Ђурђевак (лист)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ђурђевак
Насловне стране листа
ТипЛист за децу
ИздавачЈединство, Приштина
Главни уредникМошо Одаловић
Оснивање1983. године
Језиксрпски
Укидање1992. године
СедиштеПриштина

Ђурђевак је био месечни лист за основце на српском језику на Косову и Метохији.

Први број листа појавио се септембра 1983. године у издању новинско-издавачке куће Јединство. Главни и одговорни уредник био је Мошо Одаловић, а редакцију су чинили: Драган Миловановић, Мирјана Јонева, Мирослав Илић, Србољуб Тасић и Шабан Абдула, сликар. Технички уредник: Радосав Мирковић. Било је то велико охрабрење за српске ученике и њихове родитеље на Косову и Метохији у време када је на овом простору почео да буја албански национал-сепаратизам. Његов излазак поздравили су бројни друштвено-политички чиниоци и књижевници за децу из многих градова ондашње Југославије[1]. Осим деце, лист је окупио широк круг сарадника песника и сликара – од Десанке Максимовић, Изета Сарајлића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Велимира Милошевића, Драгана Радуловића, Мире Алечковић, Рифата Кукаја, Мирка Гашија, Душана Радовића, Мирослава Настасијевића, Рада Обреновића и других.

Последњи број листа изашао је као двоброј 84-85 за децембар 1991. и јануар 1992. годину и, због недостатка средстава за даље штампање и, благо речено, несналажења уредника, „Ђурђевак“ се угасио. И мада је његов тираж досезао и до 12.000 примерака по броју, то није било довољно да лист за основце на српском опстане. Изгледа да се ни сама редакција „Ђурђевка“, а ни руководство „Јединства“, са директором Драганом Маловићем на челу, нису потрудили да лист опстане. Онда се, с вером у могућност даљег излажења листа, огласио и главни уредник Мошо Одаловић у листу Јединство, између осталог, наводећи:

„... Три комплетно уређена броја преточена у штампарске „плоче“ (у Штампарији „Грачаница“), сведоче о нашем труду, а спомињемо их тек да изнудимо мрвицу разумевања читалаца, сарадника, учитеља, наставника и повереника. Ако смо се разумели, хвала вам.“

Али, у тим ратним годинама на просторима Југославије, мало ко је бринуо о деци, ђацима и ученицима, тако да није било ни пара за тираж од десет хиљада примерака „Ђурђевка“. И он је трајно свенуо.

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радосав Стојановић, Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020