W3C

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
World Wide Web Konzorcijum
SkraćenicaW3C
MotoLeading the Web to Its Full Potential
Osnovana1. oktobar 1994. god.; pre 29 godina (1994-10-01)
Datum osnivanja1. oktobar 1994. god.; pre 29 godina (1994-10-01)
TipStandards organization
NamenaRazvijanje protokola i smernica koji obezbeđuju dugoročni rast za Veb.
LokacijaMIT/CSAIL, USA, (Main Office);
ERCIM, France;
Keio University/SFC, Japan;
Beihang University, China[1]
i mnoge druge kancelarije širom sveta
SedišteMassachusetts Institute of Technology
Cambridge, Massachusetts, U.S.
Područje delovanjaŠirom planete Zemlje
Članovi476 organizacija[2]
DirektorTim Berners-Li
Broj zaposlenih62
Veb-sajtwww.w3.org

WWW Konzorcijum (engl. World Wide Web Consortium, W3C) je međunarodna organizacija zadužena za izradu standarda interneta.[3]

W3C se sastoji od stalnih članova, koje predstavljaju raznovrsne organizacije širom svijeta, i stalnih tehničkih eksperata koji predstavljaju jezgro organizacije. U maju 2018. godine W3C je činilo 471 organizacija članica, a otvoren je i za prijem novih.[3][2]

Takođe, W3C se bavi obrazovanjem i informisanjem, razvija softver i služi kao otvoreni forum za diskusiju o vebu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

WWW Konzorcijum (W3C) je osnovao je Tim Berners-Li nakon što je napustio Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja (CERN; Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire) u oktobru 1994. godine. Osnovan je na Massachusetts Institute of Technology Laboratory for Computer Science (MIT/LCS) uz podršku Evropske komisije i Agencije za razvoj odbrambenih naprednih istraživačkih projekata (DARPA; Defense Advanced Research Projects Agency), koja je pionir interneta i njegovog prethodnika ARPANET-a.[3]

Organizacija pokušava da podstakne kompatibilnost i saglasnost među članovima industrije u usvajanju novih standarda koje je definisao W3C. Nekompatibilne verzije HTML nude različiti proizvođači, uzrokujući nedoslednost u prikazu veb stranica. Konzorcijum pokušava da nabavi sve te proizvođače da sprovedu skup ključnih principa i komponenti koje izabere konzorcijum.

Prvobitno je bilo namijenjeno da CERN bude domaćin evropskog ogranka W3C; međutim, CERN je želeo da se fokusira na fiziku čestica, a ne na informacionu tehnologiju. U aprilu 1995. godine Francuski institut za istraživanje računarskih nauka i automatizacija (INRIA) postao je evropski domaćin W3C, dok je SFC (KRIS) istraživački institut u Keio University postao je azijski domaćin septembra 1996. godine.[4] Počevši od 1997. godine, W3C je stvorio regionalne kancelarije širom sveta. Od septembra 2009. godine ova organizacija imala je osamnaest svetskih kancelarija koje pokrivaju Australiju, zemlje Beneluksa (Holandija, Luksemburg i Belgija), Brazil, Kina, Finska, Nemačka, Austrija, Grčka, Hong Kong, Mađarska, Indija, Izrael, Italija, Južna Koreja, Maroko, Južna Afrika, Španija, Švedska i od 2016. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj.[5]

U oktobru 2012. godine, W3C je sazvao zajednicu velikih veb igrača i izdavača kako bi uspostavio viki MedijaViki koji pokušava da dokumentuje otvorene veb standarde koji se zovu WebPlatform i WebPlatform Docs.

U januaru 2013. godine Beihang University je postao kineski domaćin.

Specifikacija zrelosti[uredi | uredi izvor]

Ponekad, kada specifikacija postane prevelika, ona se deli u nezavisne modele koji mogu sazreti u sopstvenom tempu. Kasnija izdanja modula ili specifikacije poznate su kao nivoi i označavaju se prvim brojem u naslovu (na primer CSS3 = Nivo 3). Naknadne revizije na svakom nivou označene su brojevima koji slede decimalnu tačku (na primer CSS2.1 = Revizija 1).

