Šengenski ugovor
| Šengenski ugovor | |
|---|---|
_signatures.jpg) Potpisi na Šengenskom ugovoru 14. juna 1985. | |
| Potpisan | 14. juna 1985. |
| Datum primene | 26. mart 1995. |
| Potpisnici |  Belgija Francuska Zapadna Nemačka Luksemburg Holandija |
| Depozitar | Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburg |
| Jezici | engleski, francuski i holandski |
Šengenski ugovor je sporazum kog je 14. juna 1985. potpisalo pet evropskih država (Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija). Sporazum je potpisan na brodu „Princeza Mari-Astrid“ na reci Mozel, pored Šengena, malog mesta u Luksemburgu na granici Francuske i Nemačke.[1]
Po Šengenskom ugovoru, državljani države potpisnice mogu se slobodno kretati u bilo kojoj drugoj državi potpisnici ne pokazujući bilo kakav dokument na granici (pasoš, lična karta).
Cilj ugovora je bio da se ukinu i harmonizuju granični prelazi između zemalja potpisnica. U vreme potpisivanja, ugovor nije imao veze sa Evropskom unijom (tada Evropskom zajednicom), dok to danas nije slučaj.
Naknadne zemlje potpisnice su donele konvenciju kojom se ograničava ukupan broj šengenskih država na dvadeset šest.
Poznati su i primeri privremenog suspendovanja ovog ugovora od strane neke države potpisnice, gde ona zadržava (ponovo uzima) pravo kontrole dokumenata na granici (Francuska 14. jul 2005)
Članstvo[uredi | uredi izvor]
- 19. jun 1990. Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija
- 27. novembar 1990. — Italija
- 25. jun 1992. — Portugalija, Španija
- 6. novembar 1992. — Grčka
- 28. april 1995. — Austrija
- 19. decembar 1996. — Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska
- 1. maj 2004. — Kipar (još nije implementiran), Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija
- 26. oktobar 2004. — Švajcarska
- 2007 — Rumunija i Bugarska (još nisu implementirane)
- 28. februar 2008. — Lihtenštajn
- 1. jul 2013. — Hrvatska
Implementacija država u sporazum[uredi | uredi izvor]
- 26. mart 1995. – Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija
- 1997. — Italija (26. oktobar), Austrija (1. decembar). Grčka (8. decembar) u teoriji počinje da primenjuje sporazum, ali tek 2000. godine u potpunosti pristupa sporazumu i prestaje sa internom kontrolom granica.
- 26. mart 2000. – Grčka u potpunosti pristupila sporazumu
- 25. mart 2001. — Danska, Švedska, Finska, Norveška, Island
- (21. decembar 2007. (datum je pomeren sa prethodno dogovorenog 1.1.2008, zbog olakšavanja putovanja za praznike) kopnene granice — Slovenija, Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, Letonija, Litvanija, Estonija, Malta, a od 29. marta 2008. i na aerodromima)
- 12. decembar 2008. – Švajcarska
- 19. decembar 2011. – Lihtenštajn[2]
- 1. januar 2023. – Hrvatska
Trenutno su 27 država u potpunosti članice Šengenskog sporazuma.
Državljani manjih država nečlanica kao što su Andora, Monako, San Marino i Vatikan i teritorije Grenland i Farska ostrva mogu slobodno da se kreću po državama potpisnicama Šengenskog sporazuma.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Šengenski sporazum”. Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Arhivirano iz originala 24. 01. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Šengenski prostor” (PDF). EU Information and Cultural Centre. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 01. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2019.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
