiranja hokejaškog kluba Beograd koji je u sezoni 2016/17 takmičio u u regionalnoj MOL ligi. Klub je osnovan u cilju jačanja reprezentacije Srbije, a za njega su igrali najbolji igrači Partizana i Crvene zvezde.[46] Ovom odlukom Partizan je znatno oslabio tim, a u polufinalu hokejaške lige Srbije u sezoni 2016/17 u polufinalu plej-ofa sa 2-0 u pobedama bio je bolji upravo tim Beograda. U utakmici za 3. mesto od Partizana bila je bolja Vojvodina.[47] Zbog problema sa finansijama, nakon ove sezone Partizan je napustio takmičenje i posvetio se radu sa mlađim kategorijama.

Večiti derbi[uredi | uredi izvor]

Derbi odigran 1. decembra 2015.

Kao i u svim sportovima i u hokeju na ledu postoji rivalitet između Partizana i Crvene zvezde. Taj rivalitet datira od sezone 1954/55. kada su se prvi put sastali i u kome je Partizan slavio sa 9:1. Partizan je slavio i u naredna 8 meča, a u 10. derbiju u sezoni 1960/61. je bilo nerešeno 5:5. Zvezda je prvi put slavila tek u sezoni 1962/63. sa 5:1 u 15 večitom derbiju. Interesantno je da je u sezoni 1964/65. u oba meča sezone bilo 2:2. Partizan je u narednom periodu bio uglavnom uspešniji, da bi Zvezda u sezonama 1982/93, 1983/84. i 1984/85. ostarila svih 8 pobeda. Do 1990. godine ponovo Partizan uzima primat, da bi u prvim sezonama nakon raspada Jugoslavije Zvezda bila uspešnija. U narednom periodu imali su i jedni i drugi uspeha, ali je poslednjih godina derbi izgubio draž, jer je Partizan slavio na poslednjih 10 godina, a utakmice su ređe zbog velike razlike u kvalitetu. Tome je doprinelo i učešće Partizana u regionalnoj ligi.

Zaključno sa sezonom 2016/17. odigrano je 179 derbija, a Partizan je mnogo uspešniji. Crno-beli su pobedili 104 puta, Zvezda je slavila 62 puta, a 13 puta je bilo nerešeno. Treba napomenuti da nisu uračunati derbiji koji su registrovani službenim rezultatom. Trenutna gol razlika je 821-713 u korist Partizana.[48]

Partizanova učešća u Evropskim takmičenjima[uredi | uredi izvor]

Dres za sezonu 2014/15 i 2015/16

Hokejaši Partizana su debitovali u evropskim takmičenjima, tačnije u Evropskom kupu u sezoni 1986/87. nakon osvajanja prvenstva Jugoslavije. U prvoj rundi protivnik je bila rumunska Steaua. U prvom meču u gostima bilo je 2:2, a nerešeno je bilo i u Beogradu 4:4. Pogotkom Čabe Ladockog u produžetku Partizan je prošao u drugu rundu, a tamo ih je čekala poljska Polonija. Polonija je u oba meča ostvarila pobedu (5:2, 9:1) i prošla u narednu rundu.

Partizan je u sezoni 1994/95 nastupao u Kupu Federacija. U prvoj rundi u grupi C koja je održana u Beogradu crno-beli su u polufinalu pobedili Vojvodinu, a u finalu su pobedili kazahstansku ekipu Bulat Temirtau sa 4:2 i plasirali se na završni turnir koji se igrao u Ljubljani. Na završnom turniru Partizan je sa dva poraza, u polufinalu od Pardubica iz Češke sa 6:1 i u meču za treće mesto od domaćina, Olimpije sa 12:0 osvojio 4. mesto.

U sezoni 1995/96 Partizan je drugi put u istoriji učestvovao u Evropskom kupu, ali je učešće završio sa 3 poraza od Steaue, Sokil Kijeva i od Levskog.

