1. januar
1. januar je prvi dan kalendarske godine u julijanskom i u Gregorijanskom kalendaru. Ovde se kalendarska godina odnosi na redosled kojim su meseci prikazani, od januara do decembra. Prvi dan srednjovekovne julijanske godine je bio obično neki drugi dan, a ne 1. januar. Ovaj dan je usvojen kao prvi dan julijanske godine od strane svih zapadnoevropskih zemalja izuzev Engleske između 1450. i 1600. godine. Gregorijanski kalendar objavljen 1582. godine nije određivao da 1. januar bude Novogodišnji dan, niti prvi dan svoje brojane godine. Iako je Engleska počinjala svoju brojanu godinu 25. marta (Dan dame ili Dan objavljivanja), između 13. veka i 1752, 1. januar se nazivao Novogodišnji dan, i bio je, sa Božićem i povremeno Dvanaestom noći, praznik kada su se razmenjivali pokloni. Ostaje još 364 dana u godini (365 u prestupnim).
Događaji[uredi | uredi izvor]
| januar | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 45. p. n. e. — Uvodi se julijanski kalendar.
- 404 — U Rimu su održane poslednje borbe gladijatora. Gladijatori su obično bili robovi, zločinci ili najmljeni slobodni ljudi. Pre igre, prošetali bi celom arenom, pokazivali oružje onome ko je igru davao, zatim bi nastupila predigra sa tupim, a na kraju borba sa pravim oružjem. Ubijenog gladijatora mrtvonoše bi pod obrazinom Merkurija odnele u mrtvačku odaju. Pobednik bi dobio palmovu grančicu ili zlatnik kao nagradu, a ponekad i slobodu. Bilo je borbi i sa zverima. Zveri su dražene ili jedna na drugu ili na naoružane gladijatore.
- 439 — Objavljen je Teodosijev zakonik, najveća zbirka rimskog prava dotada.
- 990 — Kijevska Rusija je usvojila julijanski kalendar.
- 1438 — Albert II Nemački je krunisan kao kralj Ugarske.
- 1502 — Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Gvanabara i nazvali to mesto Rio de Žaneiro (Januarska reka), gde je podignut grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske vicekraljevine Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija.
- 1515 — Vojvoda od Angulema Fransoa posle smrti kralja Luja Dvanaestog postao francuski kralj Fransoa Prvi.
- 1526 — Hrvatsko plemstvo je na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habzburškog.
- 1562 — Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota (protestanata) tokom njihove molitve u Vasiju, što je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom "hugenotski ratovi", koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku.
- 1600 — Škotska počinje sa upotrebom julijanskog kalendara.
- 1651 — Čarls II krunisan kao kralj Škotske.
- 1673 — Počinje stalna dostava pošte između Njujorka i Bostona.
- 1700 — Rusija počinje da koristi Julijanski kalendar.
- 1707 — Žoao V je krunisan kao kralj Portugalije
- 1739 — Francuski istraživač Žan-Batist Šarl Buve de Lozije je otkrio ostrvo Buve.
- 1781 — Otvoren je Gvozdeni most preko reke Severn u Velikoj Britaniji, prvi most na svetu napravljen od livenog gvožđa.
- 1788 — Objavljeno je prvo izdanje novina Tajms iz Londona, prethodno The Daily Universal Register.
- 1797 — Olbani je zamenio Njujork kao glavni grad države Njujork.
- 1801 —
- Stupili su na snagu Zakoni o uniji iz 1800. kojim su se Kraljevstvo Velika Britanija i Kraljevstvo Irska ujedinili u Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
- Đuzepe Pjaci je otkrio Cereru, prvu poznatu patuljastu planetu.
- 1803 — Danska je zabranila uvoz robova u Danske Zapadne Indije i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo.
- 1804 — Nezavisnost: Okončana je francuska vlast nad Haitijem. Haiti postaje prva republika sa većinskim crncima i druga je nezavisna država u Severnoj Americi posle Sjedinjenih Američkih Država. Vođa te pobune protiv Francuza bio je Žan Žak Desalin, koji je potom postao car Žak Prvi.
- 1808 — Zabranjen je uvoz robova u Sjedinjene Države.
- 1809 — Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadzor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm (August Mannerheim).
- 1811 — Egipatski vladar Mohamed Ali (Mohammed) izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.
- 1815 — Napoleon I Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Ušavši trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje "sto dana", koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821.
- 1818 — Prvi put objavljen roman Meri Šeli Frankenštajn ili moderni Prometej.
- 1826 — Naukalpan postaje opština Meksika.
- 1833 — Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim Ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istočno od Argentine, kao naslednica prava Španije čiji su kolonijalni posed bila ta ostrva.
- 1861 — Snage Benita Huareza su osvojile Sijudad Meksiko.
- 1863 —
- Prvu tvrdnju pod Aktom o homstedima pravi Danijel Frimen za farmu u Nebraski.
- Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Proklamaciju o emancipaciji, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasničkih država koje su se borile za otcepljenje.
- 1869 — Sigma Ni bratstvo se zvanično osniva na Vojnom institutu u Virdžiniji
- 1877 — Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.
- 1878 — Završen je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine.
- 1880 —
- U Srbiji su uvedene obavezne metričke mere, merna jedinica za dužinu postao je metar i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja.
- Ferdinand de Leseps počinje francusku izgradnju Panamskog kanala.
- 1892 — Ostrvo Elis se otvara da prima imigrante u SAD.
- 1893 — Japan počinje da koristi gregorijanski kalendar.
- 1896 — Nezavisnost: Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije (Etiopija).
- 1898 — Njujork aneksira zemlju okolnih okruga, čineći time Grad Većeg Njujorka. Četirima početnim oblastima, Menhetnu, Bruklinu, Kvinsu i Bronksu, se priključuje 25. januara Stejten Ajland kako bi se stvorio moderni grad od 5 oblasti.
- 1899 — Nezavisnost: Španska vlast nad Kubom se završava.
- 1901 —
- Nigerija postaje britanski protektorat.
- države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija su osnovale australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog Komonvelta.
- Održana prva zvanična parada nemih glumaca.
- 1902 — Prva Rouz boul utakmica se odigrava u Pasadeni, Kalifornija.
