Čečeni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čečeni
Нохчий
Zastava Čečenije
Čečeni 1923.
Ukupna populacija
oko 2 miliona[1]
Regioni sa značajnom populacijom
 Rusija1.431.360
 Evropska unija130.000
 Turska100.000
 Kazahstan32.894
 Jordan12.000 do 30.000
 Irak11.000
 Gruzija10.100
Jezici
čečenski, ruski
Religija
islam
Srodne etničke grupe
Vajnahi
Položaj Čečenije na Kavkazu

Čečeni (čeč. нохчий, rus. чечены), ili Čečenci (rus. чеченцы), su kavkaski narod, koji pretežno živi u Rusiji, odnosno u Republici Čečeniji, u kojoj čini oko 95% stanovništva. Govore čečenskim jezikom, koji spada u nahsku grupu severoistočnokavkaske porodice jezika. Čečeni sebe nazivaju Nohči (čeč. нохчий).[2] Čečeni i Inguši su zajednički poznati kao Vajnahi (što znači naš narod na oba jezika).[3][4] Ogromna većina današnjih Čečena su islamske veroispovesti.[5]

Čečensko društvo je tradicionalno bilo egalitarno i organizovano oko mnogih autonomnih lokalnih klanova, zvanih tajpi.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Čečeni[uredi | uredi izvor]

Prema narodnom predanju, ruski izraz Čečenci potiče iz centralne Čečenije, koja je imala nekoliko važnih sela i gradova nazvanih po reči Čečen.[6] Ime Čečen se u ruskim izvorima javlja krajem 16. veka kao Čačana, koja se pominje kao zemlja u vlasništvu čečenskog princa Ših Murze.[7] Etimologija je nahskog porekla i potiče od reči Če „(unutra”) pridodate sufiksu ča/čan, što se u celini može prevesti kao „unutrašnja teritorija”. Sela i gradovi pod nazivom Čečan uvek su se nalazila u čečanskom području koje se nalazi u današnjoj centralnoj Čečeniji.[8][9]

Nohči (Nahči)[uredi | uredi izvor]

Iako je Čečan (Čečen) bio termin koji su Čečeni koristili za označavanje određene geografske oblasti (centralna Čečenija), Čečeni su sebe nazivali Nahči (čeč. нахчий; gorski dijalekti) ili Nohči (čeč. нохчий; nizijski dijalekti). Najstariji pomen Nahčija desio se 1310. godine od strane gruzinskog patrijarha Kirila Donaurija. Naziv Nahči je takođe povezivan sa gradom Nahčivan i nacijom Nahčamatjan (pominje se kao jedan od naroda Sarmatije iz 7. veka) od strane mnogih sovjetskih i modernih istoričara. Čečenski rukopisi na arapskom jeziku iz ranih 1820-ih pominju izvesni Nahčuvan (blizu današnjeg Kagizmana, Turska) kao domovinu svih Nahčija. Etimologija termina Nahči se takođe može shvatiti kao spoj reči nah („ljudi”) i čuo („teritorija”).[4][10]

Geografija i dijaspora[uredi | uredi izvor]

Čečeni uglavnom žive u Čečeniji. Takođe postoji značajna čečenska populacija u drugim delovima Rusije, posebno u Auhu (deo današnjeg Dagestana), Ingušetiji i Moskvi.

Izvan Rusije, zemlje sa značajnom populacijom čečenske dijaspore su Kazahstan, Turska i arapske države (posebno Jordan i Irak). Čečeni u Iraku i Jordanu su uglavnom potomci porodica koje su morale da napuste Čečeniju tokom Kavkaskog rata, koji je doveo do aneksije Čečenije od strane Ruske Imperije 1859. godine, dok one u Kazahstanu potiču od etničkog čišćenja celokupnog stanovništva koje su sproveli Josif Staljin i Lavrentij Berija 1944. godine. Desetine hiljada čečenskih izbeglica naselile su se u Evropskoj uniji i drugde kao rezultat nedavnih Čečenskih ratova, posebno u talasu emigracije na Zapad nakon 2002. godine.[11]

Jezik[uredi | uredi izvor]

Čečen, 1892.

Glavni jezik čečenskog naroda je čečenski. Čečenski pripada porodici nahskih jezika (jezici severoistočnog Kavkaza). Književni čečenski je zasnovan na centralnom nizijskom dijalektu. Drugi srodni jezici uključuju inguški, koji ima govornike u susednoj Ingušetiji, i bacbijski, koji je jezik naroda u susednom delu Gruzije. U različitim periodima svoje istorije, Čečeni su koristili gruzinsko, arapsko i latinično pismo; od 2008. zvanično pismo je ruska ćirilica.[12][13][14][15]

Većina Čečena koji žive u svojoj domovini sa lakoćom razume inguški. Ova dva jezika nisu zaista međusobno razumljiva, ali Čečenima je lako da nauče kako da razumeju inguški jezik i obrnuto tokom vremena nakon što ga čuju neko vreme.

