Crvena boja
| Crvena boja | |
|---|---|
     | |
| Spektralne koordinate | |
| Talasna dužina | Približno 625–740[1] nm |
| Frekvencija | ~480–400 THz |
| Kordinate boje | |
| Heksadecimalni | #FF0000 |
| Referenca | X11 |
| Računarski zapisi boje | |
|---|---|
| Heksadecimalni zapis: | FF0000 |
| RGB zapis (r, g, b): | (255, 0, 0) |
| CMIK zapis (c, m, y, k) *: | (0, 100, 100, 0) |
| HSV zapis (h, s, v): | (0°, 100%, 100%) |
| *: Projektovano sa intervala [0 - 100] na [0 - 255]. | |
Crvena je boja iz vidljivog dela spektra svetlosti. Talasna dužina boje u spektru je 625 - 700 nm. Sa plavom i žutom bojom čini tri glavne boje, mešanjem kojih dobijamo ostale boje. Crvena je takođe boja ljudske krvi. Ova boja simboliše energiju, strast, bes, seksualnost i život. Ona je najtemperamentnija boja koja budi najintenzivnija osećanja, ubrzava rad srca i disanje, stimuliše mišiće i luči adrenalin.[2]
U nauci i prirodi[uredi | uredi izvor]
Poimanje crvene boje[uredi | uredi izvor]
Ljudsko oko vidi crveno kada gleda u svetlost talasne dužine između približno 625 i 740 nanometara.[1] To je primarna boja u RGB modelu boja i svetlost koja se nalazi neposredno iza ovog opsega naziva se infracrvena, ili ispod crvene boje, i ne može se videti ljudskim očima, iako se može osetiti kao toplota.[3] Na jeziku optike, crvena je boja koju izaziva svetlost koja ne stimuliše ni S ni M (kratke i srednje talasne dužine) konusne ćelije mrežnjače, u kombinaciji sa bledećom stimulacijom L (dugotalasne) konusne ćelije.[4]
Primati mogu razlikovati čitav spektar boja spektra vidljivog ljudima, ali mnoge vrste sisara, kao što su psi, mačke i goveda, imaju dihromatiju, što znači da mogu da vide plavu i žutu, ali ne mogu da razlikuju crvenu i zelenu (obe se vide kao siva). Bikovi, na primer, ne mogu da vide crvenu boju ogrtača toreadora, ali su uznemireni njegovim kretanjem.[5] (Pogledajte vid boja).
Jedna teorija zašto su primati razvili osetljivost na crvenu boju je da je to omogućilo da se zrelo voće razlikuje od nezrelog voća i nejestive vegetacije.[6] Ovo je možda dovelo do daljih adaptacija vrsta koje su iskoristile ovu novu sposobnost, kao što je pojava crvenih lica.[7]
Crveno svetlo se koristi za prilagođavanje noćnog vida pri slabom osvetljenju ili noću, pošto ćelije štapića u ljudskom oku nisu osetljive na crvenu boju.[8][9]
U teoriji boja i na ekranu računara[uredi | uredi izvor]
Na krugu boja koji su slikari dugo koristili, i u tradicionalnoj teoriji boja, crvena je jedna od tri osnovne boje, zajedno sa plavom i žutom. Slikari u renesansi su mešali crvenu i plavu da bi napravili ljubičastu: Kenino Kenini, u svom priručniku o slikanju iz 15. veka, napisao je: „Ako želite da napravite divnu ljubičastu boju, uzmite fini lak [crveno jezero], ultramarin plavu (isto količina jednog kao drugog) sa vezivom“; primetio je da se može napraviti i mešanjem plavog indiga i crvenog hematita.[10]
U modernoj teoriji boja, poznatoj i kao RGB model boja, crvena, zelena i plava su aditivne primarne boje. Kombinacija crvene, zelene i plave svetlosti čini belo svetlo, a ove tri boje, kombinovane u različitim mešavinama, mogu da proizvedu skoro svaku drugu boju. Ovaj princip se koristi za generisanje boja na kompjuterskim monitorima i televizorima. Na primer, magenta na ekranu računara je napravljena po sličnoj formuli onoj koju je koristio Kenino Kenini u renesansi da bi napravio ljubičastu, ali koristeći aditivne boje i svetlost umesto pigmenta: stvorena je kombinovanjem crvene i plave svetlosti jednakog intenziteta na crni ekran. Violet se pravi na ekranu računara na sličan način, ali sa većom količinom plave svetlosti i manje crvene svetlosti.[11]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Teško je odrediti istoriju crvene boje i njene uloge u modi. Smatra se da su Asteci predstavili ovu boju svetu. Oni su je dobijali iz kohinele, insekta koji nastanjuje suptropske predele. Boju su dobijali ceđenjem osušenih tela ženki ovog insekta.[2][12]