- 1904 — Usvojen Zakon o odličju “Karađorđeva zvezda”. U čast obeležavanja stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, a “za priznanje i odlikovanje zasluga stečenih za Kralja i Otadžbinu kako u miru, tako i u ratu“.
- 1908 — Po prvi put, lopta je bačena na Njujorški Tajms Skver da označi početak Nove godine.
- 1911 — Severna teritorija se odvaja od Južne Australije i prebacuje se pod upravu Komonvelta.
- 1912 — Nezavisnost: Uspostavlja se Republika Kina.
- 1915 —
- Doneto rešenje ministra vojnog o oslobađanju od vojne službe učenika muslimanske verske škole-medrese.
- Prvi svetski rat: Nemci u Prvom svetskom ratu u kanalu La Manš torpedovali britanski ratni brod "Formidabl", usmrtivši 547 ljudi.
- 1919 — Ciliciju zauzeli Francuzi.
- 1925 — Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija (od 1674), promenjen je u Oslo.
- 1934 —
- Na ostrvu Alkatraz, u sredini zaliva ispred San Franciska u Kaliforniji, napravljen je savezni državni zatvor.
- Nacistička Nemačka donosi „Zakon za prevenciju genetički obolelog potomstva“.
- 1935 — Univerzitet Baknel osvaja prvu Narandžastu kuglu 26-0 nad Univerzitetom Majamija.
- 1937 —
- Anastazio Samoza postaje predsednik Nikaragve.
- Prva Koton boul utakmica se održava u Dalasu, Teksas.
- 1939 — Bečki novogodišnji koncert se prvi put održava.
- 1941 — Drugi svetski rat: Bugarska je pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da uđu u zemlju.
- 1942 — Predstavnici 26 država su potpisali Deklaraciju Ujedinjenih nacija.
- 1943 — Drugi svetski rat: Britansko ratno vazduhoplovstvo je počelo da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke.
- 1945 —
- Bahavalbur država izdaje svoje prve markice.
- Drugi svetski rat: Luftwaffe pokrenuo operaciju "Bodenplatte", veliki, ali neuspešan pokušaj nokautiranja savezničke avijacije u severnoj Evropi jednim udarcem.
- 1947 — Hladni rat: U okupiranoj Nemačkoj od saveznika, posle Drugog svetskog rata, Američke i britanske trupe formiraju oblast Bizoneu, koja je kasnije spojena (sa francuskom zonom) i postala deo Zapadne Nemačke.
- 1948 —
- Britanske železnice se nazionalizuju da bi se stvorila Britanska Železnica.
- Enriko de Nikola formalno postaje predsednik italijanske republike, ali odbija da bude kandidat za prve ustavne izbore narednog maja.
- 1956 — Nezavisnost: Republika Sudan postiže nezavisnost od Egipatske republike i Ujedinjenog Kraljevstva.
- 1958 — Stupio je na snagu ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedničko tržište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.
- 1959 — Kubanska revolucija: Posle dvogodišnjeg gerilskog rata, na Kubi je preuzeo vlast vođa revolucionarnog pokreta „26. jul“ Fidel Kastro, a diktator Fulgensio Batista je pobegao u Dominikansku Republiku, tako da je u Santiago de Kubi Fidel Kastro sa terase skupštine proglasio pobedu nad vojskom diktatora Batiste.
- 1960 — Nezavisnost: Republika Kamerun dobija nezavisnost od Republike Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva.
- 1962 — Nezavisnost: Zapadna Samoa postiže nezavisnost od Novog Zelanda; ime joj se menja u Nezavisna država Zapadne Samoe.
- 1964 — Nezavisnost: Federacija Rodezije i Njasalanda se deli na nezavisne republike Zambiju i Malavi, i na Rodeziju kojom upravlja Ujedinjeno Kraljevstvo.
- 1965 — Terorizam: Pod vođstvom lidera pokreta „Al Fatah“ Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija. Ova organizacija je odgovorna za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.
- 1966 — Vojni puč: Tokom novogodišnje noći u Centralnoafričkoj Republici Žan-Bedel Bokasa izveo je vojni udar. Zbačen je predsednik David Dacko, raspušten je parlament i ukinut ustav. Bokasa je 1976. ukinuo republiku i proglasio se za monarha Centralnoafričkog carstva. S vlasti je svrgnut 1979. i osim po neverovatnim ekstravagantnostima i rasipanju državne imovine, upamćen je po strašnim zločinima nad sopstvenim narodom.
- 1969 — Marjan Nguabi zvanično postaje Predsednik Republike Kongo.
- 1970 — Juniks epoha počinje u 00:00:00 UTC.
- 1971 — Reklame za cigarete postaju zabranjene na američkim televizijama.
- 1973 — Kraljevina Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Republika Irska su primljene u Evorpsku ekonomsku zajednicu.
- 1976 —
- NBC uvodi svoj novi logo: apstraktno N.
- Terorizam: Bomba je eksplodirala u avionu kompanije Middle East Airlines, iznad Kaisumaha, u Saudijskoj Arabiji, gde je poginulo svih 81 putnik i svi članovi posade aviona
- 1978 — Er Indija Let 855 Boing 747 eksplodirao i pao u more u blizini obale Bombaja, usmrtivši 213 osoba.
- 1979 — Zvanične diplomatske veze su uspostavljene između Narodne Republike Kine i SAD, 30 godina nakon osnivanja Narodne Republike Kine.
- 1981 —
- Republika Grčka je primljena u Evorpsku ekonomsku zajednicu.
- republika Palau dostiže samoupravu; i dalje nije nezavisna od SAD.
- 1983 — ARPANET zvanično prelazi da koristi Internet protokol, čime nastaje Internet.
- 1984 —
- AT&T se deli na 22 nezavisne jedinice.
- Kraljevina Španija i Republika Portugal su primljene u Evropsku ekonomsku zajednicu.
- Nezavisnost: Sultanat Brunej, mala država na severozapadu ostrva Borneo izuzetno bogata naftom i prirodnim gasom, britanski protektorat od 1888, postao je nezavisna država od Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.
- 1985 —
- Napravljen Internetov Sistem oblasnih imena (DNS - Domain Name System).
- Prvi Britanski mobilni telefonski razgovor je uspostavio Erni Vajz ka Vodafonu.
- 1986 —
- Španija i Portugal su se priključili Evropskoj zajednici.
