Holandski bataljon

Pripadnici Holandskog bataljona u Bosni i Hercegovini

Holandski bataljon (hol. Dutchbat) je bio holandski pešadijski bataljon pod komandom Ujedinjenih nacija u sastavu operacije Snaga zaštite Organizacije ujedinjenih nacija - UNPROFOR. Oformljen iz 11. vazdušne mobilne brigade Holandske kraljevske armije, da bi između februara 1994. i novembra 1995. godine učestvovao u mirovnim operacijama u bivšoj Jugoslaviji. Zadatak je bio da izvrši Rezoluciju 819 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u enklavama bošnjačkih muslimana i Srebrenici kao zaštićenoj zoni pod kontrolom UN tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata.

U julu 1995. godine, Vojska Republike Srpske je preuzela kontrolu nad Srebrenicom, tako što je u operaciji Krivaja uspela da potisne 28. diviziju Armije Republike Bosne i Hercegovine, koja je boravila u zaštićenoj zoni uprkos odlukama o njenoj demilitarizaciji koju je UNPROFOR trebalo da nadgleda. Usledio je masakr nad zarobljenicima, koji su izvršili pripadnici 10. diverzantskog odreda. Sve to se dešavalo u zaštićenoj zoni koja je bila odgovornost Holandskog bataljona, koji nije preduzeo ništa da najpre razoruža i demilitarizuje zonu od prisustva ARBiH, a potom ni masakr nad zarobljenicima.

Istorijat

Struktura

Princ Vilem-Aleksander sa komandantom Holandskog bataljona potpukovnikom Karemansom u Zagrebu 1995. godine

Bataljon je brojao oko 850 pripadnika koji su bili naoružani ličnim naoružanjem, mitraljezima i protivtenkovskim raketnim bacačima. Štab bataljona se nalazio u kompleksu bivše fabrika akumulatora u Donjim Potočarima, oko 5 kilometara od Srebrenice. Korišćeno je i 30 osmatračkih punktova širom zaštićene zone, koji su uključivali oklopna vozila, vreće sa peskom, opremu i pripadnike bataljona.

Komandant bataljona je bio potpukovnik Tomas Karemans.

Masakr u Srebrenici

Za više informacija pogledajte: Masakr u Srebrenici

Kada je počela operacija Krivaja u julu1995. godine u kojoj je Vojska Republike Srpske uspela da razbije otpor 28. pešadijske diviziju Armije Republike Bosne i Hercegovine, koja je boravila u zaštićenoj zoni uprkos odluci o demilitarizaciji, komandant Holandskog bataljona potpukovnik Tomas Karemans je zatražio da dva aviona holandska F-16 fajting falkon izvrše vazdušne udare na snage Vojske Republike Srpske, ali je napad izostao.

U subotu 8. jula, jedna osmatračnica se našla u reonu dometa artiljerije VRS. Umorni i nemotivisani, a svakako mandatom UN ograničeni na borbu samo u samoodbrani, holandski vojnici se odlučuju da napuste položaj. Pripadnici Vojske Republike Srpske su zauzeli okolinu osmatračnice i dozvolili holandskim vojnicima da je mirno napuste, te da se vrate u Srebrenicu. Prilikom njihovom povlačenja, naišli su na pripadnike Armije Republike Bosne i Hercegovine, koji su insistirali da holandski vojnici ostanu sa njima, znajući da ih njihovo prisustvo štiti od Vojske Republike Srpske. Holandski vojnici na to nisu pristali i nastavili su put prema svojoj baci u Potočarima, kada je jedan pripadnik ARBiH na njih bacio ručnu bombu i usmrtio holandskog vojnika prve klase Raviva van Rensena.

Baza Holandskog bataljona u Potočarima

Nekoliko hiljada bošnjačkih muslimana iz Srebrenice je pred ulazak Vojske Republike Srpske u grad, krenulo prema bazi Holandskog bataljona u Donjim Potočarima, kako bi bili sigurni. Bataljon nije imao ni mogućnosti, ni želje da im pruži utočište. Usled priliva izbeglica, načelnik Glavnog štaba VRS general-pukovnik Ratko Mladić se uveče 11. jula sastao sa potpukovnikom Karemansom u hotelu "Fontana" u Srebrenici, a sačuvan je video snimak čitavog sastanka. Nakon neprijatnog razgovora o vojnim pitanjima, Mladić je saopštio Karemansu da će učiniti sve što može da pomogne evakuaciju izbeglica iz zaštićene zone.

Sutradan 12. jula, na istom mestu su se sastali Mladić, Karemans i tročlana delegacija izbeglica (Ćamila Omanović, Ibri Nuhanović, Nesib Mandžić). Mladić je ponovio spremnost da učestvuje u evakuaciji svih koji to budu želeli. Postignuta je saglasnost da svi zainteresovani putu prebačeni na teritoriju pod kontrolom Armije Republike Bosne i Hercegovine. Već oko podne, pred bazu u Potočarima su stigli prvi autobusi koje je obezbedila Vojska Republike Srpske, za evakuaciju žena, dece i starih lica, kao i jednog dela vojnosposobnih muškaraca. Konvoj izbeglica je išao pod pratnjom UNPROFOR-a.

Paralelno sa tim, Vojska Republike Srpske je izdvajala vojnosposobne muškarce pod sumnjom da su pripadnici ARBiH prerušeni u civile kako bi napustili zaštićenu zonu, ali i uverenjem da se među njima nalaze počinioci ratnih zločina. Jedan od tu zarobljenih pripadnika ARBiH je bio i poslanik Ibran Mustafić, član Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovića i saradnik Nasera Orića. Mustafić je preživeo i 1996. godine razmenjen je za pukovnika Aleksu Krsmanovića.