Sledeći nastup u Evropi bilo je u okviru Kontinentalnog kupa u sezoni 2001/02. Partizan je učešće završio već u prvoj rundi. U grupi A u Ankari pretrpeli su sva tri poraza. Prvo su deklasirani od iz Kazcink Torpeda iz Kazahstana sa 28:0, zatim su izgubili od Polis Akademisa iz Turske sa 5:2 i na kraju od Progym Gheorgheni iz Rumunije sa 12:1.

I sledeći nastup u Kontinentalnom kupu u sezoni 2004/05. Partizan je završio sa 3 poraza. U Zagrebu gde je održano takmičenje u grupi B bolji od Partizana bili su Medveščak sa 21:1, litvanska Energija 25:2 i Haka iz Španije sa 15:1.

U sezoni 2006/07. na turniru u Beogradu pobedili su turski klub Polis Akademisi sa 20:0, dok je Medveščak diskvalifikovan pa je Partizan prošao u drugi krug. U drugom krugu bolji od crno-belih su bili Sokil Kijev sa 11:0, Riga 2000 8:0 i domaćin Energija sa 6:4.

Nakon pauze od sedam godina, u sezoni 2013/14, Partizan je ponovo nastupio u Kontinentalnom kupu. U Ledenoj dvorani Pionir ostvario je pobedu od 5:3 protiv CSKA iz Sofije, a izgubili su od Talin Viking-Sporta iz Estonije sa 8:3 i španskog kluba Viktorija Gastejz sa 10:1.

Posle godinu dana pauze, sezonu 2015/16 Partizan je započeo takmičenjem u Evropi u okviru Kontinentalnog kupa. U prvoj rundi na turniru u Beogradu, Partizan je u prva dva kola poražen od CSKA iz Sofije sa 12:4 i turske ekipe Zejtinburnu sa 4:1, a zabeležio jednu pobedu protiv izraelske ekipe Rišon devilsa sa 9:1. Iako su bili treći, Partizan se plasirao u drugu rundu zbog odustajanja prve dve ekipe. U drugoj rundi koja se održavala u poljskom gradu Tihi, crno-beli su doživeli tri poraza od domaće ekipe Tihi (0:26), britanskog Koventrija (1:12) i rumunske ekipe Dunarea Galati (1:10).

Statistika i rekordi[uredi | uredi izvor]

Partizan je najuspešniji srpski klub koji je igrao u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije, a takođe je i jedini srpski klub koji je bio prvak stare Jugoslavije. Partizan 7 puta osvajao prvenstvo Jugoslavije i jedan je od 6 klubova koji su osvajali prvenstvo. Partizan je i nakon raspada SFRJ najuspešniji klub. Crno-beli su do sada osvojili 13 titula prvaka SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije ispred Crvene zvezde koja je osvojila 10 titula. Otkako liga nosi naziv Hokejaška liga Srbije Partizan je trijumfovao u prvih 10 sezona. Takođe Partizan je jedanaestostruki uzastopni prvak države.

Rekord po broju nastupa za Partizan drži Rašid Šemsedinović koji je odigrao 342 utakmice. Isti igrač je i rekord po broju odigranih sezona pošto je nastupao čak 27 sezona za crno-bele. Lazar Dunda je postigao najviše prvenstvenih golova, 144 na 321 utakmicu. Blaž Lomovšek je postigao najviše golova u jednoj sezoni. U sezoni 1987/88 on je zabeležio 70 poena (42 gola i 28 asistencija). Isti igrač je u istoj sezoni sa 42 gola bio najbolji strelac. Procentualno najviše postignutih golova u sezoni postigao je Aleksandar Kosić koji je u sezoni 1993/94 postizao 3,4 golova po utakmici (34 golova na 10 utakmica).

Najviše poena na jednoj utakmici ostvario je Dejan Tatić na utakmici Partizan - Spartak odigranoj 19.11.1996 kada je postigao 6 golova i imao 7 asistencija što je ukupno 13 poena. Dejan Tatić je rekorder Partizana po najdužoj neprekidnog golgeterskoj seriji. On je u periodu između 1994 i 1998 odigrao 22 utakmice i postigao 33 gola.