- Aruba postaje nezavisna od Kurasaa, mada ostaje u slobodnoj asocijaciji sa Kraljevinom Holandijom.
- 1987 — Grad u Frobišerovom zalivu, u kanadskim Severozapadnim teritorijama, menja svoje ime u Ikaluit.
- 1988 — Nastaje Evangelistička luteranska crkva Amerike, čime se pravi najveća luteranska denominacija u SAD.
- 1992 —
- Džordž H. V. Buš postaje prvi Predsednik Sjedinjenih Američkih Država koji se obratio Australijskom parlamentu.
- Rat u Hrvatskoj: Sukobljene strane u građanskom ratu u Hrvatskoj dale saglasnost za raspoređivanje mirovnih snaga UN.
- 1993 —
- Nezavisnost: Plišani razvod: Čehoslovačka, osnovana 1918. godine, deli se na Slovačku Republiku i Češku Republiku.
- Uvedeno jedinstveno tržište u okviru Evorpske ekonomske zajednice.
- Radio televizija Srbije otpustila je više od 1.500 radnika u Beogradu, među kojima je najviše bilo novinara koji su se suprotstavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, „govoru mržnje“, nepoštovanju profesionalnog kodeksa i kršenju profesionalnih kriterijuma uređivačke politike.
- 1994 —
- u SR Jugoslaviji rast cena dostigao je fantastičnu cifru od 315.563.558%, cene su se u proseku povećavale 62% dnevno, 2% na sat i 0,029% u minuti.
- Severnoamerički ugovor o slobodnoj trgovini stupa na snagu.
- Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja započinje dvanaest dana oružanog konflikta u Državi Čijapas.
- 1995 —
- Rat u Bosni: U Bosni je stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava postignut uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, koji su muslimanske snage 40 dana pre isteka roka grubo narušile ofanzivama na srpske položaje na Vlašiću i Majevici, što međunarodna zajednica nije propratila čak ni simboličnom osudom.
- Svetska trgovinska organizacija stupa na snagu.
- Kraljevina Švedska i republike Austrija i Finska su primljene u Evropsku uniju.
- 1996 — Kurasao dobija ograničenu samoupravu, mada ostaje u okviru slobodne asocijacije sa Kraljevinom Holandijom.
- 1997 —
- Republika Zair zvanično pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao Zair.
- Turske trupe ponovo upale u severni Irak i turski zvaničnici su saopštili da su tom prilikom ubijena 72 kurdska gerilca.
- 1998 —
- Pušenje postaje zabranjeno u svim barovima i restoranima u saveznoj državi Kalifornija.
- Terorizam: Islamski fundamentalisti su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi, uključujući žene i decu, u najgorem nasilju tokom šestogodišnjeg terora oružanih islamističkih grupa.
- 1999 — Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta evro i oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo je istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela je 2002. godine
- 2000 — Ujedinjeno Kraljevstvo je zvanično ukinula stare imperijalne mere, kao što su funta (453,59 grama) i unca (28,35 grama) i uvela evropski merni sistem.
- 2001 —
- Prvi dan trećeg milenijuma.
- Prvi dan 21 veka.
- 2002 —
- evro je postao zvanična valuta u 12 zemalja Evropske unije. Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedska i Danska su jedine članice EU koje su zadržale svoje nacionalne valute.
- Republika Kina zvanično pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji kao Kineski Tajpej.
- Zajednički ugovor o nadgledanju pod otvorenim nebom, prvobitno potpisan 1992. godine, zvanično stupa na snagu.
- 2003 —
- policijske snage EU zamenile su u Bosni i Hercegovini međunarodne policijske snage UN, čime je počela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 zemalja-članica EU.
- Luis Inasio Lula da Silva postaje predsednik Federalne Republike Brazil.
- 2004 —
- Pervez Mušaraf prima glas poverenja da nastavi da bude Predsednik Islamske Republike Pakistana od Parlamenta i provincijalnih skupština.
- U Rusiji stupio na snagu novi zakon, kojim je omogućeno civilno služenje vojnog roka.
- 2006 — Stupio na snagu zakon o odbrani BiH, čime su ugašena entitetska ministarstva odbrane.
- 2007 — Bugarska i Rumunija postale članice Evropske unije, a bugarski, rumunski i irski jezik, postali zvanični jezici Evropske unije, uz 20 već postojećih.
- 2008 — Stupio na snagu „Zakon o Vojsci Srbije“, kojim su definisani položaj i nadležnost Vojske Srbije, organizacija, sastav i načela delovanja, specifičnosti obavljanja vojne službe, komandovanje i rukovođenje vojskom, činovi, zvanja simboli i obeležja u Vojsci, vojni praznici i verska služba.
- 2010 — Terorizam: Auto-bomba je eksplodirala tokom odbojkaškog turnira u Laki Marvatu, u Pakistanu prilikom čega je poginulo 105 ljudi, a povređeno je više od 100.
- 2011 —
- Nove registarske tablice za motorna vozila u Srbiji. Mađarska usvojila novi Ustav i promenila naziv iz Republika Mađarska u Mađarska.
- Terorizam: Tokom koptske novogodišnje mise u Aleksandriji eksplodirala je bomba, ubivši 23 osobe.
- Vojni rok: Vlada Srbije je donela odluku o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka. U vojsku će biti upućivani samo oni koji to žele.
- 2012 — Moldavski civil fatalno je ranjen od strane ruskih mirovnjaka u Pridnjestrovlju, što dovodi do protesta protiv Rusije.
- 2017 — U terorističkom napadu u istanbulskom kvartu Ortakoy ubijeno je najmanje 39, a ranjeno 69 osoba.
