Шарена сова

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šarena sova
Strix virgata
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Strigiformes
Porodica: Strigidae
Rod: Strix
Vrsta:
S. virgata
Binomno ime
Strix virgata
Cassin, 1849
Sinonimi

Ciccaba virgata[2][3][4]

Šarena sova (lat. Strix virgata)[3][5][6][7] vrsta je ptice iz porodice pravih sova[8][9] koja živi na teritoriji Centralne i Južne Amerike, od Meksika do Brazila i Argentine. Glava i leđa ove sove su braon išarane, dok su prednji delovi tela beličasti sa vertikalnim prugama na grudima i vratu. Šarena sova ima tamne oči, okruglu glavu i nema ušne pramenove. Ima bogat vokalni repertoar koji uključuje hukanje — „huut” — koje ova sova ispušta prilikom održavanja granica svoje teritorije. Pored hukanja, oglašava se i mačkolikim „jauul” koje se može čuti prilikom potrage za hranom, a teritorijalno dozivanje se često opisuje kao „bru bru” i „bu bu bu”.

Živi u suvim šumama i džunglama do visina od 2.500 metara, mada u poslednje vreme često naseljava urbana područja. Gnezdi se uglavnom u šupljinama drveća, a zbog sve učestalije deforestacije i ekstenzivne poljoprivrede, šarena sova bira i stene, litice ili rupe u zemlji kao lokaciju za svoje gnezdo. Ženka nakon parenja polaže jedno do tri jaja, na kojima leži oko mesec dana, kada se izležu mladunci. Ptiće hrani ženka i to hranom koju donosi mužjak. Mladunci nakon 27—33 dana počinju da izlaze iz gnezda, kada su u proseku teški 200 grama, ali sa roditeljima ostaju još oko dva meseca.

Šarena sova je veoma brojna vrsta i njena populacija se procenjuje na 500.000—5.000.000 odraslih jedinki, tako da se na IUCN-ovoj listi nalazi na spisku vrsta označenih kao „poslednja briga”. Međutim, poslednjih godina je, usled sve veće deforestacije i širenja poljoprivrednih površina, u znatnoj meri ugroženo njeno stanište pogodno za gnežđenje i broj jedinki je u blagom padu.

Opis[uredi | uredi izvor]

Šarena sova je sova srednje veličine i odrasla jedinka je u proseku velika od 280 do 355 milimetara, s tim da je, kao i kod većine drugih sova, ženka veća od mužjaka. Kod ove vrste je zapravo razlika između polova veća nego kod ostalih sova, tako da se kod šarene sove može uočiti veći polni dimorfizam nego kod bilo koje druge sove.[10] Prosečna težina odrasle jedinke kreće se između 175 i 320 grama.[11]

Glava šumske sove je mala, okrugla i bez ušnih pramenova, što je karakteristično za čitav rod Strix, pa zbog te osobine ove sove često nazivaju bezuhim. Facijalni disk je svetlobraon, oivičen beličasto-krem obodom, a zbog tamne obojenosti lica, bele obrve i „brkovi” izgledaju naglašeno.[12] Teme, potiljak i leđa su joj išarani sa nekoliko nijansi tamne braon boje, dok su vrat, grudi i stomak sivkasto-žuti ili sivkasto-plavi, a noge i stopala sivkasto-žuti. Postoji i tamnija varijacija kod koje su grudi i stomak tamne oker boje.