Rašid Šemsedinović je rekorder sa 24 ostvarenih šatauta (utakmica bez primljenog gola). U jednoj sezoni najviše šatauta, ukupno 6 je ostvario Domine Lomovšek. On je to postigao u sezoni 1986/87. Mišo Dućanović je ostvario veliki uspeh ne primivši gol na sva 4 meča prvenstva 1953. godine.[2]

Dvorana[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Stadion Tašmajdan i Ledena dvorana Pionir

Pre nego što je sagrađena zatvorena dvorana, Partizan je svoje utakmice igrao na stadionu Tašmajdan. Stadion Tašmajdan je stadion sa više namena u Beogradu, a nalazi se u sastavu SRC Tašmajdan. Gradnja je počela 1952, a svečano je otvoren 24. januara 1954. godine, a izgrađen je na mestu nekadašnjeg kamenoloma, po kome je i dobio ime: od turskih reči taš (kamen) i majdan (kop, rudnik). Kapacitet stadiona je 10.000 mesta, a u sklopu njega postoje dve sale i teretana, najviše se koristi za mali fudbal, odbojku, košarku, rukomet, kao i za razne koncerte i kulturno-zabavne manifestacije.[49]

Stadion se u zimskim mesecima od 1953. do 1977. (do otvaranja ledene dvorane Pionir 1978) najviše koristio za hokej na ledu, pa je tu 1954, 1955. i 1957. održano prvenstvo Jugoslavije u hokeju na ledu (turnirski sistem), a bio je domaći teren za beogradske klubove Partizan, Crvenu zvezdu, OHK Beograd, Tašmajdan i Avalu.[50]

Ledena dvorana Pionir

Partizan od otvaranja Ledene dvorane Pionir svoje domaće utakmice igra u ovoj dvorani koja ima kapacitet 2.000 mesta. Nalazi u sklopu SRC Tašmajdan. Hala je sagrađena 12. marta 1978. godine. Renovirana je 2001. godine. Površina hale je 6.000 m², a ledena površina je 1800 m2. Ispod betona postavljeno je 21. kilometara cevi za zamrzavanje.

U slučaju da je hala Pionir zauzeta hokejaši Partizana koriste Ledenu dvoranu Pingvin koja se nalazi na Novom Beogradu. Kapacitet dvorane je 1.000 mesta. Od toga 600 mesta je za stajanje, 200 mesta za sedenje, kao i još dodatnih 200 mesta koji služe u slučaju potrebe.[51]

Navijači[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Grobari

Hokejaški klub Partizan kao i ostali klubovi Sportskog društva Partizan ima podršku navijača koji sebe nazivaju Grobarima. Podrška navijača je uglavnom manja tokom regularnog dela, ali tokom doigravanja dolaze i najvatreniji navijači.

Interesovanje za hokejaški klub naročito je poraslo za period od 2009. do 2012. godine kada se Partizan takmičio u regionalnoj Slohokej ligi. Sva tri puta se Partizan plasirao u doigravanje, a to Grobari nisu ispustili da napune Ledenu dvoranu Pionir. U sezonama 2010/11 i 2011/12. pred prepunom dvoranom Pionir hokejaši su postali prvaci Slohokej lige.[52]

Partizan u medijima[uredi | uredi izvor]

Na teritoriji Republike Srbije u smislu televizijskih prenosa popraćenost Partizana je na minimumu. Dok se Partizan takmičio u Slohokej ligi, Radio-televizija Srbije je prenosila neznatan broj utakmica u regularnom delu koje je Partizan igrao na svom ledu, dok gostujuće utakmice nisu prenošene. Prenošeni su sve utakmice u doigravanju iz Beograda, dok je u finalu bilo prenosa i sa gostujućeg terena.

U sezoni 2015/16 televizija Arena sport je prenosila utakmice sa Crvenom zvezdom u regularnom delu i u finalu. Takođe, utakmice je prenosila i slovenačka televizija TV Šport.[53]

U ostalim medijima Partizan dobija pristojnu pažnju. Većina srpskih sportskih štampanih i internet medija redovno izveštavaju o utakmicama i drugim događanjima unutar kluba.