- 2024 — Republika Arcah je formalno ukinuta kada se Nagorno-Karabah ujedinio sa Azerbejdžanom.[1]
Rođenja[uredi | uredi izvor]
- 766 — Ali ar-Rida, šiitski imam. (prem. 818)[2]
- 1431 — Papa Aleksandar VI, papa od 1492—1503, prvo ime Rodrigo Bordžija. (prem. 1503)[3]
- 1449 — Lorenco de Mediči, italijanski državnik. (prem. 1492)[4]
- 1467 — Žigmund Poljski, kralj Poljske. (prem. 1548)[5]
- 1484 — Ulrih Cvingli, švajcarski protestantski lider. (prem. 1531)[6]
- 1516 — Margareta Lejonhufvud, švedska kraljica. (prem. 1551)[7]
- 1557 — Stefan Bočkaj, knez Transilvanije. (prem. 1606)[8]
- 1618 — Bartolomeo Muriljo, španski slikar. (prem. 1682)[9]
- 1638 — Car Go-Saj japanski. (prem. 1685)
- 1648 — Elkana Setl, engleska spisateljica. (prem. 1724)[10]
- 1655 — Kristijan Tomazijus, nemački pravnik. (prem. 1728)[11]
- 1735 — Pol Rever, američki patriota i stručnjak za srebro. (prem. 1818)[12]
- 1750 — Frederik Mulenberg, prvi govornik Američke kuće predstavnika. (prem. 1801)[13]
- 1752 — Betsi Ros, američka krojačica. (prem. 1836)[14]
- 1823 — Šandor Petefi, mađarski pesnik i revolucionar. (prem. 1849)[15]
- 1839 — Uida, engleska spisateljica. (prem. 1908)[16]
- 1841 — Jovan Avakumović, srpski političar i pravnik. (prem. 1928)[17]
- 1854 — Džejms Džordž Frejzer, škotski antropolog, folklorist i filolog. (prem. 1941)[18]
- 1863 — Pjer de Kuberten, francuski inicijator modernih Olimpijskih igara. (prem. 1937)[19]
- 1864 — Džordž Vašington Karver, američki učitelj, pronalazač, botaničar. (prem. 1943)[20]
- 1864 — Alfred Stajglic, američki fotograf. (prem. 1946)[21]
- 1873 — Marija Jurić Zagorka, hrvatska književnica i novinarka. (prem. 1957)[22]
- 1874 — Gustav Vajthed, nemački-američki pronalazač. (prem. 1927)[23]
- 1876 — Harijet Bruks, kanadska fizičarka. (prem. 1933)[24]
- 1879 — E. M. Forster, engleski romanopisac. (prem. 1970)[25]
- 1883 — Vilijam Džozef Donovan, američki general-major. (prem. 1959)[26]
- 1887 — Vilhelm Kanaris, nemački admiral. (prem. 1945)[27]
- 1890 — Anton Melik, slovenački geograf. (prem. 1966)[28]
- 1892 — Artur Rodzinski, hrvatski dirigent. (prem. 1958)[29]
- 1894 — Svetislav Ivan Petrović, srpski glumac, koji se prvi proslavio na filmskom ekranu u Evropi, između dva svetska rata. (prem. 1962)[30]
- 1894 — Satjendra Nat Bose, indijski matematičar. (prem. 1974)[31]
- 1895 — Džon Edgar Huver, američki upravnik FBI-ja. (prem. 1972)[32]
- 1896 — Vukić Mićović, srpski hemičar, rektor Beogradskog univerziteta i akademik SANU. (prem. 1981)[33]
- 1900 — Havijer Kugat, katalonski-kubanski muzičar, frontmen. (prem. 1990)[34]
- 1900 — Rene Gijo, francuski pisac za decu. (prem. 1969)[35]
- 1904 — Fazal Ilahi Čaudri, pakistanski političar. (prem. 1982)[36]
- 1906 — Đovani D'Anci, italijanski tekstopisac. (prem. 1974)[37]
- 1909 — Dejna Endruz, američki glumac. (prem. 1992)[38]
- 1909 — Stepan Bandera, ukrajinski političar. (prem. 1959)[39]
- 1911 — Henk Grinberg, bejzbol igrač. (prem. 1986)[40]
- 1912 — Kim Filbi, britanski špijun. (prem. 1988)[41]
- 1915 — Branko Ćopić, srpski pisac. (prem. 1984)[42]
- 1917 — Džul Gregori Čarni, meteorolog. (prem. 1981)[43]
- 1917 — Albert Mol, holandski glumac. (prem. 2004)[44]
- 1917 — Braslav Borozan, jugoslovenski filmski i pozorišni glumac, pozorišni reditelj, dramski i prozni pisac, prevodilac i scenograf. (prem. 1988)[45]
- 1919 — Džerom Dejvid Selindžer, američki romanopisac. (prem. 2010)[46]
- 1920 — Ozvaldo Kavandoli, italijanski animator i stvaralac stripova. (prem. 2007)[47]
- 1921 — Isma'il Radži' al-Faruki, palestinski-američki muslimanski mislilac, filozof i komparativni religijski skolastičar. (prem. 1986)[48]
- 1922 — Roki Gracijano, američki bokser. (prem. 1990)
- 1925 — Stajmi Bird, glumac. (prem. 1981)[49]
- 1925 — Kosara Bokšan, slikarka. (prem. 2009)[50]
- 1927 — Douk Voker, američka zvezda američkog fudbala. (prem. 1998)[51]
- 1928 — Ernest Tajdimen, američki pisac. (prem. 1984)[52]
- 1930 — Džafar Numejri, sudanski političar. (prem. 2009)[53]
- 1933 — Frederik Loui, kanadski medicinski učitelj, etičar i predsednik univerziteta
- 1933 — Džo Orton, engleski pisac. (prem. 1967)[54]
- 1936 — Vili Vajt, američka atletičarka. (prem. 2007)
- 1938 — Frenk Langela, američki glumac[55]
- 1941 — Eva Ras, srpska glumica, slikarka.[56]
- 1942 — Martin Frost, američki političar.[57]
- 1942 — Kantri Džo Makdonald, američki muzičar.[58]
- 1942 — Alasan Uatara, političar iz Obale Slonovače.[59]
- 1942 — Genadi Sarafanov, kosmonaut.[60]
- 1942 — Kornelije Kovač, srpski kompozitor i muzičar. (prem. 2022)[61]
- 1942 — Brajan Kernigen, kanadski naučnik.[62]
- 1943 — Don Novelo, američki glumac, komičar i pisac.[63]
- 1944 — Jan Čarnogurski, slovački političar i premijer.[64]
- 1944 — Omar el Bašir, general-potpukovnik vojske Sudana.[65]
- 1945 — Džeki Iks, belgijski vozač trkačkih automobila.[66]
- 1946 — Roberto Rivelinjo, brazilski fudbaler.[67]
- 1949 — Ljubodrag Duci Simonović, jugoslovenski i srpski košarkaš, a danas književnik i teoretičar zavere.[68]
- 1950 — Valerij Kozlov, ruski inženjer mašinstva, akademik i inostrani član sastava Srpske akademije nauka i umetnosti.[69]
- 1953 — Dani Klein, belgijska pevačica, kompozitor, lider Vaja Kon Dios (muzička grupa).[70]
- 1956 — Endi Gil, engleski muzičar i muzički producent, najpoznatiji kao suosnivač i solo gitarista grupe Gang of Four. (prem. 2020)[71]
- 1956 — Kristin Lagard, francuska ekonomistkinja.[72]
- 1956 — Sergej Avdejev, ruski inženjer i kosmonaut.[73]
- 1958 — Grandmaster Fleš, pevač iz Barbadosa[74]
- 1959 — Panajotis Janakis, grčki košarkaš i košarkaški trener.[75]
- 1959 — Mišel Onfre, francuski pisac i filozof.[76]
- 1961 — Mark Vinget, britanska glumica
- 1962 — Nikola Brajant, britanska glumica
- 1963 — Srđan Dragojević, srpski reditelj i scenarista[77]
- 1964 — Didi Fajfer, američka glumica[78]
- 1966 — Alison Dudi, irska glumica
- 1966 — Majkl Imperioli, američki glumac
- 1966 — Embet Davic, američka glumica
- 1966 — Ivica Dačić, srpski političar[79]
- 1966 — Tihomir Orešković, hrvatsko-kanadski preduzetnik i političar.[80]
- 1968 — Davor Šuker, hrvatski fudbaler[81]
- 1969 — Vern Trojer, američki glumac, kaskader i komičar. (prem. 2018)[82]
- 1970 — Pol Tomas Anderson, američki filmski režiser, pisac i producent.