Proces formiranja W3C standarda definisan je u W3C procesnom dokumentu, u kojem su prikazani četiri nivoa zrelosti kroz koje svaki novi standard ili preporuka moraju napredovati.[6]

Radni nacrt (WD)[uredi | uredi izvor]

Nakon što se dobije dovoljno sadržaja iz 'nacrta urednika' i diskusije, može se objaviti kao radni nacrt (Working Draft) za pregled od strane zajednice. Radni nacrt dokument je prvi oblik standarda koji je javno dostupan. Komentar praktično bilo kog je prihvaćen, iako se ne daju obećanja u vezi sa radnjama na bilo kom određenom elementu koji je komentarisan.[6]

U ovoj fazi, standardni dokument može imati značajne razlike od svog konačnog oblika. Kao takav, svako ko implementira WD standarde mora biti spreman da značajno modifikuje njihove implementacije s obzirom na standardno sazrevanje.[6]

Preporuka kandidata (CR)[uredi | uredi izvor]

Preporuka kandidata (Candidate Recommendation) je verzija standarda koji je više zreo od WD. U ovom trenutku, grupa odgovorna za standard je zadovoljna da standard ispunjava svoj cilj. Svrha CR-a je da osigura pomoć od razvojne zajednice o tome kako se implementira standard.[6]

Standardni dokument se može dalje menjati, ali u ovom trenutku se uglavnom odlučuju značajne osobine. Dizajn tih karakteristika se i dalje menja zbog povratnih informacija od implementatora.[6]

Predložena preporuka (PR)[uredi | uredi izvor]

Predložena preporuka (Proposed Recommendation) je verzija standarda koji je prošao prethodna dva nivoa. Korisnici standarda pružaju ulaz. U ovoj fazi, dokument se dostavlja Savetodavnom veću W3C za konačno odobrenje.[6]

Iako je ovaj korak važan, on retko uzrokuje bilo kakve značajne promene u standardu dok ne pređe na sledeću fazu.[6]

I kandidati i predlozi mogu ući u "poslednji poziv" kako bi signalizirali da se moraju dati dodatne povratne informacije.[traži se izvor]

W3C preporuka (REC)[uredi | uredi izvor]

Ovo je najrazvijenija faza razvoja. U ovom trenutku, standard je prošao obiman pregled i testiranje, u teorijskim i praktičnim uslovima. Standard sada potvrđuje W3C, što ukazuje na njegovu spremnost za raspoređivanje javnosti i ohrabruje široko rasprostranjenu podršku među implementatorima i autorima.[6]

Preporuke se ponekad mogu implementirati pogrešno, delimično ili uopšte, ali mnogi standardi definišu dva ili više nivoa usklađenosti koje programeri moraju poštovati ako žele da označe svoj proizvod kao W3C kompatibilan.[6]

Kasnije revizije[uredi | uredi izvor]

Preporuka se može ažurirati ili produžiti objavljivanjem odvojeno objavljenih, ne-tehničkih grešaka ili nacrta dokumenata dok se ne naplaćuju dovoljna izmena za proizvodnju novog izdanja ili nivoa preporuke. Pored toga, W3C objavljuje različite vrste informativnih napomena koje treba koristiti kao reference.[6]

Sertifikacija[uredi | uredi izvor]

Za razliku od ISOC i drugih međunarodnih tela za standarde, W3C nema program sertifikacije. W3C je odlučio, za sada, da nije prikladan za pokretanje takvog programa, zbog rizika stvaranja više nedostataka za zajednicu nego koristi.[6]

Administracija[uredi | uredi izvor]

Konzorcijumom zajednički upravlja MIT Computer Science and Artificial Intelligence Laboratory (CSAIL, lociran u Stata Center) u SAD, European Research Consortium for Informatics and Mathematics (ERCIM) (u Sophia Antipolis, Francuska), Keio University (u Japanu) i Beihang University (u Kini).[7][8] W3C takođe ima svetske kancelarije u šesnaest regiona širom sveta. Kancelarije W3C rade sa svojim regionalnim mrežnim zajednicama kako bi promovisale W3C tehnologije na lokalnim jezicima, proširile geografsku osnovu W3C i podstakle međunarodno učešće u aktivnostima W3C.[traži se izvor]

W3C ima tim od 70—80 širom sveta od 2015. godine.[9] W3C upravlja upravljački tim koji izdvaja resurse i strategiju dizajna koju, od marta 2010. godine, vodi CEO Jeffrey Jaffe, bivši CTO of Novell. Takođe, tim uključuje savetodavni odbor koji podržava u strategiji i pravnim pitanjima i pomaže u rešavanju sukoba.[10][11] Većinu standardizacionih radova obavljaju eksterni W3C stručnjaci u različitim radnim grupama.[traži se izvor]

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Konzorcijum je regulisan njenim članstvom. Spisak članova je dostupan javnosti.[2] Članovi uključuju biznise, neprofitne organizacije, univerzitete, vladine entitete i pojedince.[12]

Zahtevi za članstvo su transparentni, osim jednog zahteva: Zahtev za članstvo mora biti pregledan i odobren od strane W3C. Mnoge smernice i zahtevi su detaljno navedeni, ali ne postoje konačne smjernice o procesu ili standardima po kojima bi članstvo moglo biti konačno odobreno ili odbijeno.[13]

Troškovi članstva se daju na kliznoj skali, u zavisnosti od karaktera prijavljene organizacije i zemlje u kojoj se nalazi.[14] Zemlje su kategorizovane prema najnovijim grupacijama Svjetske banke po BND ("Bruto nacionalni dohodak") po glavi stanovnika.[15]

Kritika[uredi | uredi izvor]

U 2012. i 2013. godini, W3C je započeo razmišljati o dodavanju DRM specifičnih Encrypted Media Extensions (EME) uo HTML5, koja je kritikovana jer su protiv otvorenosti, kompaktibilnosti i neutralnosti proizvođača koji istaknute veb stranice izgrađuju koristeći samo W3C standarde od onih koji zahtevaju vlasničke dodatke kao što su Flash.[16][17][18][19][20]

W3C Konzorcijum je, 18. septembra 2017. godine, kao preporuku objavio EME specifikaciju, što je dovelo do ostavke Fondacije za elektronske granice iz W3C.[21][22]

W3C standardi[uredi | uredi izvor]

W3C/IETF standardi (preko Internet protokola) odnose se na sledeće internet tehnologije:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „W3C Invites Chinese Web Developers, Industry, Academia to Assume Greater Role in Global Web Innovation”. W3.org. 20. 1. 2013. Pristupljeno 30. 11. 2013. 
  2. ^ a b v „World Wide Web Consortium – current Members”. World Wide Web Consortium. 29. 3. 2012. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  3. ^ a b v W3C (septembar 2009). „World Wide Web Consortium (W3C) About the Consortium”. Pristupljeno 8. 9. 2009. 
  4. ^ „Press Release: Keio University joins MIT and INRIA in hosting W3C”. www.w3.org. Pristupljeno 13. 7. 2017. 
  5. ^ Jacobs, Ian (jun 2009). „W3C Offices”. Pristupljeno 14. 9. 2009. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j „World Wide Web Consortium | Development Process”. W3.org. 12. 4. 2005. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  7. ^ „W3C Contact”. W3.org. 31. 10. 2006. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  8. ^ „Facts About W3C”. W3C. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  9. ^ „W3C people list”. W3.org. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  10. ^ „W3C pulls former Novell CTO for CEO spot”. Itworld.com. 8. 3. 2010. Arhivirano iz originala 06. 03. 2012. g. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  11. ^ „The World Wide Web Consortium: Building a Better Internet”. Mays Digital. Arhivirano iz originala 18. 8. 2016. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  12. ^ W3C (2010). „Membership FAQ – W3C”. Pristupljeno 7. 8. 2010. 
  13. ^ Jacobs, Ian (2008). „Join W3C”. Pristupljeno 14. 9. 2008. 
  14. ^ W3C Membership Fee Calculator
  15. ^ „World Bank Country Classification”. Web.worldbank.org. Pristupljeno 3. 7. 2010. 
  16. ^ Cory Doctorow (12. 3. 2013). „What I wish Tim Berners-Lee understood about DRM”. Technology blog at guardian.co.uk. Arhivirano iz originala 6. 4. 2013. g. Pristupljeno 20. 3. 2013. 
  17. ^ Glyn Moody (13. 2. 2013). „BBC Attacks the Open Web, GNU/Linux in Danger”. Open Enterprise blog at ComputerworldUK.com. Arhivirano iz originala 6. 4. 2013. g. Pristupljeno 20. 3. 2013. 
  18. ^ Scott Gilbertson (12. 2. 2013). „DRM for the Web? Say It Ain’t So”. Webmonkey. Condé Nast. Arhivirano iz originala 6. 4. 2013. g. Pristupljeno 21. 3. 2013. 
  19. ^ „Tell W3C: We don't want the Hollyweb”. Defective by Design. Free Software Foundation. mart 2013. Arhivirano iz originala 6. 4. 2013. g. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  20. ^ Danny O'Brien (oktobar 2013). „Lowering Your Standards: DRM and the Future of the W3C”. Electronic Frontier Foundation. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  21. ^ Peter Bright (18. 9. 2017). „HTML5 DRM finally makes it as an official W3C Recommendation”. Ars Technica. Pristupljeno 18. 9. 2017. 
  22. ^ Cory Doctorow (18. 9. 2017). „An open letter to the W3C Director, CEO, team and membership”. Blog at Electronic Frontier Foundation. Pristupljeno 18. 9. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

W3C na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=W3C&oldid=27066595”