Mlađe kategorije[uredi | uredi izvor]

Pored seniorskog tima, Partizan radi i sa mlađim kategorijama. Školu klizanja za decu od 3 do 10 godina vode profesionalni igrači, a tokom sezone kao demonstratori dolaze i strani treneri. Trenere predvodi Nikola Bera, a pored njega rade i igrači Dragan Komazec, Marko Brkušanin, Srđan Ristić, Aleksa Luković i Milan Luković. Prilikom upisa deca dobijaju opremu.

Trenutno u klubu se radi sa igračima do 8 i 10 godina, a deca učestvuju na turnirima koji se održavaju u njihovim uzrastima.

Nakon prestanka sa takmičenjem u seniorskoj konkurenciji Partizan se maksimalno posvetio radu sa mlađim kategorijama, a najveći uspeh ostvaren je 2019. godine kada su igrači do 15 godina osvojili Karpatsku ligu u kome se takmiče klubovi iz centralne i istočne Evrope. Pred početak sezone smatrani su autsajderima, ali su i pored toga uspeli da naprave veliki rezultat i na kraju se sa fajnal-siksa iz slovačkog Trebišova vrate sa osvojenim trofejom.[54][55]

Sastav tima koji je osvojio poslednje prvenstvo[uredi | uredi izvor]

Meč Partizana u Hokejaškoj ligi Srbije
Kraj meča Srbija U20-Partizan
Hokejaši Partizana postižu gol protiv Zvezde

Od 12. marta 2016.[56]

Golmani
Država Ime Godište
Srbija Milan Luković 12.12.1986
Rusija Aleksej Trifonov 21.01.1990
Srbija Matija Ganić 28.12.1997
Odbrana
Država Ime Godište
Srbija Marko Brkušanin 21.02.1990
Srbija Boris Gabrić 13.09.1983
Srbija Nemanja Janković 07.02.1988
Srbija Dragan Komazec 11.07.1987
Rusija Stepan Krivov 20.03.1990
Srbija Aleksa Luković 06.02.1992
Srbija Miodrag Pavlović 31.07.1986
Srbija Srđan Ristić 24.07.1980
Srbija Ognjen Stoiljković 12.07.1995
Rusija Igor Zubov 04.07.1988
Napad
Država Ime Godište
Srbija Boban Čuković 30.03.1980
Srbija Dimitrije Filipović 01.08.1993
Srbija Marko Milovanović (K) 31.12.1988
Srbija Lav Mitić 14.02.1997
Srbija Lazar Novaković 19.09.1996
Srbija Pavle Ogrizović 20.03.1990
Srbija Nenad Raković 24.03.1986
Srbija Đorđe Terzić 10.07.1996
Rusija Jevgenij Vlasov 06.05.1991
Rusija Anton Žukov 16.07.1986

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Takmičenje Broj Godina
Nacionalno prvenstvo - 20 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula
Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 7 1948, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1985/86.
Drugi 6 1949, 1957, 1960, 1961, 1963/64, 1986/87.
Prvenstvo SR Jugoslavije Prvak 2 1993/94, 1994/95.
Drugi 1 2000/01.
Prvenstvo Srbije i Crne Gore Prvak 1 2005/06.
Drugi 0 /
Prvenstvo Srbije Prvak 10 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16.
Drugi 0 /
Nacionalni kup - 3
Kup SFR Jugoslavije Pobednik 2 1965/66, 1985/86.
Finalista 0 /
Kup SR Jugoslavije Pobednik 1 1995.
Finalista 0 /
Regionalna takmičenja - 3
Balkanska liga Pobednik 1 1994/95.
Drugi 0 /
Panonska liga Pobednik 0 /
Drugi 2 2007/08, 2008/09.
Slohokej liga Pobednik 2 2010/11, 2011/12.
Finalista 1 2009/10.
Kontinentalna takmičenja
Kontinentalni kup Pobednik 0 /
Finalista 0 /
Polufinale 1 1994/95.
Inlajn hokej - 2
Inlajn hokejaška liga Srbije Pobednik 2 2014/15, 2015/16.
Drugi 1 2016/17.