U vreme pre Kolumbovog otkrića Amerike crvene figure su viđene u astečkim hramovima a pripadale su astečkom bogu zemlje Šipe Toteku. Njemu je pripadao istočni deo neba koje je mesto rađanja rumenog sunca i predstavlja rođenje, mladost i proleće.[13]
Nije bilo lako stvoriti jarko crvenu boju i kroz vekove umetnici su se dovijali kako bi uspeli da je proizvedu, ali velikog uspeha nije bilo. Tek krajem 6. veka u Aziji je otkriveno da ova boja može da se dobije iz minerala cinabarita sulfida žive, svetlo ili tamnocrvene boje. Ipak boja dobijena od tog minerala imala je nekoliko nedostataka. Pre svega bila je skupa, otrovna i postajala je crna na svetlosti.[13]
Nakon dolaska Španaca u Meksiko, početkom 16. veka, kohinela je postala glavni svetski izvoz u Evropi. Španci su sakupljali bube tako što su ih skidali sa biljaka kaktusa, a zatim su ih sušili. Isušene bube, potom su isporučene u Evropu. U početku je samo bogati stalež sebi mogao priuštiti skupu boju ovih insekata, a kada su stvorene sintetičke boje, crvena je postala lako dostupna.[12]
Još od antičkog perioda crvena je bila boja odeće plemstva, careva, knezova, vlastele. Za vreme turske vlasti crvena boja je bila zabranjena za stanovništvo, iako je ta boja preovladavala u nošnji Srba iz Herceg Novog.
Crvena boja je u politici simbol za socijalizam i komunizam. Još od Francuske revolucije crvena zastava je simbol radnika i samim tim socijalista i komunista. Zato se komunisti često nazivaju „crveni“ a i vojska SSSR se jedno vreme zvala Crvena armija. Takođe je crvena zvezda petokraka komunistički simbol.
Simbolika boje kod raznih naroda[uredi | uredi izvor]
U staroj Kini crvena se smatrala srećnom bojom, simbolom blagostanja i napretka, zdravlja i dugog života. Kinezi je i danas smatraju zaštitnom, i bojom novih početaka.
Arapi su smatrali da onoga ko nosi crveno štiti Bog. Južnije od Sahare, crvenu odeću je nosio samo viši stalež, dok je u starom Egiptu bila sveta boja boga Seta, boga tame i zla u egipatskoj mitologiji, a predstavljala je opasnost. Kod starih Rimljana, crveno svetlo se izjednačavalo sa svetom vatrom.
U indijskoj kulturi, crvena boja se smatra najmoćnijom bojom. Indijci je povezuju sa vatrom, zdravljem, moći, plodnošću, ljubavlju i lepotom. Crvena boja je takođe veoma bitna u označavanju važnih događaja u životu svakog pojedinca. Većina Indijaca stavlja crvenu tačku ili crtu zvanu тилак (пота) na čelo na sredinu između obrva. Kšatrije, odnosno ratnici su stavljali crvene oznake. Običaj je i da udate žene stavljaju бинди, crvenu tačku između obrva.
Kod Slovena, crvena boja je štitila od zlih sila. Uvek je kombinovana sa belom i crnom. U svadbenim obredima simbolizovala je radost i ljubav. Radi zaštite od uroka novorođenoj bebi se stavljao crveni konac na ruku, a poklanjanje crvene marame devojci je bio izraz ljubavi i odanosti.[13]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Georgia State University Department of Physics and Astronomy. „Spectral Colors”. HyperPhysics site. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 20. 10. 2017.
- ^ a b „Crvena – simbol ljubavi i mržnje”. www.rts.rs (na jeziku: srpski). RTS, 14. 2. 2019. Pristupljeno 16. 2. 2019.
