10. januar

10. januar je deseti dan u godini u Gregorijanskom kalendaru. 355 dana (356 u prestupnim godinama) ostaje u godini posle ovog dana.

Događaji

januar
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 49. p. n. e. — Gaj Julije Cezar izgovorio je čuvenu rečenicu »Alea iacta est« ili u prevodu „Kocka je bačena“ i prešao reku Rubikon, po jednoj varijanti današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije, što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva, počeo građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije su ipak ubili Cezara 44. godine pre nove ere.
• 1072 — Robert Guiscard osvaja Palermo na Siciliji za Normane.
• 1199 — Na poziv Vukana, namesnika Zete, najstarijeg sina Stefana Nemanje, papa Inoćentije III s kojim je Vukan bio u srodstvu, uputio je u Zetu svoje legate koji su pomagali u organizovanju crkvenog života.
• 1356 — Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine.
• 1430 — Burgundski vojvoda Filip Dobri ustanovio je Orden zlatnog runa, najprestižniji i najskuplji viteški red na svetu.
• 1475 — Stefan III iz Moldavije pobedio je Osmansko carstvo u bici kod Vasluja
• 1776 — Objavljen je pamflet Zdrav razum Tomasa Pejna u kojem je osuđena britanska uprava nad Trinaest kolonija.
• 1791 — U blizini Cincinnatija tokom severozapadnog indijanskog rata, počela je opsada Dunlapove stanice.
• 1793 — Francuz Žan Pjer Blanšar izveo je prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.
• 1810 — Francuska crkva poništila je brak Napoleona i Žozefine.
• 1863 — U Londonu otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.
• 1878 — Nakon postepenog osvajanja primorskih gradova, crnogorska vojska oslobodila je Bar koji je 307 godina bio pod turskom vlašću.
• 1882 — Počeo je Hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austrougarske. Narod, ionako opterećen nametima, bio je ogorčen uvođenjem zakona o vojnoj obavezi i mobilizacijom regruta. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, posle nekoliko meseci Austro-Ugarska je suzbila ustanak i zavela oštriji policijski režim u okupiranoj Bosni i Hercegovini.
• 1889 — Francuska uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.
• 1899 — Narodna skupština Kraljevine Srbije izglasala pravo na dvoboj, čime je Srbija postala jedina zemlja u Evropi gde je ova vrsta odbrane časti bila dozvoljena.
• 1916 —
  • Prvi svetski rat: U Erzurum ofanzivi, Rusija porazila Otomansko carstvo.
  • Prvi svetski rat: Nakon trodnevnih borbi s crnogorskom vojskom, austrougarske jedinice probile su Lovćenski front, čime su bila otvorena vrata za njihov ulazak u crnogorsku prestonicu Cetinje.
• 1920 —
  • U Ženevi izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija. Kasnije članice Veća postale Nemačka i SSSR. Tvorac organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali ideja je naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikada nisu pristupile Društvu, dok je SSSR to učinio tek 1934, pa je odsustvo tih velikih zemalja oslabilo njegovu snagu i učinilo ga neefikasnim, naročito u vreme italijanske agresije na Etiopiju i agresivne spoljne politike nacističke Nemačke uoči Drugog svetskog rata. Zbog političkog neuspeha Društvo naroda prestalo je da postoji 1939, mada je formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
  • Na snagu je stupio Versajski ugovor kojim je zvanično završen Prvi svetski rat.
• 1922 — Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.
• 1923 — Litvanski stanovnici teritorije Memel su se pobunili protiv odluke Društva naroda da oblast ostane pod francuskim mandatom.
• 1926 — Abdul Aziz ibn Saud proglašen je za kralja Hedžasa, U Velikoj mošeji u Meki. Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašću ujedinila dinastija Saudita, postaće (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata pripojili su Hedžas u kom se nalaze najveće svetinje islama - Meka i Medina, da bi početkom tridesetih oformili novu državu, najveću u Arabiji.
• 1927 — Premijerno je prikazan nemi naučno-fantastični film Metropolis austrijskog režisera Frica Langa.