Rezultati[uredi | uredi izvor]

SFR Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

Sezona Regularni deo Plej-of
1948. 1. mesto nije igran
1949. 2. mesto nije igran
1950 nije igrano nije igran
1951. 1. mesto nije igran
1952. 1. mesto nije igran
1953. 1. mesto nije igran
1954. 1. mesto nije igran
1955. 1. mesto nije igran
1956. 4. mesto nije igran
1957. 2. mesto nije igran
1958. 3. mesto nije igran
1959. 3. mesto nije igran
1960. 2. mesto nije igran
1961. 2. mesto nije igran
1962. 3. mesto nije igran
1962/63. 6. mesto nije igran
1963/64. 2. mesto nije igran
1964/65. 4. mesto nije igran
1965/66. 1. mesto (istok) 3. mesto
1966/67. 5. mesto nije igran
1967/68. 3. mesto nije igran
1968/69. 4. mesto nije igran
1969/70. 5. mesto nije igran
1970/71. 5. mesto nije igran
1971/72. 6. mesto nije igran
1972/73. 4. mesto nije igran
1973/74. 5. mesto nije se plasirao
1974/75. 5. mesto nije se plasirao
1975/76. 5. mesto nije se plasirao
1976/77. 5. mesto nije se plasirao
1977/78. nisu se takmičili nisu se takmičili
1978/79. 2. mesto u drugoj ligi /
1979/80. 5. mesto nije igran
1980/81. 4. mesto nije igran
1981/82. 6. mesto nije igran
1982/83. 6. mesto nije se plasirao
1983/84. 7. mesto nije se plasirao
1984/85. 6. mesto nije se plasirao
1985/86. 1. mesto Pobednik (Jesenice 3-1)
1986/87. 1. mesto Finalista (Jesenice 0-3)
1987/88. 3. mesto nije se plasirao
1988/89. 3. mesto nije se plasirao
1989/90. 4. mesto nije se plasirao
1990/91. 8. mesto nije se plasirao

SR Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

Sezona Regularni deo Plej-of
1991/92. 3. mesto nije se plasirao
1992/93. 4. mesto nije se plasirao
1993/94. 1. mesto Pobednik (Crvena zvezda 3-0)
1994/95. 1. mesto Pobednik (Crvena zvezda 3-0)
1995/96. 3. mesto Polufinale (Vojvodina 0-2)
1996/97. 3. mesto Polufinale (Vojvodina 0-2)
1997/98. 3. mesto Polufinale (Crvena zvezda 0-2)
1998/99. nije se takmičio
1999/00.
2000/01. 2. mesto Finale (Vojvodina 0-2)
2001/02. 3. mesto Polufinale (Crvena zvezda 5:9)
2002/03. 5. mesto nije se plasirao

Srbija i Crna Gora[uredi | uredi izvor]

Sezona Regularni deo Plej-of
2003/04. 4. mesto Polufinale (Vojvodina 0-2)
2004/05. 4. mesto Polufinale (Vojvodina 1:7)
2005/06. 1. mesto Pobednik (Crvena zvezda 2-0)

Srbija[uredi | uredi izvor]

Sezona Regularni deo Plej-of
2006/07. 1. mesto Pobednik (Vojvodina 2-0)
2007/08. 1. mesto Pobednik (Novi Sad 3-0)
2008/09. 1. mesto Pobednik (Vojvodina 2-1)
2009/10. nije se takmičio Pobednik (Spartak 2-0)
2010/11. nije se takmičio Pobednik (Crvena zvezda 2-0)
2011/12. nije se takmičio Pobednik (Vitez 2-0)
2012/13. 1. mesto nije igran
2013/14. 1. mesto nije igran
2014/15. 1. mesto Pobednik (Beostar 2-0)
2015/16. 2. mesto Pobednik (Crvena zvezda 3-1)
2016/17. 4. mesto Polufinale (Beograd 0-2)
2017/18. nije se takmičio
2018/19.
2019/20.
2020/21.
2021/22.
2022/23.