- ^ „What Wavelength Goes With a Color?”. Atmospheric Science Data Center. Arhivirano iz originala 2011-07-20. g. Pristupljeno 2009-04-15.
- ^ Kalat, J. W. (2005). Introduction to psychology (7th izd.). Belmont, CA: Thomson/Wadsworth. str. 105. ISBN 978-0534624606. OCLC 56799330.
- ^ Ali, Mohamed Ather; Klyne, M.A. (1985). Vision in Vertebrates. New York: Plenum Press. str. 174—75. ISBN 978-0-306-42065-8.
- ^ O'Neil, Dennis (19. 3. 2010). „Primate Color Vision”. Primates. San Marcos, California: Palomar Community College. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 22. 4. 2010.
- ^ Hogan, Dan; Hogan, Michele (25. 5. 2007). „Color Vision Drove Primates To Develop Red Skin And Hair, Study Finds”. Science News. Rockville, Maryland: ScienceDaily. Arhivirano iz originala 7. 5. 2010. g. Pristupljeno 22. 4. 2010.
- ^ „Human Vision and Color Perception”. Olympus Microscopy Resource Center. Arhivirano iz originala 5. 7. 2017. g. Pristupljeno 23. 11. 2018.
- ^ „Be a Stargazer”. Sensitize Your Eyes. Arhivirano iz originala 2007-10-12. g. Pristupljeno 2007-09-25.
- ^ Broecke, Lara, ur. (2015). Cennino Cennini's Il libro dell'arte: a new English translation and commentary with Italian transcription. London: Archetype. str. 115. ISBN 9781909492288. OCLC 910400601. Arhivirano iz originala 2020-11-01. g. Pristupljeno 2018-11-23.
- ^ Briggs, David. „The Dimensions of Colour: Part 4. Additive Mixing”. huevaluechroma.com. Arhivirano iz originala 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 23. 11. 2018.
- ^ a b „Crvena nikada ne izlazi iz mode (istorijat crvene boje i njene simbolike)”. www.kultivisise.rs (na jeziku: srpski). „Kultiviši se“, 25. 2. 2018. Arhivirano iz originala 17. 02. 2019. g. Pristupljeno 16. 2. 2019.
- ^ a b v „CRVENA BOJA – ZNAČENjE I SIMBOLIKA: Za početke i na radost”. www.dnevnik.rs (na jeziku: srpski). Dnevnik, 7. 4. 2018. Pristupljeno 16. 2. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Broecke, Lara (2015). Cennino Cennini's Il Libro dell'Arte: a New English Translation and Commentary with italian Transcription. Archetype. ISBN 978-1-909492-28-8.
- Barber, E. j. w. (1991). Prehistoric Textiles. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00224-8.
- Greenfield, Amy Butler (2005). A Perfect Red. Editions Autrement (French translation). ISBN 978-2-7467-1094-8.
- Ball, Philip (2001). Bright Earth, Art and the Invention of Colour. Hazan (French translation). ISBN 978-2-7541-0503-3.
- Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
- Chunling, Yan (2008). China Red. Beijing: Foreign Languages Press. ISBN 978-7-119-04531-3.
- Pastoureau, Michel (2005). Le petit livre des couleurs. Editions du Panama. ISBN 978-2-7578-0310-3.
- Gage, John (1993). Colour and Culture: Practice and Meaning from Antiquity to Abstraction. Thames and Hudson (Page numbers cited from French translation). ISBN 978-2-87811-295-5.
- Varichon, Anne (2000). Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples. Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
- Davies, Kevin M. (2004). Plant pigments and their manipulation. Wiley-Blackwell. str. 6. ISBN 978-1-4051-1737-1.
- Hendrickson, Robert (1999). Encyclopedia of Word and Phrase Origins. Facts on File. str. 6. ISBN 978-0-8160-3266-2.
- Jenkins, David, ur. (2003). The Cambridge History of Western Textiles. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34107-3.
- Thompson, Daniel (1956). The Materials and Techniques of Medieval Painting. Dover Publications. ISBN 978-0-486-20327-0.
- Bomford, David (2000). A Closer Look – Colour. National Gallery Company, London. ISBN 978-1-85709-442-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Značenje crvene boje[mrtva veza] na sajtu "opusteno.rs" (jezik: srpski)