• 1928 — Sovjetska vlada ispunila nalog Josifa Staljina i proterala iz zemlje Lava Trockog, jednog od najvažnijih vođa Oktobarske revolucije i najzaslužnijih za stvaranje Sovjetskog Saveza. Trocki je ubijen u izbeglištvu u Meksiku 1940, takođe prema Staljinovom nalogu.
• 1934 — U Nemačkoj pogubljen Marinus van der Lube pošto je proglašen krivim za paljenje Rajhstaga 27. februara 1933.
• 1941 — Drugi svetski rat: Grčka vojska osvaja Kleisoura .
• 1943 — Drugi svetski rat: Jedinice Donskog fronta Crvene armije su počele uništavanje opkoljene nemačke Šeste oklopne armije kod Staljingrada, nakon što je nemačka komanda odbila kapitulaciju.
• 1946 — U Londonu počela prva sednica Generalne skupštine UN, čime je Društvo naroda zvanično prestalo da postoji.
• 1953 — De Heviland Kometa, prvi putnički mlazni avion, raspao se u vazduhu iznad Tirenskog mora usled zamora materijala.
• 1962 — Veštački sateliti: Apolo: NASA je objavila planove za izgradnju, C-5 rakete za lansiranje vozila, koje su postale poznate kao Saturn V Moon rakete, koja su pokrenule sve Apolo misije na mesec.
• 1966 — Indija i Pakistan su potpisali deklaraciju iz Taškenta čime je okončan Indijsko-pakistanski rat iz 1965.
• 1969 — Švedska kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.
• 1991 — Generalni sekretar UN Havijer Perez de Kueljar otputovao u Bagdad, ali nije uspeo da spreči Zalivski rat, u kojem su zapadne armije pod vođstvom SAD nanele težak poraz iračkoj armiji, koja je prethodno okupirala Kuvajt.
• 1994 — Na samitu NATO-a u Briselu iniciran je Program Partnerstvo za mir (PFP). U pozivu za pristup Partnerstvu naglašeno je da je NATO otvoren za članstvo evropskim državama koje su u stanju da poštuju načela Saveza i doprinose bezbednosti severnoatlantske oblasti.
• 1996 — Izrael pustio iz zatvora stotine Palestinaca nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.
• 1997 —
  • Arnoldo Aleman postao predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje.
  • Tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti probili policijski kordon, upali u zgradu Parlamenta i demolirali je.
• 1998 —Terorizam: Arapski terorista Remzi Ahmed Jusef osuđen na doživotnu robiju kao organizator podmetanja eksploziva 1993. godine u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo šest osoba.
• 2001 — Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić predala se Međunarodnom sudu u Hagu pred kojim je optužena za genocid i druge zločine počinjene 1991. i 1992. tokom rata u Bosni. Uz garancije Vlade Srbije u septembru puštena da se brani sa slobode, a u oktobru 2002. priznala krivicu. Nakon priznanja krivice osuđena je 27. februara 2003. godine na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u Švedsku. Na slobodi je od kraja 2009. nakon dve trećine odležane robije.
• 2002 — Izraelski tenkovi i buldožeri srušili 73 palestinske kuće u Rafi, posle napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.
• 2004 — SAD su formalno objavile da je oboreni irački predsednik Sadam Husein, uhvaćen 13. decembra 2003, neprijateljski ratni zarobljenik.
• 2007 — Udruženje italijanskih vojnika »Anavafal« saopštilo je da je do kraja 2006. umrlo 50 vojnika koji su služili u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dok ih je oko 200 teško bolesno. Veruje se da su vojnici, većinom oboleli od raka zato što su u Bosni i Hercegovini i na Kosovu duže bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma. Iz udruženja »Anavafal« takođe je navedeno da je i jedan broj dece vojnika koji su duže boravili na Balkanu rođen s telesnim nedostacima.
• 2008 — Novi premijer Kosova Hašim Tači preuzeo je dužnost i najavio skoro proglašenje nezavisnosti Kosova, što se ubrzo posle toga i dogodilo.
• 2009 — Izraelski tenkovi zašli su duboko u teritoriju Gaze, a Izrael je zapretio da će intenzivirati vazdušne i kopnene napade, uprkos međunarodnim pozivima da obustavi konflikte s militantnim Hamasom.
• 2012 — Terorizam: U bombaškom napadu na Jamrud u Pakistanu usmrćeno je najmanje 30 ljudi, a povređeno 78 osoba.
• 2013 — Terorizam: Više od 100 ljudi je poginulo, a 270 povređeno u nekoliko bombaških eksplozija u oblasti Kuetta u Pakistanu.