Rezultati u regionalnim takmičenjima[uredi | uredi izvor]

Balkanska liga[uredi | uredi izvor]

Sezona U P Ip I OB GD GP Mesto Plej-of
1994/95. 10 10 0 0 55 21 20 1. mesto nije igran

Panonska liga[uredi | uredi izvor]

Sezona U P Ip I OB GD GP Mesto Plej-of
2007/08. 12 9 0 3 58 35 26 2. mesto Nije igran
2008/09. 12 10 1 1 60 22 30 1. mesto Finalista (Vojvodina 1-3)

Slohokej liga[uredi | uredi izvor]

Sezona U P Ip I OB GD GP Mesto Plej-of
2009/10. 27 19 0 8 132 61 56 4. mesto Izgubili u finalu, 0-2 (HDK Stavbar Maribor)
2010/11. 27 24 0 3 141 50 70 2. mesto Prvaci, 3-1 (HS Olimpija)
2011/12. 24 15 2 7 101 63 44 2. mesto Prvaci, 3-2 (HS Olimpija)

U - Odigrane utakmice, P - Pobeda u regularnom delu, I - Poraz u regularnom delu, Ip - Poraz u produžetku, OB - Osvojeni bodovi, GD - Postignuti golovi, GP - Primljeni golovi

Poznati bivši igrači[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Enciklopedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1977. tom 2 str. 685.
  2. ^ a b v g d đ e ž z „Istorija Hokejaškog kluba Partizan”. Arhivirano iz originala 30. 04. 2012. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  3. ^ Prvenstvo Jugoslavije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2012) na hokej.snt.cz
  4. ^ Kup evropskih šampiona na passionhockey.com
  5. ^ Sezona 1993/94 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2013) na hkpartizan.com
  6. ^ Sezona 1994/95 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2013) na hkpartizan.com
  7. ^ Sezona 1998/99. na hockeyarchives.info
  8. ^ Sezona 1999/00. na hockeyarchives.info
  9. ^ Sezona 2004/05. na hockeyarchives.info
  10. ^ Sezona 2005/06. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2013) na hkpartizan.com
  11. ^ Statistika Partizana u Hokejaškoj ligi Srbije u sezoni 2006/07 na eurohockey.com
  12. ^ Statistika Partizana u Hokejaškoj ligi Srbije u sezoni 2007/08 na eurohockey.com
  13. ^ Panonska liga u sezoni 2007/08 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2013) na passionhockey.com
  14. ^ Hokejaška liga Srbije u sezoni 2008/09 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2011) na internationalhockey.net
  15. ^ Tabela Slohokej lige u sezoni 2009/10 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. maj 2013) na hkpartizan.com
  16. ^ Sjajan start Partizana u Plej-ofu slohokej lige Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2014) na hkpartizan.com
  17. ^ Partizan u polufinalu, het trik Popravka Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2014) na hkpartizan.com
  18. ^ Partizan poveo u seriji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2014) na hkpartizan.com
  19. ^ Spektakularno do finala Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2014) na hkpartizan.com
  20. ^ Tragičan poraz sekund pre kraja meča Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2014) na hkpartizan.com
  21. ^ Maribor osvojio trofej Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. april 2018) na srbijasport.com
  22. ^ Partizan 14. put prvak države Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2014) na hkpartizan.com
  23. ^ „Velike ambicije u novoj sezoni”. Arhivirano iz originala 24. 07. 2012. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  24. ^ „Još tri nova igrača”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  25. ^ „Mitja Sotlar u Partizanu”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  26. ^ „Amerikanac na golu crno-belih”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2014. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  27. ^ „Stigao i Nemanja Vučurević”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2014. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  28. ^ „Tabela Slohokej lige u sezoni 2010/11”. Arhivirano iz originala 28. 05. 2013. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  29. ^ Šampioni započeli pripreme za novu sezonu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. октобар 2013) на hkpartizan.com
