Opera (veb-pregledač)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Opera
Opera 11 na Windows 7
Opera 11 na Windows 7
Programer(i)Opera softver
Prvo izdanje1996.
Stabilno izdanje
12.00 / 14. jun 2012.
Preliminarno izdanje
12.01
Napisan uC++
PlatformaWindows
Mac OS
Linuks
Solaris
Dostupan na40 jezika
TipVeb pregledač
Veb-sajthttp://www.opera.com

Opera je pregledač pomoću kojeg je moguće obavljati i druge poslove vezane za Internet, uključujući slanje i primanje elektronske pošte, rukovanje kontaktima i ćaskanje preko Interneta. Kao osnovne karakteristike često se ističu: sigurnost, pouzdanost, podesivost, brzina.

Novije verzije imaju ugrađen aparat za skidanje datoteka, primanje i slanje elektronske pošte, sopstveni notes, jezički prevodilac, podršku za blokiranje iskačućih prozora i IRC. U novijim verzijama, Opera je uvela i tzv, „Brzo biranje“ koje omogućava lako i brzo otvaranje korisnički definisanih veb stranica, što je jedna od mogućnosti koje većina drugih pregledača ne poseduje. Takođe, još jedno obeležje Opere je i mogućnost korišćenja tzv. gestova mišem, što dodatno olakšava navigaciju kroz stranice, jer omogućava korisniku da bez nepotrebnog pomeranja miša obavlja kompletnu navigaciju kroz stranice uz samo nekoliko klikova mišem.

Proizvođač Opere je kompanija Opera softver (engl. Opera Software) koja je sastavni deo Telenor Grupe.

Operin mobilni veb pregledač Opera Mini i najnovije verzije aplikacije za računare, besplatne su. Jedan je od najbržih, ako ne i najbrži, grafički veb pregledač.

Operu razvija kompanija Opera Software, sa sjedištem u Oslu, u Norveškoj. Radi na raznim operacijskim sistemima, uključujući velik broj verzija sistema Windows, Mac OS X, Linux, FreeBSD i Solaris. Takođe se koristi u mobilnim telefonima, smartfon uređajima, Personal Digital Assistant uređajima, igricama-konzolama i interaktivnim televizorima. Tehnologija Opere licencirana je od strane drugih kompanija radi upotrebe u proizvodima, kao što je Adobe Creative Suite.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Opera je nastala 1994. kao istraživački projekat kompanije Telenor, najveće norveške telekomunikacijske kompanije. Tokom 1995. godine razgranala se u nezavisnu kompaniju Opera Software ASA..

Opera se do verzije 2.0 nazivala "MultiTorg Opera" i nije bila dostupna javnosti, iako je neki dokumenti pokazuju na "Trećoj međunarodnoj WWW Konferenciji" 1995. godine. Bila je poznata po svom višedokumentnom korištenju (MDI) i "vrućem popisu" (hotlist), koji su olakšavali istovremeno pregledavanje više stranica, kao i po tome što je bila prvi pregledač koji se potpuno posvetio prilagođavanju na W3C standarde.

Vremenski tok[uredi | uredi izvor]