Slične vrste[uredi | uredi izvor]

Srodna prugasta sova (Strix varia) može se pomešati sa šumskom sovom pošto su sličnog oblika i slične obojenosti, ali je šumska sova manja, ima tamniji facijalni disk i nema pruge na gornjim delovima tela. S obzirom da prugasta sovi živi na teritoriji Severne Amerike, ove dve vrste se mogu pomešati samo na teritoriji Meksika, pošto se jedino u toj oblasti preklapaju njihovi areali rasprostranjenja.[12]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Šarenu sovu je opisao američki ornitolog Džon Kasin 1849. godine i dao joj binomijalno ime Syrnium virgatum.[13][14] Godine 1999, Vink i Hajdrik su sovu prebacili u rod Strix i dali joj binomijalno ime Strix virgata, međutim, ovo i danas neki autori osporavaju.[15]

Do skoro se smatralo da tri severne rase, koje žive na području od Meksika do zapadne Paname, formiraju zasebnu vrstu, koja se od južnih rasa razlikuje uglavnom u vokalizaciji, ali i u obojenosti perja i po tome što su severne rase manje. Ipak, neophodne su dalje studije, uključujući i genetske analize, koje bi potvrdile ili opovrgle ovo. Populacije koje žive na zapadu Kolumbije se nekad izdvajaju u zasebnu podvrstu C. v. minuscula, ali ih većina autora smatra delom nominalne podvrste.[16]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Danas zvanično postoji sedam podvrsta šarene sove:[16][11]

  • C. v. squamulata (Bonaparte, 1850) — zapadni Meksiko
  • C. v. tamaulipensis (J. C. Phillips, 1911) — severoistočni Meksiko
  • C. v. centralis (Griscom, 1929) — istočni i južni Meksiko do zapadne Paname
  • C. v. virgata (Cassin, 1849) — istočna Panama, Kolumbija, Ekvador, severozapadna i severna Venecuela i Trinidad
  • C. v. macconnelli (C. Chubb, 1916) — južna i jugoistočna Venecuela i Gvajane
  • C. v. superciliaris (Pelzeln, 1863) — severni, centralni i severoistočni Brazil, amazonski deo Perua do Bolivije[17][18]
  • C. v. borelliana (A. W. Bertoni, 1901) — jugoistočni Brazil, istočni Paragvaj i severoistočna Argentina

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Živi na području Centralne i Južne Amerike. Areal rasprostranjenja šarene sove prostire se od meksičkih država Čivave i Sonore, na severu, do severne Argentine i južnog Brazila, na jugu,[19] a zabeležena je severno sve do okruga Hadalgo u Teksasu.[20] Šarena sova živi na različitim nadmorskim visinama — od nizija Hondurasa i amazonskih dolina Ekvadora i Bolivije do planina na zapadu Južne Amerike do 2.500 metara nadmorske visine.[10][21][22] Ova sova je najprisutnija veća tropska sova u Meksiku[23] i verovatno najčešća šumska sova u vlažnim nizijama Hondurasa.[24] Nasuprot tome, veoma je retko prisutna u Gvajani, Trinidadu[25] i Surinamu.[26]

Nastanjuje raznovrsna šumovita staništa, uključujući suptropske i tropske kišne šume, obode šuma, suve šume sa bodljikavim žbunjem, borove i hrastove šume, poluotvorena područja, suptropske i tropske vlažne nizije i brda, plantaže, kao i otvorene seoske prostore i obradive površine sa raštrkanim drvećem. U pojedinim delovima svog areala rasprostranjenja često se može videti u blizini ljudskih naselja, pa se tako može sresti u urbanim područjima, parkovima i seoskim baštama.[10][11][27]

Vokalizacija[uredi | uredi izvor]