U ovo vreme, došlo je do masakra nad zarobljenim bošnjačkim muslimanima, koji je izvršen na pet različitih lokacija. Pripadnici 10. diverzantskog odreda su učestvovali u ovom masakru, dok imena učesnika streljanja na četiri lokacije nikada nisu utvrđena.

Holandski bataljon je 21. jula napustio bazu u Potočarima. U Bosni i Hercegovini je ostao do novembra 1995. godine i uglavnom se bavio pitanjima prihvata i smeštaja izbeglica u Simin Hanu kod Tuzle.

Posledice

Izveštaj generalnog sekretara UN (1999)

Ocenu o ulozi Holandskog bataljona dao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan u svom izveštaju na 54. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 15. novembra 1999 godine:

Pripadnici holandskog bataljona koji su bili prisutni na terenu u to vreme, ocenili su da je nekoliko pohoda koje su Bošnjaci izveli iz Srebrenice izveli sa teritorije Srebrenice imali malu ili nikakvu vojnu važnost. Ovi pohodi su često bili organizovani u cilju prikupljanja hrane, pošto su Srbi onemogućavali pristup humanitarnih konvoja enklavi. Čak i srpski izvori sa kojima se povodom ovog izveštaja razgovaralo, ocenili da bošnjačke snage u Srebrenici nisu predstavljale ozbiljnu vojnu pretnju. Najveći napad koji su Bošnjaci izveli iz Srebrenice je bio pohod na selo Višnjica, 26. juna 1995, u kojem je nekoliko kuća spaljeno, ubijeno do četvoro Srba i ukradeno 100 ovaca. Nasuprot tome, Srbi su zaposeli enklavu dve nedelje kasnije, proterujući desetine hiljada iz svojih kuća i pogubivši hiljade muškaraca i dečaka. Srbi su uporno preterivali ocenjujući nivo napada iz Srebrenice u cilju stvaranja pretpostavki za sprovođenje centralnog ratnog cilja: stvaranje geografski neprekinute i etnički čiste teritorije duž Drine kako bi na taj način oslobodili svoje trupe za borbu u drugim delovima države.

— Izveštaj Generalnog sekretara OUN Kofija Anana dostavljen kao materijal na 54. zasedanju Generalne skupštine OUN, 15. novembra 1999. — tačka 479

Pad holandske vlade

Institut za ratne, holokaust i studije genocida iz Amsterdama je 10. aprila 2002. godine objavio izveštaj u kojem je kritikovao vojno i političko rukovodstvo Holandije, uz zaključke:

• da misija nije bila odgovarajuće pripremljena
• da nije bilo koordinacije između Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova
• da bataljon nije imao dovoljno sredstava za izvršenje misije, kao i da je nedostajala odgovarajuća vatrena moć i preventivni vazdušni udari
• da su pripadnici ne-holandskih delova UNPROFOR-a odbili da pruže vazdušnu podršku na zahtev Karemansa
• da Holandija i UN nisu izvršile svoju dužnost.

Šest dana nakon objavljivanja izveštaja, pala je holandska vlada, jer je pod pritiskom javnosti ostavku podneo premijer Vim Kok, koji se na čelu vlade nalazio od 1994. godine, odnosno u trenutku masakra u Srebrenici.

Veterani Holandskog bataljona na paradi povodom Dana veterana u Hagu (2010)

Odnos Holandije i sudbina pripadnika bataljona

Organizacija Majke Srebrenice iz Sarajeva je u junu 2007. godine tužila holandsku vladu. U oktobru iste godine, 20 bivših pripadnika Holandskog bataljona je posetilo Memorijalni centar u Potočarima. Okružni sud u Hagu je 10. septembra 2008. godine odbacio odgovornost i odbio zahtev da srodnicima žrtava masakra Holandija isplati odštetu.

Vrhovni sud Holandije je 2019. godine presudio da ta zemlja snosi veoma ograničenu odgovornost za smrt 350 bošnjačkih muslimana ubijenih 12. jula 1995. godine.

Majke Srebrenice su u januaru 2020. godine podnele tužbu protiv Holandije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Značka pripadnika Holandskog bataljona iz 2006. godine

Sudbina veterana bataljona

Holandski ministar odbrane Henk Kamp je 4. decembra 2006. godine uspostavio grudnu značku pripadnika Holandskog bataljona (hol. Draaginsigne Dutchbat III), kao svojevrsnu komemorativnu medalju ili spomenicu. Uspostavljanje ove spomenice je naišlo na oštre kritike i osudu od strane holandske javnosti, ali i udruženja preživelih i rođaka žrtava masakra u Srebrenici. Veterani učestvuju na proslavama i paradi povodom Dana veterana u Hagu.

Prema svedočenjima 171 pripadnika bataljona, između 65% i 70% njegovih veterana je napustilo vojnu službu, 40% njih je zatražilo psihološki tretman, a 10% pokazuje simptome posttraumatskog stresnog poremećaja, dok se veruje da je taj procenat daleko veći. O tome je pisao britanski The Independent 21. aprila 2002. godine. Pojedina istraživanja govore da je 10 pripadnika bataljona izvršilo samoubistvo, dok advokati i pravni zastupnici nekadašnjih pripadnika bataljona tvrde da su se mnogi okrenuli narkomaniji, kriminalu i nasilničkom ponašanju.

Vidi još

• Operacija Krivaja
• Operacija Stupčanica
• Masakr u Srebrenici