Rođenja

• 1857 — Đorđe (Aleksandrov) Karađorđević, peti sin kneza Aleksandra i kneginje Perside Karađorđević. (prem. 1888)
• 1902 — Dobriša Cesarić, hrvatski pesnik. (prem. 1980)
• 1903 — Flaminio Bertoni, italijanski automobilski dizajner, vajar i arhitekta, konstruktor Ajkule i Spačeka. (prem. 1964)
• 1908 — Pol Henrid, austrijsko-britansko-američki glumac, reditelj, producent i scenarista. (prem. 1992)
• 1909 — Pavle Savić, srpski fizičar i hemičar. (prem. 1994)
• 1916 — Ratko Dugonjić, pravnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR BiH, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. (prem. 1987)
• 1926 — Maja Dimitrijević, jugoslovenska glumica. (prem. 1997)
• 1938 — Donald Knut, američki programer i matematičar.
• 1942 — Volter Hil, američki reditelj, scenarista i producent.
• 1944 — Vilijam Sanderson, američki glumac.
• 1945 — Rod Stjuart, engleski muzičar, najpoznatiji kao pevač.
• 1948 — Nikola Plećaš, jugoslovenski košarkaš.
• 1948 — Bernar Tevene, francuski biciklista.
• 1949 — Linda Lavlejs, američka pornografska glumica. (prem. 2002)
• 1949 — Džordž Forman, američki bokser.
• 1952 — Ilija Zavišić, srpski fudbaler i fudbalski trener.
• 1953 — Pet Benatar, američka muzičarka i glumica.
• 1959 — Mauricio Sari, italijanski fudbalski trener.
• 1960 — Maja Sabljić, srpska glumica.
• 1962 — Tim Hojt, američki invalid maratonac i trijatlonac kojeg je na takmičenjima gurao otac Dik (Tim Hojt).
• 1965 — Dejan Joksimović, srpski fudbaler.
• 1970 — Alisa Marić, srpska šahistkinja.
• 1972 — Radovan Ćurčić, srpski fudbaler i fudbalski trener.
• 1980 — Sara Šahi, američka glumica i model.
• 1985 — Vukašin Aleksić, srpski košarkaš.
• 1988 — Miroslava Najdanovski, srpska plivačica.
• 1990 — Stefan Šćepović, srpski fudbaler.
• 1994 — Ohi Omoidžuanfo, norveški fudbaler.
• 1994 — Džon Ruiz, kostarikanski fudbaler.
• 1999 — Mejson Maunt, engleski fudbaler.

Smrti

• 1862 — Samjuel Kolt, američki pronalazač. (rođ. 1814)
• 1778 — Karl fon Line, švedski botaničar i lekar. (rođ. 1707)
• 1848 — Gligorije Vozarović je bio prvi srpski knjižar i izdavač. (rođ. 1790)
• 1891 — Laza Lazarević, srpski pisac i lekar (rođ. 1851)
• 1917 — Frederik Kodi, poznat kao Bufalo Bil, jahač „Poni ekspresa“ (rođ. 1846)
• 1918 — Konstantin Jireček, češki istoričar. (rođ. 1854)
• 1949 — Momčilo Tapavica, arhitekta i sportista, prvi Srbin učesnik Olimpijskih igara. (rođ. 1872)
• 1951 — Sinkler Luis, američki književnik, nobelovac. (rođ. 1885)
• 1957 — Gabrijela Mistral, čileanska pesnikinja, dobitnica Nobelove nagrade za književnost. (rođ. 1889)
• 1965 — Vlastimir Pavlović Carevac, violinista, rukovodilac Narodnog orkestra Radio Beograda. (rođ. 1895)
• 1971 — Koko Šanel, francuska modna kreatorka (rođ. 1883)
• 1994 — Mladen Oljača, književnik, akademik. (rođ. 1926)
• 2007 — Karlo Ponti, italijanski filmski producent (rođ. 1912)
• 2016 — Dejvid Boui, britanski rok muzičar, pevač, kompozitor i glumac (rođ. 1947)
• 2020 — Neda Arnerić jugoslovenska i srpska poznata glumica (rođ. 1953)

Praznici i dani sećanja

• • Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih
  • Prepodobnog Simona Mirotočivog, atoskog, osnivača manastira Simonopetra
  • Svetu mučenicu Domnu
• 
• 
• 

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma