Ђорђе Гагић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Гагић
Гагић као играч Јешилгиресуна 2017. године
Лични подаци
Пуно име Ђорђе Гагић
Датум рођења (1990-12-28)28. децембар 1990. (33 год.)
Место рођења Бенковац, СФР Југославија
Држављанство Србија
Висина 2,10 m
Информације о каријери
НБА драфт 2012. / није изабран
Про каријера 2009—данас
Позиција центар / крилни центар
Јуниорска каријера
ФМП
Суперфунд
Војводина
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб
2009—2011. Морнар Бар
2011—2012. Хемофарм
2012—2015. Партизан
2015. Газијантеп ББ
2015—2016. Енел Бриндизи
2016. 1939 Канаријас
2016—2017. Цмоки-Минск
2017. Истанбул ББ
2017. Јешилгиресун
2018—2019. Партизан
2019. Арис
2019—2020. Игокеа
2020—2022. Лијеткабелис
2022. АДА Блоа 41
2022—2023. Борац Чачак
2023—2024. Вулфс
2024— Лијеткабелис
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2013—2019. Србија
Медаље
Кошарка
Универзијада
Бронзана медаља — треће место 2013. Казањ Србија

Ђорђе Гагић (Бенковац, 28. децембар 1990) српски је кошаркаш. Игра на позицијама центра и крилног центра.

Каријера[уреди | уреди извор]

Гагић је у млађим категоријама наступао за ФМП, Суперфунд, Војводину и Црвену звезду.[1] У децембру 2009. преселио се у Морнар из Бара, где је и започео своју сениорску каријеру и за који је наступао до лета 2011. године. Са Хемофармом је 2011. потписао трогодишњи уговор, али је након само једне године прешао у Партизан.[2]

Са Партизаном је освојио Јадранску лигу у сезони 2012/13, а такође је био и шампион Србије 2013. и 2014. године. Због неисплаћених зарада почетком фебруара 2015. године затражио је раскид уговора са црно-белима.[3] Убрзо након тога је прешао у турског прволигаша Газијантеп ББ до краја сезоне.[4] У августу 2015. потписао је за италијански Енел Бриндизи.[5][6] Крајем априла 2016. прешао је у АЦБ лигаша Канаријас до краја сезоне.[7] У јулу 2016. потписао је за белоруску екипу Цмоки-Минск.[8] У клубу из Минска није провео целу сезону пошто је 20. фебруара 2017. прешао у турски Истанбул ББ до краја сезоне.[9] У септембру 2017. потписао је за турски Јешилгиресун,[10] али је напустио клуб 26. децембра исте године.[11] Почетком јануара 2018. вратио се у Партизан, са којим је потписао једноипогодишњи уговор.[12] У свом другом мандату у екипи Партизана освојио је два Купа Радивоја Кораћа — 2018. и 2019. године.

У септембру 2019. потписао је за грчки Арис.[13] У клубу из Солуна се задржао непуна два месеца пошто је 13. новембра исте године прешао у Игокеу.[14] Са Игокеом је освојио титулу првака Босне и Херцеговине. У јулу 2020. договорио је продужетак сарадње са Игокеом,[15] али је после само месец дана дошло до раскида уговора.[16] Почетком децембра 2020. потписао је за литвански Лијеткабелис, код тренера Ненада Чанка, са којим је претходно сарађивао у Партизану.[17] На почетку 2022/23. сезоне наступао је за француског прволигаша АДА Блоа.[18] Крајем децембра 2022. вратио се у српску кошарку и појачао екипу чачанског Борца.[19] Сезону 2023/24. почео је у литванским Вулфсима али је у јануару 2024. раскинуо уговор са клубом.[20] Наредног месеца се вратио у Лијеткабелис.[21]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Био је члан сениорске репрезентације Србије која је наступала на Европском првенству 2013. у Словенији. Исте године освојио је и бронзану медаљу на Летњој универзијади у Казању. Наступао је за сениорску репрезентацију и у квалификацијама за Светско првенство 2019. у Кини.[22]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pupovac, Mihael. „Ђорђе Гагић за МВП: Гробари су нешто невероватно”. Mvp.rs. Приступљено 15. 10. 2017. 
  2. ^ „Ђорђе Гагић у Партизану mt:s”. B92.net. 16. 07. 2012. Приступљено 15. 10. 2017. 
  3. ^ B. O. „Ударац за Партизан: Гагић тражио раскид уговора!”. Sport.blic.rs. Приступљено 15. 10. 2017. 
  4. ^ Autor: mondo.rs (11. 02. 2015). „Ђорђе Гагић потписао за Газијантеп”. Mondo.rs. Приступљено 15. 10. 2017. 
  5. ^ „Ђорђе Гагић у Бриндизију”. Sportklub.rs. Архивирано из оригинала 04. 06. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2017. 
  6. ^ „Гагић нови играч Бриндизија”. B92.net. 02. 8. 2015. Приступљено 15. 10. 2017. 
  7. ^ „Četvrti klub za dve sezone: Đorđe Gagić na Kanarskim ostrvima”. mozzartsport.com. 30. 4. 2016. Приступљено 17. 5. 2024. 
  8. ^ „Gagić potpisao za osmostrukog šampiona Belorusije”. b92.net. 1. 7. 2016. Приступљено 17. 5. 2024. 
  9. ^ 17:20 (20. 02. 2017). „Гагић се враћа у Турску”. Sportske.net. Приступљено 15. 10. 2017. 
  10. ^ Autor: mondo.rs (13. 09. 2017). „Ђорђе Гагић прешао у Јешилгиресун”. Mondo.rs. Приступљено 15. 10. 2017. 
  11. ^ „Партизан тражи центра - Гагић је слободан”. mozzartsport.com. 26. 12. 2017. Приступљено 26. 12. 2017. 
  12. ^ „Ђорђе Гагић поново у црно-белом”. kkpartizan.rs. 03. 1. 2018. Приступљено 03. 1. 2018. 
  13. ^ „Сад и званично: Гагић у Арису”. mozzartsport.com. 23. 9. 2019. Приступљено 24. 9. 2019. 
  14. ^ „Игокеа озваничила договор: Гагић до краја сезоне”. novosti.rs. 13. 11. 2019. Приступљено 13. 11. 2019. 
  15. ^ Gagić menja Apića, mozzartsport.com
  16. ^ Nečuveno: Igokea u istom prelaznom roku dvaput otpustila Gagića!?, mozzartsport.com
  17. ^ Gagić kod Čanka, mozzartsport.com
  18. ^ „Đorđe Gagić predvodi hit sezone u Francuskoj: Opasni su klinci, kapiten me gledao kao ludaka kad sam bacio opkladu”. mozzartsport.com. 6. 10. 2022. Приступљено 17. 5. 2024. 
  19. ^ „Ђорђе Гагић нови играч Борца Моцарт!”. aba-liga.com. 28. 12. 2022. Приступљено 28. 12. 2022. 
  20. ^ „Đorđe Gagić je slobodan igrač: Kraj saradnje sa Wolvesima”. basketballsphere.com. 21. 1. 2024. Приступљено 17. 5. 2024. 
  21. ^ „Gagić brzo pronašao novi klub: Srpski tandem ponovo u Lijetkabelisu”. sportal.blic.rs. 6. 2. 2024. Приступљено 17. 5. 2024. 
  22. ^ „Djordje Gagic”. FIBA (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Гагић&oldid=27794600”