Šarena sova ima bogat vokalni repertoar koji uključuje i hukanje — „huut” — koje ova sova ispušta prilikom održavanja granica svoje teritorije. Pored hukanja, vokalizaicja šarene sove sastoji se od velikog broja zvižduka, krikova i siktaja.[10][28][29] Teritorijalno dozivanje šarene sove predstavlja seriju dubokih hukova, obično opisanih kao „bru bru” i „bu bu bu”[30] ili kao „kiiuuviijo” i „kauuuauuu”.[31] Anatomska studija sprovedena sredinom dvadesetog veka otkrila je da je siringa šarene sove znatno veća i specijalizovanija nego kod drugih sova, što joj omogućava da proizvodi neobično duboke tonove za svoju veličinu.[32] Još jedno od dozivanja šarene sove predstavlja oglašavanje koje se sastoji od 4—6 tonova, sa jednim ili dva niska, prigušena tona, praćenim sa tri viša, brža tona nalik bučanju. Alarmni doziv se sastoji od jednog ili dva huka, a ženka često ispušta i mačkoliko „jauul” koje se može čuti prilikom potrage za hranom ili u komunikaciji sa drugim vrstama.[33]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Ova sova je noćna ptica i dan provodi odmarajući u gustoj vegetaciji.[34] Uglavnom za odmaranje bira guste grane drveća kako ne bi bila uočena i uznemiravana, a gnezdo se nalazi u šupljinama na visini između 3 i 13 metara.[35] Šarena sova je izuzetno teritorijalna, monogamna i ptica stanarica. Jedan par obično zauzima teritoriju veliku u proseku oko 20 hektara, koju brani od predatora i drugih jedinki svoje vrste.[35]

Njene velike oči prilagođene su vidu u uslovima sa izuzetno malo svetlosti, tako da sova neometano može da lovi tokom noći. Pored toga, i njen sluh je izuzetno oštar i dobro razvijen. Šarena sova je predator i tokom noći obično stoji na grani drveta koje se nalazi blizu proplanka ili na ivici šume i posmatra okolinu u potrazi za plenom. Kada uoči plen, ona se sa odmarališta ustremljuje na njega, leteći prema njemu nečujno zahvaljujući svojim krilima prilagođenim tihom letu.[10]

Kada je reč o odbrani od neprijatelja, ukoliko se pretnja približi gnezdu, ženka je ili napada kandžama i kljunom ili pokušava da je zastraši i otera od gnezda oglašavanjem i „palacanjem”, odnosno udaranjem gornje o donju vilicu.[35] U poslednje vreme, s obzirom na smanjenje pogodnog staništa za gnežđenje, šarena sova često za polaganje jaja bira bilo urbane, bilo neobične lokacije poput stena, litica ili rupa u zemlji, pa je tako njeno gnezdo podložno napadima terestrijalnih predatora.[36] Shodno tome, gnezdo šarene sove može biti ugroženo od strane običnog (Didelphis marsupialis) i sivog oposuma (Philander opossum), ali i domaćih životinja poput pasa i mačaka.[37][38]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Šarena sova se obično hrani malim sisarima, primarno glodarima iz rodova Oryzomys i Ototylomys i bodljikavim pamukovim pacovom (Sigmodon hispidus),[39] pticama, gmizavcima ili vodozemcima. Pored toga, na njenom meniju se često mogu naći veliki insekti poput buba, bubašvaba iz porodice Blattidae, skakavaca, balegara, žižaka i strižibuba.[10] Istraživanjem peleta ove sove pronađeni su ostaci neidentifikovanog slepog miša, guštera iz porodice Dactyloidae i žabe iz roda Hyla, što ukazuje na to da se šarena sova može hraniti raznovrsnim plenom, a sve u zavisnosti od teritorije na kojoj se nalazi, trenutnih uslova i prisutnosti plena.[39]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Gnezdi se od februara do maja u Kolumbiji, odnosno od septembra do novembra u Argentini. Kao gnezdo uglavnom bira prirodnu šupljinu u drvetu ili staro šuplje stablo, ali može izabrati i napušteno gnezdo neke druge ptice, pošto ni ona, kao ni većina drugih sova, ne gradi svoje gnezdo.[35][27][34] Pored toga, može se gnezditi na stenama i liticama,[40][41] a poslednjih godina je zabeleženo da se čak gnezdi i na zemlji, uglavnom na poljoprivrenom zemljištu, gde umesto drveća bira kafu ili šećernu trsku kao mesto za lov i odmaranje, a jaja polaže u rupama u zemlji, što ukazuje na osobinu da šarena sova, pod uticajem deforestacije i urbanizacije, nedostatak šupljina u drveću zamenjuje bilo kojim mestom pogodnim za gnežđenje.[42][43]