  • 1996: Prvo javno izdanje bila je verzija Opera 2.0 for Windows, izašla kao shareware.
  • 10. oktobar 1997.: Zbog velike potražnje, Opera Software lansira "Project Magic", da bi utvrdili ko bi bio voljan kupiti kopiju brovsera (browsera) za operativne sisteme osim Windowsa i da bi pravilno raspodelili sredstva za razvoj ili spoljne saradnike za takve operacijske sisteme.
  • 30. novembar 1997. Zaključeno je glasanje o tome za koji će se operacijski sistem ubuduće razvijati. Project Magic tad je postao novinska kolumna za ažuriranja alternativnih operacijskih sistema do verzije 4.
  • 31. decembra 1997.: Objavljena je Opera 3, za više operacijskih sistema.
  • 1998.: Objavljena je Opera 3.5, pružajući prvu implementaciju podrške kaskadnim stilskim oblikovanjima (CSS) u Operi.
  • 28. jun 2000.: Objavljena je Opera 4 za Windows, predstavljajući novu višeplatformsku jezgru i integrisani klijent e-pošte.
  • 6. decembra 2000.: Objavljena je Opera 5, zamjenjujući probno razdoblje s reklamama.
  • 29. novembra 2001.: Objavljena je Opera 6. Ova verzija dodala je Unicode podršku i jednodokumentno korištenje kao dodatak višedokumentnom korišćenju iz prijašnjih verzija.
  • Januar 2003: Opera 7 predstavlja novi pogon rasporeda nazvan "Presto". Ovaj je pogon imao poboljšanu podršku za CSS, klijentske skripte i Document Object Model
  • 12. septembra 2003. Korisnicima se nudi izbor između generičkih grafičkih bannera i Google-ovih tekstualnih reklama čiji je sadržaj zavisio o stranici koju se pregledava.
  • Avgust 2004: Opera 7.6 počela je ograničeno "alfa" testiranje. Imala je podršku za naprednije standarde i predstavila je podršku za govor, uključujući i podršku za Voice XML. Opera je takođe predstavila novi pregledač za Interactive Television, a koji je uključivao opciju "fit to width" (prilagođavanje širini), način prilagođavanja sadržaja na veb stranicama kako bi se omogućilo smještanja celog sadržaja unutar površine zaslona. Tehnologija je u početku uvelike upotrebljavala CSS, ali danas se upotrebljava interna Operina tehnologija. Opera 7.6 nikad nije izašla kao finalna verzija.
  • 12. januara 2005.: Kompanija Opera Softvere izjavila je da će nuditi besplatne licence višim obrazovnim ustanovama, kao i promenu s prethodne cene od $1,000 USD za neograničene licence. Škole koje su iskoristile besplatne licence uključuju Masačusetski tehnološki institut (MIT), Univerzitet Harvard, University of Oxford, Georgia Institute of Technology i Univerzitet Djuk.
  • 19. aprila 2005.: Objavljena je verzija 8.0. Osim podrške za SVG Tiny, multimodalne opcije i korisničke JavaScript, zadano korisnički interfejs značajno je pojednostavljeno. Promjene korisničkog sučelja nisu se svidele velikom broju postojećih korisnika jer su neke napredne postavke postale skrivene.
  • 20. septembra 2005.: Sa verzijom 8.50, ugrađene reklame u potpunosti su uklonjene i pregledač je postao besplatan. Kompanija je nastavila prodavati ugovore o podršci. Unapređenja su obuhvatala automatsko ispravljanje nepravilno oblikovanih veb-stranica od strane klijenta, te mnoštvo sigurnosnih ispravki.
  • 7. februar 2006.: Osnovan je Opera Labs, pružajući pogled iza scena na najnoviju tehnologiju i proizvode, i na njemu će biti postavljane beta verzije.
  • 16. februar, 2006. Opera proglašava partnerstvo s Nintendom Nitendom, da bi razvila verziju svog prtraživača za Nintendov Nitendom u Japanu i Evropi.
  • 10. maja 2006. Opera proglašava partnerstvo s Nintendom, da bi razvila verziju svog preglednika za Nintendovu novu "Wii" konzolu.
  • 20. juna 2006. Objavljena je Opera 9.0.
  • 18. decembra 2006. Objavljena je Opera verzija 9.10. Ova je verzija predstavila zaštitu od prevara u stvarnom vremenu.
  • 25. oktobra 2007. Objavljena je prva beta Opere 9.50 (kodno ime Kestrel) kojom je poboljšana stabilnost, brzina i podrška za standarde (među ostalim i potpuna podrška za CSSZ).
  • 24. aprila 2008. Objavljena druga beta Opere 9.5 s novim poboljšanjima stabilnosti i brzine
  • 10. juna 2008. Objavljen kandidat za izdavanje Opere 9.5
  • 12. juna 2008. Objavljena završna verzija Opere 9.5 s novim izgledom i raznim novim poboljšanjima
  • 16. jula 2009. Izašla je nova verzija Opere 10 beta 2 sa raznim novim poboljšanjima

Budući razvoj[uredi | uredi izvor]

Opera 10 (kodno ime Peregrine) biće utemeljena na višeplatformskom iskustvu koje će korisniku dozvoliti čitanje veb-stranice, da započne čitanje i da nastavi na mobilnom telefonu. Opera 10 takođe će uključivati alate koji će pružati platformu za programere na otvorenim standardima.

Mobilni telefoni[uredi | uredi izvor]

Opera Mini je besplatni kompaktni brovser za mobilne telefone i ostale uređaje koji imaju Java ME instaliranu. Koristi Operine servere da sažme stranice prije slanja binarnih podtaka na mali zaslon telefona. Ova metoda čini mnoge stranice kompatibilne mobilnim telefonima.

Glavni uređaji s Operom[uredi | uredi izvor]

Najnovije verzije[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Opera na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Opera_(веб-прегледач)&oldid=26776722”