2007
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2007 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
2007. je bila prosta godina.
Događaji[uredi | uredi izvor]
Januar[uredi | uredi izvor]
- 1. januar — Bugarska i Rumunija pristupile Evropskoj uniji.
- Irski jezik postao zvanični jezik EU, kao i jezici novih članica bugarski i rumunski.
- Slovenija prihvatila evro kao zvaničnu valutu, zamenjujući tako slovenački tolar.
- Kod međunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) se proširio sa 10 na 13 cifara.
- Ban Ki-Mun zvanično stupio na dužnost generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, zamenivši tako Kofi Anana.
- 7. januar — Preminula je najstarija srpska glumica Nevenka Urbanova (1909—2007)
- 21. januar — U Srbiji održani vanredni skupštinski izbori. Najviše glasova osvojila Srpska radikalna stranka — 81, zatim slede Demokratska stranka — 64, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija — 47, G17 plus — 19, Socijalistička partija Srbije — 16, Liberalno-demokratska partija — 15, a u parlament su ušli još i Savez vojvođanskih Mađara — 3, Lista za Sandžak — 2, i Unija Roma Srbije, Romska partija i koalicija Albanaca Preševske doline sa po jednim osvojenim mandatom.
- 30. januar — Preminuo Sidni Šeldon (1917—2007), američki pisac bestseler romana prevođenih i na srpski jezik.
Februar[uredi | uredi izvor]
- 2. februar — Predsednik Srbije Boris Tadić u obraćanju narodu odbacio mogućnost da Srbija pristane na nezavisnost Kosova i Metohije nakon što je Marti Ahtisari Beogradu i Prištini predstavio svoj predlog statusa.
- 3. februar — Ana Ivanović izgubila u finalu turnira u Tokiju od Martine Hingis i zaradila skoro 100.000 dolara i 300 poena, te se probila na 14. mesto WTA liste.
- 4. februar — Ministarstvo unutrašnjih poslova Iraka procenjuje da je u Iraku ubijeno 1.000 ljudi tokom poslednjih sedam dana.
- 5. februar — Košarkaši Partizana će u nastavku Evrolige igrati sa CSKA, Olimpijakosom i Huventudom.
- U poplavi u Džakarti, glavnom gradu Indonezije, poginulo više od 300 osoba, a 300.000 stanovnika ostalo bez doma. Vlasti strahuju od pojave infektivnih bolesti.
- U reakciji na otkriće ptičijeg gripa među živinom, na nekoliko farmi u Ujedinjenom Kraljevstvu uništeno 160.000 ptica. SZO izrazila zabrinutost mogućnošću mutacije virusa.
- U španskom gradu Baraklado eksplodirala bomba na železničkoj stanici. U napadu za koji se sumnjiči ETA nije bilo povređenih.
- Predstavnici Evropske unije u Moskvi razmatrali problem budućeg statusa Kosova sa ruskim šefom diplomatije, Sergejem Lavrovim.
- Kanadski naučnici u eksperimentima na miševima pokazali da su mlade nervne ćelije tri puta aktivnije od starijih.
- 8. februar — U Srbiji su na šest biračkih mesta ponovljeni parlamentarni izbori.
- 9. februar — U Jerusalimu se sukobila izraelska policija sa muslimanskim vernicima zbog javnih radova oko džamije El Aksa.
- 10. februar — Demokratski senator Ilinoisa Barak Obama objavio da će se nadmetati za kandidaturu svoje stranke za predsednika SAD i založio se za povlačenje američkih trupa iz Iraka.
- Emiru Kusturici dodeljen Orden reda viteza lepih umetnosti i književnosti, najviše francusko priznanje u oblasti kulture.
- Sukob policije UNMIK i nekoliko hiljada demonstranata pokreta ”Samoopredeljenje” Aljbina Kurtija u Prištini.
- Nikola Špirić iz (SNSD) izabran za novog predsednika Saveta ministara Bosne i Hercegovine.
- Eli Vizel napadnut u San Francisku.
- 11. februar — Košarkaši FMP Železnika su savladali Partizan 73:61 u finalu Kupa Radivoja Koraća.
- 12. februar — Bivši član Frakcije crvene armije Brigit Monhaupt puštena je iz zatvora pre vremena, gotovo 30 godina nakon terorističke kampanje "Nemačke jeseni" 1977.
- 13. februar — Severna Koreja je pristala da demontira svoj najveći nuklearni reaktor u zamenu za pomoć u nafti i struji
- Italijanska vlada je otkazala posetu Vitorija Kraksija Hrvatskoj zbog spora Hrvatske i Italije oko ubistva hiljada Italijana u Istri pri kraju Drugoga svetskoga rata
- 14. februar — Narodna skupština Republike Srbije usvojila rezoluciju kojom odbija ponuđeni plan Martija Ahtisarija za buduće rešenje statusa Kosova i Metohije. Inače, na toj konstitutivnoj sednici srpskog parlamenta, potvrđeni su mandati svim poslanicima ali nije izabrano rukovodstvo parlamenta. Sednica prekinuta na neodređeno vreme.
- Kurbankuli Berdimuhamedov je izabran za predsednika Turkmenistana osvojivši 89,23% glasova. Međunarodna zajednica je rezultate opisala kao falsifikovane.
- 16. februar — Sud u BiH osudio Gojka Jankovića (VRS) na 34 godine zatvora za zločin protiv čovečnosti u Foči.
- Okružni sud u Beogradu doneo novu, blažu presudu za zločin na Ibarskoj magistrali. SPO revoltiran.
- 18. februar — Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs je održala sastanke sa palestinskim predsednikom i izraelskim premijerom sa ciljem oživljavanja mirovnog procesa na Bliskom istoku
- 19. februar — Komandant ruskih raketnih snaga general Nikolaj Solovcov je zapretio Poljskoj i Češkoj da bi mogle postati eventualne mete. Pretnju je izrekao nakon što su premijeri te dve zemlje odobrili da SAD kod njih instališu raketni štit.
- 20. februar — Počevši od 2010, korišćenje običnih sijalica biće zabranjeno u Australiji radi smanjivanja efekta staklene bašte, odlučila Vlada ove zemlje koja nije potpisnik Sporazuma iz Kjota.
- Tzv. OVK preuzela odgovornost za bombaški napad na vozila UNMIK prethodne noći u Prištini.
- Ministarstvo vera Srbije protestovalo zbog udžbenika iz likovne kulture za četvrti razred koji prikazuje „učenički kolaž” sa prikazom „svetog Virusa”, izmenjenom ikonom sv. Vasilija.
- 21. februar — Romano Prodi je dao ostavku na mesto predsednika italijanske vlade.
- U Beču započeli pregovori Beograda i Prištine o predlogu Martija Ahtisarija za status Kosova i Metohije.
- 22. februar — Jemen u pregovorima o izgradnji mosta do Džibutija koji bi povezivao Arabijsko poluostrvo sa Afrikom preko Bab-el-Mandeba.
- 25. februar — Londonski list "Sandej telegraf" je objavio da SAD tajno finansiraju terorističke grupe etničkih manjina u Iranu, da bi destabilizovale režim u Teheranu.
- 26. februar — Međunarodni sud pravde u Hagu po tužbi BiH protiv SRJ presudio da Srbija nije počinila niti saučestvovala u genocidu. Neće biti ratne odštete. Sud je Srbiju proglasio odgovornom za „ne činjenje svega što je bilo u njenoj moći da spreči genocid“, niti je gonila navodne počinioce.
- 27. februar — Beograd zatražio formiranje srpskog entiteta na Kosovu i Metohiji.
Mart[uredi | uredi izvor]
- 7. mart — Beogradski pregovarački tim za Kosovo dobio izmenjenu verziju Ahtisarijevog plana za status Kosova.
- 8. mart — Državni vrh Srbije i pregovarački tim za Kosovo odbili izmenjenu verziju Ahtisarijevog plana.
- 9. mart — Gašenje BK Telekom
- 10. mart — U Beču održana poslednja runda pregovora o statusu Kosova. Beogradski pregovarački tim još jednom odbacio nezavisnost pokrajine kao rešenje.
- 22. mart — Ministar spoljnih poslova Francuske, Filip Dust Blazi, izjavio u Beogradu da nema osnova za nastavak pregovora o statusu Kosova.
- 26. mart — Ujedinjene nacije objavile Ahtisarijev plan za Kosovo koji je predat generalnom sekretaru UN, Ban Ki Munu, a koji predviđa međunarodno nadziranu nezavisnost za pokrajinu.
- 29. mart — Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom ocenjuje da je Ahtisarijev plan najbolje rešenje za Kosovo.
April[uredi | uredi izvor]
- 1. april — Stupila na snagu uredba Vlade Srbije o nastavku privremenog finansiranja do kraja juna meseca.
- 3. april — Na sednici Saveta bezbednosti UN, srpski premijer Vojislav Koštunica odbacio Ahtisarijev plan.
- 10. april — Predsednik Srbije, Boris Tadić, održao sastanak sa proširenim kolegijumom načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
- 11. april — Ambasador Nemačke u Srbiji, Andreas Cobel, podržao Ahtisarijev plan.
- 14. april — Pokušano ubistvo novinara beogradskog nedeljnika "Vreme", Dejana Anastasijevića. Nepoznati počinioci podmetnuli bombu ispod prozora njegovog stana.
- 19. april — Košarkaški klub Partizan osvojio NLB ligu.
- 20. april — U sukobu sa pripadnicima MUP-a Srbije kod Novog Pazara, ubijen vođa vehabija.
- 26. april — Beograd posetila Misija Saveta bezbednosti UN koja je razgovarala sa najvišim srpskim zvaničnicima.
Maj[uredi | uredi izvor]
- 7. maj — Skupština Srbije nastavila konstitutivnu sednicu, biranjem predsednika i potpredsednika parlamenta. Za kandidate predloženi Tomislav Nikolić (zamenik lidera Srpske radikalne stranke) i Milena Milošević (poslanik Demokratske stranke). Sednica protekla u žestokim verbalnim okršajima i vređanjima, najviše poslanika DS, DSS i SRS.
- 8. maj — Oko 3.30 časova, nakon petnaestočasovne rasprave, 142 poslanika radikala, Socijalističke partije Srbije, i Demokratske stranke Srbije izabralo Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije. Istoga dana, izabrana su tri potpredsednika: Nataša Jovanović (SRS), Milutin Mrkonjić (SPS) i Radojko Obradović (DSS).
- 11. maj — Srbija preuzela predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope. Istoga dana, lideri DS, DSS i G17 plus (Tadić, Koštunica i Mlađan Dinkić) postigli sporazum o formiranju nove Vlade.
- 12. maj — Marija Šerifović, predstavnik Srbije na pesmi Evrovizije, osvojila prvo mesto sa pesmom "Molitva" na tom festivalu održanom u Helsinkiju.
- 13. maj — Posle dvodnevne rasprave o njegovom poverenju, Tomislav Nikolić podneo ostavku na dužnost predsednika Skupštine Srbije.
- 15. maj — Pola sata pre isteka ustavnog roka, nova Vlada Srbije (ponovo sa Vojislavom Koštunicom na čelu) stupila na dužnost. Za jedinog potpredsednika izabran Božidar Đelić, a od važnijih resora: ministar policije ponovo Dragan Jočić, novi ministar odbrane Dragan Šutanovac, novi ministar pravde Dušan Petrović, a novi ministar finansija Mirko Cvetković.
- 23. maj — Poslanik DS, Oliver Dulić, izabran za predsednika Skupštine Srbije.
Jun[uredi | uredi izvor]
- 1. jun — Uhapšen haški optuženik, bivši general Vojske Republike Srpske, Zdravko Tolimir.
- 4. jun — Karla del Ponte otpočela četvorodnevnu posetu Beogradu
- 12. jun — Nigerijski pisac Činua Ačebe osvojio Međunarodnu Buker nagradu.
- Haški tribunal osudio Milana Martića na 35. godina zatvora.
- 13. jun — Posle više od godinu dana obnovljeni pregovori Evropske unije i Srbije o stabilizaciji i asocijaciji.
- 14. jun — Palestinski predsednik i vođa Fataha Mahmud Abas raspustio vladu i proglasio vanredno stanje na Zapadnoj obali i pojasu Gaze.
- 15. jun — Švajcarska otvorila najveći železnički tunel na svetu koji se nalazi ispod Alpa, dugačak 34 km.
- 17. jun — U Budvi uhapšen haški optuženik, bivši visoki funkcioner MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević, optužen za ratne zločine na Kosovu tokom 1999.
- 24. jun — Košarkaški klub Partizan postao prvi šampion Srbije.
- 27. jun — Gordon Braun nasledio Tonija Blera na mestu premijera Ujedinjenog Kraljevstva
- 29. jun — Izašao prvi iPhone pametni telefon.
Jul[uredi | uredi izvor]
- 20. jul — Otvoren Centar za kulturu Niška Banja
- 24. jul — Skupština Srbije usvojila Rezoluciju o neophodnosti pravednog rešavanja pitanja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, zasnovanog na međunarodnom pravu.
- 27. jul — Nikola Radosavljević (39), hicima iz lovačke puške, u selu Jabukovac kod Negotina usmrtio devet osoba a dve ranio. Nakon zločina pokušao samoubistvo, ali je sprečen i uhapšen.
Septembar[uredi | uredi izvor]
- 6. septembar — Preminuo italijanski operski pevač Lučano Pavaroti.
- 17. septembar — U najkontroverznijoj izjavi u vezi iranske nuklearne krize do sada, francuski ministar spoljnih poslova, Bernar Kušner pozvao javnost da se pripremi i za najgore- tj. rat sa Iranom.
- 26. septembar — Nakon duže bolesti, u Beogradu preminuo gradonačelnik ovog grada, Nenad Bogdanović.
- 30. septembar — U Banjaluci iznenada preminuo aktuelni predsednik Republike Srpske, Milan Jelić od posledica srčanog napada.
Oktobar[uredi | uredi izvor]
- 4. oktobar — Nakon 54 godine od potpisivanja primirja, Severna i Južna Koreja i zvanično potpisale mir, najavivši poboljšanje međusobnih odnosa.
- 6. oktobar — Nakon duge bolesti u Beogradu je preminuo kompozitor i klavijaturista, Laza Ristovski, bivši član grupa "Smak" i "Bijelo dugme".
- 7. oktobar — Za vreme Antifašističkog skupa u Novom Sadu, pripadnici neonacističke grupe Nacionalni Stroj. kamenovali su demonstrante. Žandarmerija je svih 54 neonacista, među njima i slovačke državljane pohapsila.
- U Novom Pazaru u toku večernjeg programa izvršen destruktivni napad na dve televizijske stanice. Počinioci su još nepoznati, ali se početkom naredne nedelje spekuliše o Vehabijama sa jedne ili policiji sa druge strane. Situacija u Srbiji je zbog ovoga naredne nedelje napeta.
- 10. oktobar — Na Šultenovačkom brdu kod Novog Pazara napadnut predajnik radija "Sto Plus".
- 11. oktobar — Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije, Adem Zilkić i zvanično stupio na tu funkciju, zamenivši Hamdiju Jusufspahića, te se uputio u Novi Pazar.
- 12. oktobar — Rusija još jednom pozvala SAD da prekinu sa projektom raketnog štita, te je zapretila da će se povući iz sporazuma o nuklearnom razoružanju.
- Dragan Stojković Piksi iznenada podneo ostavku na mesto predsednika FK Crvena zvezda.
- 16. oktobar — U saobraćajnoj nesreći poginuo najpopularniji makedonski pevač, Toše Proeski.