Ženka asinhrono polaže jedno do tri jaja, a inkubacija počinje odmah nakon polaganja prvog jajeta. Inkubaciju vrši isključivo ženka, dok joj mužjak donosi hranu i brani gnezdo od neprijatelja.[44] Mladunci se izležu nakon tridesetak dana — krajem maja u severnim, odnosno krajem novembra u južnim delovima areala. Nakon što se ptići izlegnu, oni su slepi i polugoli, sa belim paperjem na gornjim delovima tela. Kandže i kljun su im sive boje. Sa 8—10 dana starosti, mladunci otvaraju oči i polako počinje da im se pojavljuje perje. Konturno perje na krilima počinje da se razvija kada mladi navrše dve nedelje, kada i rep počinje polako da im raste.[35] Mladi u tom periodu imaju beličast facijalni disk, crne oči i crne „brkove”, dok je ostatak tela svetle braon ili krem boje. Ženka je sve vreme prisutna u gnezdu i hrani mladunce hranom koju donosi mužjak, tako da oba roditelja aktivno vode brigu o njima.[28] Mladunci nakon 27—33 dana počinju da izlaze iz gnezda, kada su u proseku teški 200 grama. Tada još uvek nisu sposobni za potpun i samostalan let, već uglavnom uspevaju da se spuste na zemlju, penjući se posle uz stablo do gnezda. Tri meseca nakon izleganja, mladunci su već sposobni za samostalan život, ali se još uvek nalaze na teritoriji roditelja, koji ih i dalje hrane.[35]

Demografija i populacije[uredi | uredi izvor]

Šarena sova ima veliki areal rasprostranjenja i ukupan broj jedinki se procenjuje na 500.000—5.000.000, pa se stoga nalazi na IUCN-ovoj listi na spisku vrsta označenih kao „poslednja briga”. Ova sova je u poslednjih tridesetak godina izgubila između 20% i 30% svog staništa koje preferira za gnežđenje, a glavni razlog za to je deforestacija amazonskih šuma.[45] Iako je brojnost jedinki ovih sova u blagom padu, pošto se u pomenutom periodu broj sova smanjio za oko 25%, smanjenje nije po tako velikoj stopi koja bi opravdala svrstavanje ove sove u neku ranjiviju kategoriju.[1]

Premda brojna, populacija šarene sove je u padu i u nekim delovima areala rasprostranjenja je već retka, tako da je neophodno preduzeti određene mere, kao što je postavljanje veštačkih gnezda i očuvanje šupljina u drveću, kako bi se umanjio uticaj deforestacije, urbanizacije i ekstenzivne poljoprivrede i osiguralo očuvanje brojnosti i prisutnost lokalnih populacija šarene sove.[42]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Šarena sova na odmaralištu
    Šarena sova na odmaralištu
  • Tamnija varijacija šarene sove
    Tamnija varijacija šarene sove