- 1970 — Gabrijel Džaret, američki glumac.[83]
- 1972 — Niv MakIntoš, glumica.
- 1972 — Lilijan Tiram, francuski fudbaler.[84]
- 1975 — Džo Kenon, američki fudbaler[85]
- 1977 — Hasan Salihamidžić, bosanski fudbaler[86]
- 1979 — Koiči Domoto, japanski umetnik[87]
- 1980 — Elin Nordegren, švedski foto-model[88]
- 1981 — Solt Baumgartner, mađarski vozač trkačkih automobila[89]
- 1982 — David Nalbandijan, argentinski teniser.[90]
- 1984 — Fernando San Emeterio, španski košarkaš.[91]
- 1985 — Tijago Spliter, brazilski košarkaš.[92]
- 1985 — Stiven Dejvis, severnoirski fudbaler.[93]
- 1986 — Glen Dejvis, američki košarkaš.[94]
- 1986 — Pablo Kuevas, urugvajski teniser.[95]
- 1990 — Nađa Paris, američka pornografska glumica.
- 1992 — Džek Vilšir, engleski fudbaler.[96]
Smrti[uredi | uredi izvor]
- 379 — Sveti Bazil iz Cezareje (rođ. 330)
- 404 — Sveti Telemah[97]
- 874 — Hasan al-Askari, jedanaesti šiitski imam (rođ. 846)
- 898 — Odo Pariski, francuski kralj (rođ. 860)[98]
- 1515 — Kralj Luj XII (rođ. 1462)[99]
- 1559 — Kristijan III Danski i norveški (rođ. 1503)[100]
- 1560 — Žoakim Di Belaj, francuski pesnik (r. oko 1522)[101]
- 1679 — Jan Sten, holandski slikar
- 1716 — Vilijam Vičerli, engleski dramaturg[102]
- 1730 — Semjuel Seval, engleski sudija (rođ. 1652)[103]
- 1766 — Džejms Frensis Edvard Stjuart, „Stari pretvarač“ (rođ. 1688)[104]
- 1782 — Johan Kristijan Bah, nemački kompozitor (rođ. 1735)[105]
- 1817 — Martin Hajnrih Klaprot, nemački hemičar (rođ. 1743)[106]
- 1892 — Rozvel B. Mejson, gradonačelnik Čikaga (rođ. 1805)[107]
- 1894 — Hajnrih Rudolf Herc, nemački fizičar (rođ. 1857)[108]
- 1933 — Herijet Bruks, kanadska fizičarka (rođ. 1876)[109]
- 1953 — Henk Vilijams, američki pevač (rođ. 1923)[110]
- 1958 — Edvard Veston, američki fotograf (rođ. 1886)
- 1970 — Dragutin Matić, poznat kao Oko sokolovo, najpoznatiji je srpski vojni izviđač (rođ. 1888)
- 1972 — Moris Ševalije, francuski pevač i glumac. (rođ. 1888)[111]
- 1981 — Beula Bondi, američka glumica (rođ. 1888)
- 1982 — Frano Kršinić je bio jugoslovenski i hrvatski vajar[112]
- 1986 — Alfredo Binda, italijankski biciklista (rođ. 1902)
- 1992 — Grejs Hoper, američki računarski pionir (rođ. 1906)[113]
- 1994 — Cezar Romero, američki glumac (rođ. 1907)[114]
- 1994 — Lord Artur Espi Porit, britanski atletičar i lekar (rođ. 1900)
- 1995 — Eugen Vigner, mađarski fizičar, laureat Nobelove nagrade (rođ. 1902)[115]
- 1995 — Eugen Verber, književnik, prevodilac, glumac (rođ. 1923)[116]
- 1995 — Fred Vest, britanski serijski ubica (samoubistvo) (rođ. 1941)[117]
- 1996 — Arli Berk, američki admiral (rođ. 1901)[118]
- 1996 — Artur Rudolf, nemački raketni inženjer. (rođ. 1906)[119]
- 1997 — Tauns Vam Zant, američki muzičar (rođ. 1944)[120]
- 1998 — Helen Vilis-Mudi, američka teniserka. (rođ. 1905)[121]
- 2001 — Rej Volston, američki glumac (rođ. 1914)[122]
- 2001 — Fabijan Šovagović, jedan od najvećih glumaca Hrvatske i bivše Jugoslavije (rođ. 1933)[123]
- 2005 — Širli Čisholm, američka političarka, prva tamnoputa američka predstavnica Kongresa (rođ. 1924)[124]
- 2005 — Hju Džon Frederik Loson, 6. Baron Bernham, britanski novinar i političar (rođ. 1931)[125]
- 2005 — Bob Macui, američki kongresmen (rođ. 1941)
- 2006 — Dragan Lukić bio je dečji pisac. (rođ. 1928)[126]
- 2012 — Kiro Gligorov, prvi predsednik Republike Makedonije (rođ. 1917)[127]
- 2016 — Veljko Guberina, srpski advokat (rođ. 1925)[128]
- 2019 — Ivan Dimitrov, bugarski fudbaler. (rođ. 1935)[129]
Praznici i dani sećanja[uredi | uredi izvor]
- Međunarodni praznici
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Sedmi dan i osma noć Božića u zapadnom hrišćanstvu.