Godine 1989, 73,4% Čečena je govorilo ruski,[16] iako je ovaj broj opao zbog ratova iz velikog broja razloga (uključujući nedostatak odgovarajućeg obrazovanja, odbijanje učenja jezika i masovno raseljavanje čečenske dijaspore zbog rata ). Čečeni u dijaspori često govore jezikom zemlje u kojoj žive (engleski, francuski, nemački, arapski, poljski, gruzinski, turski itd.).

Poznati Čečeni[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Chechen leader Kadyrov denies sending troops to Ukraine”. BBC. Pristupljeno 10. 3. 2022. 
  2. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Chechenzes”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 6 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 21. 
  3. ^ Berge, Adolf (1859). Čečnя i Čečencы. Tiflis. str. 65—66. „Vot isčislenie vseh plemen, na kotorыe prinяto delitь Čečencev. V strogom že smыsle delenie эto ne imeet osnovaniя. Samim Čečencam ono soveršenno neizvestno. Oni sami sebя nazыvaюt Nahče, t.e. "narod" i эto otnositsя do vsego naroda, govorящego na Čečenskom яzыke i ego narečiяh. Upomяnutыe že nazvaniя im bыli danы ili ot aulov, kak Cori, Galgaй, Šatoй i dr., ili ot rek i gor, kak Mičikovcы i Kačkalыki. Vesьma veroяtno, čto rano ili pozdno vse ili bolьšaя častь privedennыh nami imen isčeznut i Čečencы uderžat za soboю odno obщee naimenovanie.” 
  4. ^ a b „"Vaйnahi i alanы" Ruslan Arsanukaev o proishoždenii nazvaniй i samonazvaniй Čečencev i Ingušeй”. Arhivirano iz originala 24. 01. 2022. g. Pristupljeno 10. 03. 2022. 
  5. ^ „The George Washington University – Washington, D.C.” (PDF). Gwu.edu. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2018. 
  6. ^ „Istoriя vozniknoveniя g. Groznый (Amin Tesaev) / Proza.ru”. proza.ru. Pristupljeno 2022-03-10. 
  7. ^ http://orsthoy.ru/images/knigi/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F0003.pdf Šablon:Bare URL PDF
  8. ^ „RUSSKO-ČEČENSKIE OTNOŠENIЯ VTORAЯ POLOVINA XVI-XVII v. DrevLit.Ru – biblioteka drevnih rukopiseй”. drevlit.ru. 
  9. ^ „"Vaйnahi i alanы" Ruslan Arsanukaev o proishoždenii nazvaniй i samonazvaniй Čečencev i Ingušeй”. ignorik.ru. Arhivirano iz originala 24. 01. 2022. g. Pristupljeno 10. 03. 2022. 
  10. ^ „Predanie o proishoždenii čečencev”. 
  11. ^ Chechnya's Exodus to Europe, North Caucasus Weekly Volume: 9 Issue: 3, The Jamestown Foundation, January 24, 2008
  12. ^ „But after their unification in 1934 into a single Chechen-Ingush Autonomous Region (Chechen-Ingush Autonomous Soviet Socialist Republic since 1936), the authorities did their best to ensure the merger of the Chechens and Ingush into a single people, for which a new name was created "Veinakhs / Vainakhs". In the 1960s–1980s. this identity was actively introduced into the consciousness of the Chechens and Ingush and gradually gained more and more popularity.”. V. A. Shnirel'man. Byt' alanami. Intellektualy i politika na Severnom Kavkaze v XX veke. str. 279. Arhivirano iz originala 2021-01-18. g. 
  13. ^ „Yazyki i narechiya Rossiyskoy Imperii, Statisticheskiy atlas Rossii A.F. Marksa, prilozheniye 14, Sankt-Peterburg, 1907 god.”. Arhivirano iz originala 2017-12-10. g. 
  14. ^ „Kavkazskiy tolmach: (perevodchik s russkogo na glavnѣyshiye kavkazskiye yazyki)”. 1891. str. 681. Arhivirano iz originala 2021-04-28. g. 
  15. ^ „N. YA. Marr. Izbrannyye raboty”. Arhivirano iz originala 2014-12-11. g. 
  16. ^ Mikhailov, Valentin. Chechnya and Tatarstan
Čečeni na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чечени&oldid=27049766”