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b BirdLife International (2012). „Strix virgata”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ Bernis, F; De Juana, E; Del Hoyo, J; Fernández-Cruz, M; Ferrer, X; Sáez-Royuela, R; Sargatal, J (2000). „Nombres en castellano de las aves del mundo recomendados por la Sociedad Española de Ornitología (Quinta parte: Strigiformes, Caprimulgiformes y Apodiformes” (PDF). Ardeola. Handbook of the Birds of the World. Madrid: SEO/BirdLife. 47 (1): 123—130. ISSN 0570-7358. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  3. ^ a b (2005) , website, Zoonomen - Zoological Nomenclature Resource, 2005.08.07
  4. ^ Banks, R. C., R. W. McDiarmid, A. L. Gardner, and W. C. Starnes (2003) , Checklist of Vertebrates of the United States, the U.S. Territories, and Canada
  5. ^ „Strix virgata”. iucnredlist.org. Arhivirano iz originala 6. 1. 2013. g. 
  6. ^ Banks, Richard C., C. Cicero, J. L. Dunn, A. W. Kratter, P. C. Rasmussen, J. V. Remsen, Jr., et al. (2003) Forty-fourth supplement to the American Ornithologists' Union Check-list of North American Birds, The Auk, vol. 120, no. 3
  7. ^ Dickinson, Edward C., ed. (2003) , The Howard and Moore Complete Checklist of the Birds of the World, 3rd edition
  8. ^ Bisby, F. A.; Roskov, Y. R.; Orrell, T. M.; Nicolson, D.; Paglinawan, L. E.; Bailly, N.; Kirk, P. M.; Bourgoin, T.; Baillargeon, G.; Ouvrard, D. (2011). „Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2011 Annual Checklist.”. Species 2000: Reading, UK. Pristupljeno 24. 9. 2012. 
  9. ^ ITIS: The Integrated Taxonomic Information System. Orrell T. (custodian), 2011-04-26
  10. ^ a b v g d đ Fetter, Jess (2004). „Strix virgata: Mottled Owl”. Animal Diversity Web. University of Michigan. Pristupljeno 13. 10. 2013. 
  11. ^ a b v „Mottled Owl (Strix virgata - Chouette mouchetée)”. oiseaux.net. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  12. ^ a b Mazur, K. M.; Paul, C. J. (2000). Poole, A., ur. „Barred Owl (Strix varia)”. The Birds of North America. Ithaca: Cornell Lab of Ornithology. doi:10.2173/bna.508. 
  13. ^ Cassin, John (1849). „Species of owls, presumed to be undescribed, specimens of which are in the collection of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 4: 121–125 [124].  The title page is dated 1848 but the volume was not published until the following year.
  14. ^ Peters, James Lee, ur. (1940). Check-list of Birds of the World. Volume 4. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. str. 154. 
  15. ^ Remsen, J.V., Jr.; Cadena, C.D.; Jaramillo, A.; Nores, M.; Pacheco, J.F.; Pérez-Emán, J.; Robbins, M.B.; Stiles, F.G.; Stotz, D.F.; Zimmer, K.J. „A classification of the bird species of South America”. Version: 23 July 2014. South American Classification Committee, American Ornithologists' Union. 
  16. ^ a b Holt, D. W.; Berkley, R.; Deppe, C.; Enríquez Rocha, P.; Petersen, J. L.; Rangel Salazar, J. L.; Segars, K. P.; Wood, K. L.; Kirwan, G. M.; Marks, J. S.; Boesman, P. (2018). „Mottled Owl (Ciccaba virgata)”. Handbook of the Birds of the World Alive. Barcelona: Lynx Edicions. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  17. ^ Mikkola, H. (2012). Owls of the World. A Photographic Guide. London: Christopher Helm. 
  18. ^ „NatureServe-InfoNatura”. natureserve.org. Arhivirano iz originala 02. 12. 2005. g. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  19. ^ Peterson, R. T.; Chalif, E. L. (1973). A field guide to Mexican birds. Boston, Massachusetts: Houghton Mifflin Company. str. 298. 
  20. ^ Lasley, G. W.; Sexton, C.; Hillsman, D. (1988). „First record of Mottled owl (Ciccaba virgata) in the United States”. Amer. Birds. 42: 23-24. 