- Mnoge zemlje širom sveta koje koriste gregorijanski kalendar - Novogodišnji dan; najčešće proslavljen u ponoć sa vatrometima.
- Rimokatolicizam - Sveti Dan Zahvalnosti Oktava Božića, Blagosiljana Devica Marija, Majka Boga (novi kalendar).
- Rimokatolicizam - Praznik Obrezivanja (stari kalendar).
- Rimokatolicizam - počinje Narodna nedelja migracije (varira u zvaničnoj podršci od strane kancelarije američkog predsednika, nije striktno religiozna)
- Haiti - Dan nezavisnosti
- Tajvan - osnivanje Republike Kine.
- Sudan - Dan nezavisnosti
- Kuba - Dan oslobođenja
- Slovačka: Uspostavljanje Slovačke republike.
- Poslednji dan Kvanze
- Bečki novogodišnji koncert
- Pasadena, Kalifornija - Parada Turnira Ruža i, tradicionalno, Rouz boul fudbalski šampionat
- Svetski dan molitve za mir
Vidi još[uredi izvor]
- ^ Ebel, Francesca (28. 9. 2023). „Defeated by force, Nagorno-Karabakh government declares it will dissolve”. The Washington Post. Pristupljeno 28. 9. 2023.
- ^ „The Ninth Imam, Muhammad ibn ‘Ali al Taqi al Jawad (as) | Story of the Holy Ka’aba | Al-Islam.org by the Ahlul Bayt Digital Islamic Library Project”. web.archive.org. 2013-10-22. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 2021-01-19.
- ^ Beach, Frederick Converse; Morgan, Forrest; Rines, George Edwin; Roe, E. T.; Dole, Nathan Haskell; Copeland, Thomas Campbell (1903). The Encyclopedia Americana: A General Dictionary of the Arts and Sciences, Literature, History, Biography, Geography, Etc., of the World; Editor-in-chief, Frederick Converse Beach ... Managing Editor, Forrest Morgan ... Assistant Editors, Nathan Haskell Dole ... Edward Thomas Roe ... Thomas Campbell Copeland ... (na jeziku: engleski). Americana Company.
- ^ Fryde, E. B. (1983-01-01). Humanism and Renaissance Historiography (na jeziku: engleski). A&C Black. ISBN 978-0-907628-24-8.
- ^ „Sigismund I | king of Poland | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Sæbø (Hg.), Magne; Brekelmans, Christianus; Haran, Menahem; Fishbane, Michael A.; Ska, Jean Louis; Machinist, Peter (1996). Hebrew Bible, Old Testament: The History of Its Interpretation (na jeziku: engleski). Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN 978-3-525-53982-8.
- ^ Susan (2021-06-18). „Margareta Leijonhufvud, Queen of Sweden”. Unofficial Royalty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Chisholm, Hugh; Garvin, James Louis (1926). The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature & General Information (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica Company, Limited.
- ^ „Bartolomé Esteban Murillo | Spanish painter | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Library of Congress LCCN Permalink n79129002”. lccn.loc.gov. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Chambers's Encyclopædia: A Dictionary of Universal Knowledge for the People (na jeziku: engleski). J. B. Lippincott & Company. 1871.
- ^ Ensko, Stephen Guernsey Cook (1983-01-01). American Silversmiths and Their Marks: The Definitive (1948) Edition (na jeziku: engleski). Courier Corporation. ISBN 978-0-486-24428-0.
- ^ „MUHLENBERG, Frederick Augustus Conrad | US House of Representatives: History, Art & Archives”. history.house.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Smith, Dorothy Davis (1991). Davis Directory of Pennsylvania: Including Hezekiah Davies' Revolutionary War Pension & Philadelphia Burial Records (na jeziku: engleski). Gateway Press.
- ^ Reményi, Joseph; Reményi, József (1953). Sándor Petöfi, Hungarian Poet (1823-1849) (na jeziku: engleski). Hungarian Reformed Federation of America.
- ^ Magill, Frank Northen (1958). Masterplots Cyclopedia of World Authors (na jeziku: engleski). Salem Press.
- ^ „Član SANU”. web.archive.org. 2016-03-04. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-01-15. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
- ^ Royle, Trevor (1984-11-11). Macmillan Companion to Scottish Literature (na jeziku: engleski). Macmillan International Higher Education. ISBN 978-1-349-07587-4. Arhivirano iz originala 02. 03. 2022. g. Pristupljeno 19. 01. 2021.
- ^ Hill, Christopher R. (1996). Olympic Politics (na jeziku: engleski). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4451-9.
- ^ Editors, History com. „George Washington Carver”. HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Stieglitz, Alfred; Naef, Weston; Museum, J. Paul Getty; Angeles, J. Paul Getty Museum Los (1995). Alfred Stieglitz: Photographs from the J. Paul Getty Museum (na jeziku: engleski). Getty Publications. ISBN 978-0-89236-303-2.
- ^ „Marija Jurić Zagorka Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2017-03-06. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ FAA General Aviation News (na jeziku: engleski). Office of Flight Standards Service, Federal Aviation Administration, Department of Transportation. 1977.
- ^ „1876.”. Enciklopedija Wiki (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Page, Norman (1988-01-22). E-M-Forster (na jeziku: engleski). Macmillan International Higher Education. ISBN 978-1-349-19008-9. Arhivirano iz originala 02. 03. 2022. g. Pristupljeno 19. 01. 2021.
- ^ Fredriksen, John C. (1999). American Military Leaders: A-L (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-001-7.