- 18. oktobar — U samoubilačkom napadu na kolonu motornih vozila u Karačiju u kojima je bila bivša premijerka Benazir Buto, poginulo je najmanje 130 osoba, dok je 450 povređeno.
- 19. oktobar — Crna Gora dobila novi Ustav.
Novembar[uredi | uredi izvor]
- 7. novembar — Nakon više od četiri i po godine, pred Haškim tribunalom, počelo suđenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju.
- 23. novembar — MS Eksplorer je postao prvi kruzer koji je potonuo u Južnom okeanu.
Decembar[uredi | uredi izvor]
- 3. decembar — Rusija se povukla iz Sporazuma o konvencionalnom naoružanju, čime po svom zakonu može ponovo da razmešta trupe o Evropi
- 4. decembar — Savetnik premijera Srbije, Aleksandar Simić, izazvao kontroverze izjavom da je i rat pravno i legitimno sredstvo u rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije.
- 12. decembar — Predsednik Skupštine Srbije, Oliver Dulić, raspisao predsedničke izbore u Srbiji za 20. januar 2008. godine.
- 23. decembar — Železnička nesreća u Beogradu, povređena 24 putnika.
- 26. decembar — Skupština Srbije usvojila Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta, i ustavnog poretka. Narodnim poslanicima se obratili predsednik Republike Boris Tadić i predsednik Vlade Vojislav Koštunica, koji su još jednom ponovili poruku Srbije da neće pristati na nezavisnost Kosova.
- 28. decembar — poginulo 3 ukućana Velikog Brata, Stevan Zečević Zeka, Zorica Lazić i Elmir Kuduzović, nakon čega je prekinut taj serijal
- 29. decembar — Predsednik Skupštine Srbije, Oliver Dulić, raspisao izbore za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i lokalnu samoupravu u Srbiji za 11. maj 2008. godine.
Smrti[uredi | uredi izvor]
Januar[uredi | uredi izvor]
- 24. januar — Nikola Milošević, akademik SANU, lider Srpske liberalne stranke. (*1929)
April[uredi | uredi izvor]
- 2. april — Žarko Petrović, bivši srpski odbojkaš i jugoslovenski reprezentativac. (*1964)
- 23. april — Boris Jeljcin, bivši predsednik Rusije (*1931)
Jun[uredi | uredi izvor]
- 14. jun — Kurt Valdhajm, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija i predsednik Austrije. (*1918)
Jul[uredi | uredi izvor]
- 22. jul — Žan Stablenski, francuski biciklista. (* 1932)
- 28. jul — Dušan Prelević Prele, srpski muzičar pisac i scenarista. (*1948)
- 30. jul — Ingmar Bergman, švedski režiser. (*1918)
Septembar[uredi | uredi izvor]
- 2. septembar — Safet Isović, bosanski narodni pevač. (*1936)
- 6. septembar — Lučano Pavaroti, italijanska operski pevač. (*1935)
- 26. septembar — Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda. (*1954)
- 30. septembar — Milan Jelić, predsednik Republike Srpske (*1956)
Oktobar[uredi | uredi izvor]
- 6. oktobar — Laza Ristovski, srpski popularni kompozitor i klavijaturista. (*1956)
- 16. oktobar — Toše Proeski, makedonski pop-pevač. (*1981)
Novembar[uredi | uredi izvor]
- 3. novembar — Aleksandar Dedjuško, ruski glumac (*1962)
- 20. novembar — Slavko Simić, srpski glumac (*1924)
Decembar[uredi | uredi izvor]
- 12. decembar — Ajk Tarner, američki muzičar. (*1931)
Nobelove nagrade[uredi | uredi izvor]
- Fizika — Alber Fer i Peter Grinberg
- Hemija — Gerhard Ertl
- Medicina — Mario Kapeki, ser Martin Evans i Oliver Smitiz
- Književnost — Doris Lesing
- Mir — Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) i Al Gor, (SAD)
- Ekonomija — Leonid Hervic (SAD), Erik Maskin (SAD) i Rodžer Majerson (SAD)
Vidi još[uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