  21. ^ „Mottled Owl”. birdlife.org. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  22. ^ „Rasprostranjenost šarene sove”. xeno-canto.org. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  23. ^ Blake, E. R. (1953). Birds of Mexico. Chicago, Illinois: Univ. Chicago Press. str. 219. 
  24. ^ Monroe, B. R. (1968). „Distributional survey of the birds of Honduras”. Ornithological Monographs. 7: 160. 
  25. ^ Buchanan, O. (1971). „The Mottled owl (Ciccaba virgata) in Trinidad”. Ibis. 113: 105-106. 
  26. ^ Haverschmidt, F. (1968). The birds of Surinam. Edinburgh, Scotland: Oliver and Boyd. str. 445. 
  27. ^ a b Stiles, G.; Skutch, A. (1989). A guide to the bird s of Costa Rica. Ithaca, NY: Cornell Univ. Press. 
  28. ^ a b König, Claus; Becking, Jan-Hendrik (2009). Owls of the World. A. C. Black. str. 366—368. ISBN 9781408108840. 
  29. ^ Eisenmann, E. (1955). „The species of Middle American birds”. Trans. Linnaen Soc. New York. 7: 128. 
  30. ^ Wetmore, A. (1968). „The birds of the Republic of Panama”. Smithsonian Misc. Coll. 150: 605. 
  31. ^ Ridgeley, R. S. (1976). A guide to the birds of Panama. Princeton, New Jersey: Princeton Univ. Press. 
  32. ^ Miller, A. H. (1963). „The vocal apparatus of two South American owls”. Condor. 65: 440-441. 
  33. ^ Gerhardt, Richard P. (1991). „Response of Mottled Owls to Broadcast of Conspecific Call (Respuesta por Parte de Individuos de Ciccaba virgata a Grabaciones de llamadas de conespecificos)”. Journal of Field Ornithology. 62 (2): 239-244. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  34. ^ a b König, C.; Weick, F. (2009). Owls of the World (2 izd.). Londres, Inglaterra: A&C Black Publishers. 
  35. ^ a b v g d đ Gerhardt, Richard P.; González, Normandy Bonilla; Gerhardt, Dawn McAnnis; Flatten, Craig J. (1994). „Breeding Biology and Home Range of Two Ciccaba Owls”. The Wilson Bulletin. 106 (4): 629-639. Pristupljeno 17. 9. 2018. 
  36. ^ Picman, J. (1988). „Experimental study of predation on eggs of ground-nesting birds: Effects of habitat and nest distribution”. Condor. 90: 124-131. 
  37. ^ Cervantes, E. (2006). Depredación de nidos artificiales en bordes agrícolas de un paisaje agro-urbano en el estado de Hidalgo. Pachuca, Hidalgo, México: Universidad Autónoma del Estado de Hidalgo. 
  38. ^ Wainwright, M. (2007). The mammals of Costa Rica, a natural history and field guide. Londres, Inglaterra: Comstock Publishing Associates. 
  39. ^ a b Gerhardt, Richard P.; Gerhardt, Dawn McAnnis; Flatten, Craig J.; González, Normandy Bonilla (1994). „The Food Habits of Sympatric Ciccaba Owls in Northern Guatemala (Los Hábitos Alimenticios de Lechuzas del Género Ciccaba en el Norte de Guatemala)”. Journal of Field Ornithology. 65 (2): 258-264. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  40. ^ Marks, J. S. (2001). „Assessing nest-site selection in owls: random is not always better”. Journal of Field Ornithology. 72: 462-464. 
  41. ^ Stiles, F. G.; Skutch, A. F. (2007). Guía de aves de Costa Rica (4 izd.). Santo Domingo, Heredia, Costa Rica: Instituto Nacional de Biodiversidad, INBio. 
  42. ^ a b Acuña, Juan De Dios Astorga (2017). „Primer registro de nidificación sobre el suelo del Búho café (Ciccaba virgata), en Grecia, Costa Rica”. Huitzil. 18 (2). ISSN 1870-7459. doi:10.28947/hrmo.2017.18.2.285. 
  43. ^ Smucker, K. M.; Marks, J. S. (2013). „Flammulated Owls nest in hollow in ground”. Journal of Raptor Research. 47: 421-422. 
  44. ^ „Ciccaba virgata”. owlpages.com. Pristupljeno 16. 9. 2018. 
  45. ^ del Hoyo, J.; Collar, N. J.; Christie, D. A.; Elliott, A.; Fishpool, L. D. C. (2014). HBW and BirdLife International Illustrated Checklist of the Birds of the World. 1: Non-passerines. Barcelona, Spain and Cambridge, UK: Lynx Edicions BirdLife International. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шарена_сова&oldid=27720829”