Horus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Horus
Horus je često bio nacionalno zaštitničko božanstvo starih Egipćana. Obično je prikazivan kao čovek sa glavom sokola koji je nosio pšent, ili crveno-belu krunu, kao simbol kraljevstva nad celim egipatskim kraljevstvom.
Porodica
SupružnikHator, Izida, Selket[1] Neftida[2]
PotomstvoIhu, Četiri Horusova sina (Horus stariji)
PorodicaAnubis,[a] Bast[b]
Mitologija
Vodeći kult centerNehen, Edfu[3]
SimbolUdžat oko
Ekvivalenti
Grčki ekvivalentApolon

Horus ili Hor je jedno od najstarijih egipatskih božanstava, otelotvoren u vladaru (odnosno faraonu), sin je boga podzemnog sveta, Ozirisa i boginje Izide, koji se oko prestola bori sa Setom. Najpoznatiji Horusov hram se nalazi u Edfuu u Gornjem Egiptu.[5] Izgrađen je između 173. i 167. p. n. e.

On je bio obožavan od praistorijskog Egipta do Ptolemejskog kraljevstva i rimskog Egipta. U istoriji se beleže različiti oblici Horusa, a egiptolozi ih tretiraju kao različite bogove.[6] Ovi različiti oblici mogu biti različite manifestacije istog višeslojnog božanstva u kojem su naglašeni određeni atributi ili sinkretički odnosi, ne nužno u opoziciji, već komplementarni jedni drugima, u skladu sa načinom na koji su drevni Egipćani gledali na višestruke aspekte stvarnosti.[7] Najčešće je prikazivan kao soko, najverovatnije sredozemni soko ili sivi soko, ili kao čovek sa glavom sokola.[8]

Najraniji zapisani oblik Horusa je duhovno božanstvo Nehena u Gornjem Egiptu, koji je prvi poznati nacionalni bog, specifično vezan za vladajućeg faraona, koji se s vremenom smatrao manifestacijom Horusa u životu i Ozirisa u smrti.[6] Najčešći porodični odnos opisuje Horusa kao sina Izide i Ozirisa, i on igra ključnu ulogu u Ozirisovom mitu kao Ozirisov naslednik i rival Seta, ubice Ozirisa. U jednoj drugoj tradiciji Hator se smatra njegovom majkom, a ponekad i njegovom suprugom.[6] Horus je vršio mnoge funkcije, naročito kao bog kraljevstva i neba.

Klaudije Elijanu je pisao da su Egipćani na svom jeziku zvali boga Apolona „Horus“.[9] Međutim, Plutarh, dalje razrađujući istu tradiciju o kojoj su izveštavali Grci; precizirao je da je onaj „Horus“ koga su Egipćani izjednačili sa grčkim Apolonom u zapravo „Horus Stariji“, koji se razlikuje od Horusa, sina Ozirisa i Izide (što bi ga činilo „Mlađim“).[10]

Poreklo mitologije[uredi | uredi izvor]

Horus je rođen od boginje Izide nakon što je prikupila sve raskomadane delove tela njenog ubijenog muža Ozirisa, osim njegovog penisa, koji je bio bačen u Nil, te ga je pojeo som,[11][12] ili je ponekad prikazana kraba umesto soma, i prema Plutarhovom izveštaju, koristila je svoje čarobne moći da uskrsne Ozirisa i napravi falus[13] da bi začela svog sina (stariji egipatski opisi navode da je penis Ozirisa preživeo).

Nakon što je ostala trudna sa Horusom, Izida je pobegla u močvaru delte Nila da se sakrije od svog brata Seta, koji je ljubomorno ubio Ozirisa i za koga je znala da bi želeo da ubije njihovog sina.[14] Tamo je Izida rodila božanskog sina Horusa.

Kultno mesto[uredi | uredi izvor]

Horus, hram u Edfuu

Horus je poštovan na više mesta, najpoznatiji je hram iz doba Ptolemeja iz grada Eka. Karahti je njegov aspekt, označava horizont rađanja, a prikazuje se kao krilati disk.

Horus je bog kraljevske vlasti, tj. kralj je inkarnacija Horusa.

Horus je i bog neba. Prikazuje se antropomorfno kao dete ili kao odrastao, zoomorfno kao soko ili kombinovano, sa glavom sokola.

Mit o Horusu[uredi | uredi izvor]

Mit o Horusu Behdetskom potiče iz doba kada je Egipat bio još razjedinjen i podeljen na Gornji i Donji Egipat. Borbe za ujedinjenje opisuju se kao borbe između vojske Horusa i Seta.

Athumanunh skreće pažnju da ove borbe nisu borbe Horusa sina Izidinog i Seta, već Hurosa ura koji je brat Seta i Ozirisa, a sin Nutin i Seta.