- ^ Moncure, James A. (1992). Research Guide to European Historical Biography, 1450-present: A-Col. Appendices 1-9. Maps (na jeziku: engleski). Beacham Pub. ISBN 978-0-933833-28-9.
- ^ Geografski vestnik (na jeziku: slovenački). Geografsko Drustvo. 1990.
- ^ „Artur Rodzinsky | American conductor | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Iván Petrovich”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Bose, Satyendranath; Wali, Kameshwar C. (2009). Satyendra Nath Bose: His Life and Times : Selected Works (with Commentary) (na jeziku: engleski). World Scientific. ISBN 978-981-279-070-5.
- ^ Wannall, Ray (2000). The Real J. Edgar Hoover: For the Record (na jeziku: engleski). Turner Publishing Company. ISBN 978-1-56311-553-0.
- ^ „Mićović Vukić”.
- ^ „Na dan 1.1.1900.: Rođen Havijer Kugat, katalonski-kubanski muzičar,...”. www.nadanasnjidan.net. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „René Guillot”. www.goodreads.com. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Current World Leaders: biography and news (na jeziku: engleski). Almanac of Current World Leaders. 1977.
- ^ „Giovanni D'Anzi”. Discogs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Block, Maxine; Rothe, Anna Herthe; Candee, Marjorie Dent (1951). Current Biography Yearbook (na jeziku: engleski). H. W. Wilson Company.
- ^ Lenkavskyi, Stepan (1962). Murdered by Moscow: Petlura, Konovalets, Bandera: Three Leaders of the Ukrainian National Liberation Movement, Assassinated at the Orders of Stalin and Khrushchov (na jeziku: engleski). Ukrainian Publishers.
- ^ Contemporary Newsmakers: Cumulation (na jeziku: engleski). Gale Research Company. 1987. ISBN 978-0-8103-2202-8.
- ^ Frankel, Benjamin (1992). The Cold War, 1945-1991: Leaders and other important figures in the United States and Western Europe (na jeziku: engleski). Gale Research. ISBN 978-0-8103-8927-4.
- ^ „Član SANU”. archive.ph. 2012-12-21. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. Pristupljeno 2022-01-15. Arhivirano 2012-12-21 na sajtu Archive.today
- ^ „1917.”. Enciklopedija Wiki (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Albert Mol”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Braslav Borozan”. imdb.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ Unrue, John C. (2002). J.D. Salinger (на језику: енглески). Gale Group. ISBN 978-0-7876-5739-0.
- ^ Bendazzi, Giannalberto (2015-10-23). Animation: A World History: Volume II: The Birth of a Style - The Three Markets (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 978-1-317-51991-1.
- ^ Al-Faruqi, Ismail Raji (1998). Islam and Other Faiths (на језику: енглески). IIIT. ISBN 978-0-86037-276-9.
- ^ „1. јануар : définition de 1. јануар et synonymes de 1. јануар (serbe)”. dictionnaire.sensagent.leparisien.fr. Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Kossa Bokchan - Centre culturel de Serbie”. www.ccserbie.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-15.
- ^ Waldman, Frank (1949). Famous American Athletes of Today (на језику: енглески). L.C. Page.
- ^ Riggs, Thomas (2000). Contemporary Theatre, Film and Television (на језику: енглески). Cengage Gale. ISBN 978-0-7876-4636-3.
- ^ Britannica World Data (на језику: енглески). Encyclopedia Britannica. 1985.
- ^ Rusinko, Susan (1995). Joe Orton (на језику: енглески). Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-7034-6.
- ^ „Frank Langella Biography (1940?-)”. www.filmreference.com. Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Eva Ras”. IMDb. Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Bioguide Search”. bioguide.congress.gov. Приступљено 2022-01-15.
- ^ Helander, Brock (2001-01-01). The Rockin' 60s: The People Who Made the Music (на језику: енглески). Schirmer Trade Books. ISBN 978-0-85712-811-9.
- ^ West Africa (на језику: енглески). Afrimedia International. 2001.
- ^ Astronauts and Cosmonauts Biographical and Statistical Data: Report (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. 1994. ISBN 978-0-16-043948-3.
- ^ „Kornelije Kovač”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „About: Brian Kernighan”. dbpedia.org. Приступљено 2022-01-15.
- ^ Kathleen J. Edgar; Joshua Kondek (октобар 1998). Contemporary Theatre, Film and Television. Gale. ISBN 978-0-7876-2058-5.
- ^ „JÁN ČARNOGURSKÝ - Osobný weblog o spoločnosti, politike, morálke a iných témach”. www.jancarnogursky.sk. Архивирано из оригинала 19. 11. 2021. г. Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Profile: Sudan's President Bashir” (на језику: енглески). 2003-11-25. Приступљено 2022-01-15.
- ^ Group, Mini STUDIO Publishing. „Porsche u čast Džekija Iksa”. Auto Exclusive (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Roberto Rivellino - Goals in International Matches”. www.rsssf.com. Приступљено 2022-01-15.
- ^ „O meni”. Ljubodrag Duci Simonović (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „ВАЛЕРИЈ ВАСИЉЕВИЧ КОЗЛОВ”. sanu.ac.rs. Приступљено 24. 1. 2024.
- ^ „Danielle Schoovaerts”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Andy Gill”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ Nick Heath-Brown (7. 2. 2017). The Statesman's Yearbook 2016: The Politics, Cultures and Economies of the World. Springer. стр. 19—. ISBN 978-1-349-57823-8.
- ^ Rex Hall; David Shayler (7. 5. 2003). Soyuz: A Universal Spacecraft. Springer Science & Business Media. стр. 427. ISBN 978-1-85233-657-8.
- ^ „Grandmaster Flash”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Panagiotis Giannakis”. Olympic.org. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ user52. „Michel Onfray - Freedom From Religion Foundation”. ffrf.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Srdjan Dragojevic”. IMDb. Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Dedee Pfeiffer Biography (1964-)”. Film Reference. Приступљено 3. 12. 2018.
- ^ United States. Congress. Commission on Security and Cooperation in Europe (2015). Serbia's Leadership of the OSCE: Hearing Before the Commission on Security and Cooperation in Europe, One Hundred Fourteenth Congress, First Session, February 25, 2015. U.S. Government Publishing Office.