  30. ^ Hokejaši Partizana pobedili Bled i plasirali se u polufinale plej-ofa Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013) на Blic.rs
  31. ^ Partizan u finalu Slohokej lige, slede dueli sa Olimpijom на Blic.rs
  32. ^ Hokejaši Partizana odbranili titulu, i Vujošević gledao deklasiranje Olimpije! на Blic.rs
  33. ^ U hokeju ništa novo, Partizan ponovo šampion Srbije на Blic.rs
  34. ^ Tuga: HK Partizan umesto u regionalnoj ligi, zbog bahatosti drugih ide u amatere! на blic.rs
  35. ^ Партизан шампион 17. пут Архивирано на сајту Wayback Machine (29. oktobar 2013) na hkpartizan.com
  36. ^ Rezultati na Eurohockey.com
  37. ^ „Сјајан први меч финала:Партизан у финишу преокренуо резултат и стигао надомак титуле”. Архивирано из оригинала 6. 4. 2015. г. Приступљено 4. 5. 2015. 
  38. ^ Деценија доминације:Партизан шампион Србије
  39. ^ „Hokejaši Zvezde pobedili Partizan posle šest i po godina”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г. Приступљено 23. 03. 2016. 
  40. ^ „PS, FINALE PLEJ-OFA: ODLIČAN DERBI, MNOGO PREOKRETA I PARTIZANOV REVANŠ ZVEZDI”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2016. г. Приступљено 23. 3. 2016. 
  41. ^ „PS, FINALE PLEJ-OFA: ZVEZDA UZVRATILA UDARAC PARTIZANU ZA 1-1 U SERIJI, ČAK ČETIRI GOLA POPRAVKE”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2016. г. Приступљено 23. 3. 2016. 
  42. ^ [PS, FINALE PLEJ-OFA: PARTIZAN UBEDLJIVO SAVLADAO ZVEZDU I STIGAO NA KORAK DO 20. TITULE]
  43. ^ „PS, FINALE PLEJ-OFA: PARTIZAN U PRODUŽETKU SLAVIO PROTIV ZVEZDE I OSVOJIO 20. TITULU PRVAKA!”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2016. г. Приступљено 23. 3. 2016. 
  44. ^ «Партизан» может расширить карту ВХЛ
  45. ^ „Partizan novi član ruske hokejaške lige?”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2015. г. Приступљено 20. 06. 2015. 
  46. ^ „Blizu istorijskog dogovora:Reprezentacija Srbije u MOL ligi kao HK Beograd”. http://www.hockeyserbia.com/. Arhivirano iz originala 27. 8. 2016. g. Pristupljeno 23. 8. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  47. ^ „<rezultati sezone 2016/17.”. hockeyserbia.com. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  48. ^ Večiti derbi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. октобар 2013) на hkpartizan.com
  49. ^ „Историјат”. www.tasmajdan.rs. Приступљено 22. 4. 2012. 
  50. ^ „Кратка историја хокеја у Југославији, www.hkpartizan.com”. Hkpartizan.com. Архивирано из оригинала 29. 5. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2012. 
  51. ^ „Ледена хала „Пингвин“”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступљено 10. 4. 2013. 
  52. ^ „Partizana odbranili titulu, opšta tuča na kraju!”. Приступљено 5. 11. 2013. 
  53. ^ LUDNICA: Pogledajte OPŠTU TUČU hokejaša Partizana i Zvezde! (VIDEO)
  54. ^ „Млади хокејаши Партизана освојили Карпатску јуниорску лигу”. novosti.rs. Приступљено 19. 8. 2019. 
  55. ^ „ČUDA SU MOGUĆA: Svi su otpisali Partizan, a on je uzeo titulu i napravio istorijski uspeh!”. hkpartizan.rs. Архивирано из оригинала 18. 09. 2020. г. Приступљено 19. 8. 2019. 
  56. ^ „Састав Партизана”. Приступљено 14. 11. 2013. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

ХК Партизан на Викимедијиној остави.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ХК_Партизан&oldid=27814420”