Horus je na čelu vojske Severnog Egipta, a kult mu je razvijen u gradu Behdetu, a Set je na čelu vojske Južnog (Gornjeg) Egipta. Okolnosti pod kojima su se borbe vodile Athumanunhu nisu baš kristalno jasne, pa je on siguran da je pobeđivala na trenutak jedna, a onda opet druga strana.

Horus se prikazuje u odeći faraona i kao najstariji sin boga Ra.

Horus je solarno božanstvo i gospodar Dvaju zemlji (Nebtaui). U tom mitu pobunjenike protiv Ra predvodi Set, htonsko božanstvo. U tim mitovima Setova vojska sastoji se od ratnika u obličju strašnih krokodila, nilskih konja i zmija, koji su uopšteno i vekovni neprijatelji boga Ra. Otuda i kasnija tvrdnja da su faraonovi neprijatelji zapravo i neprijatelji boga Ra.

U mitu Athumanunh je pronašao i trenutke kada Horus, sin Izidin, zapravo pomaže svom ujaku Horusu Behdetskom u borbama s vojskom vodenog haosa, a u mitu o borbi Horusa, sina Izidinog i Seta oko prava na Ozirisov presto, Horus Behdetski svesrdno i otvoreno pomaže i na strani je svog nećaka mladog Horusa.

Alternativna verovanja[uredi | uredi izvor]

Horusovo oko

Filmovi Zeigeist i Religulous su popularizovali verovanje da je Horus bio uzor za stvaranje lika Isusa Hrista. Po ovim filmovima, Horus je sin Izidin rođen 25. decembra, koja je bila devica, u reci ga je „krstio“ Anup (tj. Jovan Krstitelj) kome je kasnije odsečena glava. Kao i Isus, i Horus je bio iskušavan dok je bio sam u pustinji, lečio je, vraćao vid, isterivao demone, hodao po vodi, podigao Asara (tj. Lazara) iz mrtvih, imao je 12 sledbenika, umro na krstu, kao i da je vaskrsao posle smrti. Ove ideje potiču od egiptologa Džeralda Mesija, koji je izneo ove tvrdnje u svojoj knjizi Ancient Egypt, the light of the world.[15] Većina egiptologa veruje da ove paralele nisu tačne i da su pseudoistorija.[16][17][18][19][20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ In some accounts.
  2. ^ Rarely attested.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Littleson, C. Scott (2005). Gods, Goddesses, and Mythology, Volume 4. Marshall Cavendish. ISBN 076147563X. 
  2. ^ a b Lévai, Jessica (2007). Aspects of the Goddess Nephthys, Especially During the Graeco-Roman Period in Egypt (na jeziku: engleski). UMI. Arhivirano iz originala 2023-04-03. g. Pristupljeno 2021-11-17. 
  3. ^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient EgyptNeophodna slobodna registracija. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. str. 29. ISBN 0-7460-30673. 
  4. ^ Najovits, Simson R. (2003). Egypt, Trunk of the Tree, Vol. I: A Modern Survey of and Ancient Land (na jeziku: engleski). Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-234-7. Arhivirano iz originala 2023-04-03. g. Pristupljeno 2021-11-17. 
  5. ^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. str. 29. ISBN 978-0-7460-30677. 
  6. ^ a b v "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
  7. ^ "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, pp. 106 & pp. 165, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
  8. ^ Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. pp. 202.
  9. ^ „Aelian, Characteristics of Animals, 10.14”. Arhivirano iz originala 2020-08-06. g. Pristupljeno 2021-02-20. 
  10. ^ „- Moralia, De Iside et Osiride (Isis and Osiris), 12. (356A).”. Arhivirano iz originala 2023-04-03. g. Pristupljeno 2022-08-16. 
  11. ^ New York Folklore Society (1973). „New York folklore quarterly”. 29. Cornell University Press. str. 294. 
  12. ^ Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815034-3. 
  13. ^ Scholz, Piotr O. (2001). Eunuchs and castrati: a cultural history. Markus Wiener Publishers. str. 32. ISBN 978-1-55876-201-5. 
  14. ^ Willis, Roy G. (1993). World Mythology. Macmillan. str. 43. ISBN 978-0-8050-2701-3. 
  15. ^ Massey 1907, str. 728–914.
  16. ^ eSkeptic: Tim Callahan. The Greatest Story Ever Garbled, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  17. ^ Ben Witherington. The Zeitgeist of the 'Zeitgeist Movie', Pristupljeno 29. 4. 2013.
  18. ^ Kritika pervoй časti filьma, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  19. ^ Aren’t there some striking parallels between the Jesus and Horus stories? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. mart 2012), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  20. ^ Ending the Myth of Horus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. maj 2011), Pristupljeno 29. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Horus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хорус&oldid=27552643”