- ^ Palgrave Macmillan (28. 2. 2017). The Statesman's Yearbook 2017: The Politics, Cultures and Economies of the World. Palgrave Macmillan UK. стр. 375—. ISBN 978-1-349-68398-7.
- ^ 1. јануар на сајту FIFA (архива)
- ^ „Verne Troyer Obituary (1969 - 2018) - MLive.com”. obits.mlive.com.
- ^ „Na dan 1.1.1970.: Rođena Gabrijel Džaret, američki glumac.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2022-01-15.
- ^ Laurent Dubois (9. 2. 2011). Soccer Empire: The World Cup and the Future of France. University of California Press. стр. 78—. ISBN 978-0-520-26978-1.
- ^ „Joe Cannon Player Profile – ESPN FC”. ESPN FC. Приступљено 25. 3. 2016.
- ^ „Salihamidzic Hasan”. web.archive.org. 2006-10-31. Архивирано из оригинала 31. 10. 2006. г. Приступљено 2022-01-15. Архивирано на сајту Wayback Machine (31. oktobar 2006)
- ^ „Kôichi Dômoto”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „UPI Almanac for Tuesday, Jan. 1, 2019”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Zsolt Baumgartner”. ESPN. Pristupljeno 12. 11. 2018.
- ^ „David Nalbandian”. ITF Tennis - Pro Circuit. Arhivirano iz originala 23. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 11. 2018. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2021)
- ^ „ACB.COM”. web.archive.org. 2015-09-23. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 2022-01-15. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015)
- ^ „Tiago Splitter”. ACB.com. Arhivirano iz originala 2018-02-03. g. Pristupljeno 2012-02-26. Arhivirano 2018-02-03 na sajtu Archive.today
- ^ „Steven Davis”. Irish Football Association. Pristupljeno 23. 11. 2018.
- ^ „Glen Davis”. NBA Stats (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Pablo Cuevas”. Wimbledon Championships. Pristupljeno 8. 11. 2018.
- ^ „Jack Wilshere”. www.arsenal.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Alban Butler (1868). The Lives of the Fathers, Martyrs, and Other Principal Saints. J. Duffy. str. 21—.
- ^ „Eudes | king of Franks | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Ralph E. Giesey (1960). The Royal Funeral Ceremony in Renaissance France. Librairie Droz. str. 113—. ISBN 978-2-600-02987-2.
- ^ John Brown (1818). Memoirs of the Courts of Sweden and Denmark: During the Reigns of Christian VII. of Denmark and Gustavus III. and IV. of Sweden. Grolier Society. str. 203—.
- ^ Joachim Du Bellay (12. 9. 2006). Joachim Du Bellay: "The Regrets," with "The Antiquities of Rome," Three Latin Elegies, and "The Defense and Enrichment of the French Language." A Bilingual Edition. University of Pennsylvania Press. str. 9. ISBN 0-8122-3941-5.
- ^ Paul Baines; Julian Ferraro; Pat Rogers (28. 12. 2010). The Wiley-Blackwell Encyclopedia of Eighteenth-Century Writers and Writing 1660 - 1789. John Wiley & Sons. str. 563. ISBN 978-1-4443-9008-7.
- ^ „Desilo se u 1730. godini”. www.nadanasnjidan.net. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „James Francis Edward Stuart – The Stuart Successions Project” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Otto Erich Deutsch (1. 6. 1966). Mozart: A Documentary Biography. Stanford University Press. str. 199. ISBN 978-0-8047-0233-1.
- ^ The Musk-ox. Institute for Northern Studies, University of Saskatchewan. 1978.
- ^ Newton Bateman; Paul Selby; Josiah Seymour Currey (1920). Historical Encyclopedia of Illinois: Biographical, Memorial, Illustrative. Munsell.
- ^ Telecommunication Journal. International Telecommunication Union. 1989.
- ^ „1933.”. Enciklopedija Wiki (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Cecelia Tichi (1998). Reading Country Music: Steel Guitars, Opry Stars, and Honky-tonk Bars. Duke University Press. str. 19—. ISBN 0-8223-2168-8.
- ^ Edward Baron Turk (3. 4. 2000). Hollywood Diva: A Biography of Jeanette MacDonald. University of California Press. str. 333—. ISBN 978-0-520-22253-3.
- ^ „Član SANU”. web.archive.org. 2016-03-05. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-01-15. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016)
- ^ Emerson W. Pugh (1995). Building IBM: Shaping an Industry and Its Technology. MIT Press. str. 368. ISBN 978-0-262-16147-3.
- ^ Cordelia Candelaria (2004). Encyclopedia of Latino Popular Culture. Greenwood Publishing Group. str. 705. ISBN 978-0-313-33211-1.
- ^ Valentine Telegdi (13. 1. 1995). „Obituary: Professor Eugene Wigner”. The Independent. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Eugen Verber”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Fred Vest Bio, Smrt, Porodica, Kćerka, Sin, Agent i Tvitter - Poznati Ljudi U Evropi”. sr.millennivm.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ J. Y. Smith (2. 1. 1996). „WWII Hero Arleigh A. Burke Dies”. Washington Post. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- ^ Wolfgang Saxon (3. 1. 1996). „Arthur Rudolph, 89, Developer Of Rocket in First Apollo Flight”. New York Times. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- ^ Kruth, J. (2007) "To Live's to Fly: The Ballad of the Late, Great Townes Van Zandt".
- ^ „Eight-time Wimbledon Champ Helen Wills Moody Dies”. Washington Post. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- ^ Gussow, Mel (3. 1. 2001). „Ray Walston, Broadway Star And TV Martian, Dies at 86”. The New York Times. Pristupljeno 2013-03-20.
- ^ „Fabijan Sovagovic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ Barron, James (3. 1. 2005). „Shirley Chisholm, 'Unbossed' Pioneer in Congress, Is Dead at 80”. The New York Times. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ „Mr Hugh Lawson (Hansard)”. api.parliament.uk. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Dragan Lukić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2018-03-05. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Kiro Gligorov, Ex-Leader of Macedonia, Dies at 94”. New York Times. 2. 1. 2012. Pristupljeno 10. 1. 2019.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo advokat Veljko Guberina”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-01-15.
- ^ „Ivan Dimitrov”. worldfootball.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-15.