Ѕ (ћириличко)
Ћириличко слово Ѕ ѕ | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Слова словенских језика | |||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
Ь | Э | Ю | Я | ||||
Слова несловенских језика | |||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
Ӏ | |||||||
Историјска слова | |||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | |||||||
Сва слова ћирилице |
Ѕ је ћирилично слово које има фонетску вредност /dz/.[1]
Ово старо слово је данас карактеристично једино за македонско писмо, док као глас и данас постоји у појединим крајевима Србије, Црне Горе и Бугарске. Током стандардизације црногорског језика, Војислав П. Никчевић залагао се за увођење слова Ѕ, али његов предлог није прихваћен.
У словачком језику такође постоји слово које производи овај звук, али се пише као латинична лигатура dz.
Глас /dz/ у стандардном македонском језику[уреди | уреди извор]
Упркос изостанку његове разликовне функције и ограниченом броју лексема у којима се појављује, у савременом македонском стандардном језику /dz/ има статус фонема. Одбор за стандардизацију македонског језика и правописа увео је слово Ѕ дана 4. децембра 1944. године, након што је десет чланова гласало за а један против. Као главни разлог, наводи се очување односа /ts/ : /dz/. Иако нема разликовну функцију, ипак се глас /dz/ у свести говорника македонског језика јасно издваја. Иако је у старословенском стајало између Ж и З, у македонском слово Ѕ стоји иза З.
Правопис[уреди | уреди извор]
У стандардном македонском језику, глас /dz/, звучни пандан гласа /ts/, налази се у врло ограниченом броју случајева.[2]
Глас /dz/ се најчешће налази пред вокалом (постоје комбинације /dz/ са свим вокалима): ѕид, ѕида, ѕидар, ѕидање, ѕитче, подѕида, ѕирне, ѕирка (треће лице једнине), проѕирка, проѕирно, се изѕира, наѕира, обѕира се (и: наѕре, обѕре се), ѕиври, ѕемне, изѕемне, се проѕева, проѕевка, ѕевгар, ѕенѕа, ѕенѕер, Ѕака, Ѕана, Ѕоѕе, ѕуни, ѕумба, уѕур.[2]
У осталим случајевима, тј. кад је уз њега сугласник, тај сугласник мора бити сонант:
- ако /dz/ стоји испред, иза је или /v/ или /r/: ѕвезда, ѕвер, ѕверски, ѕверство, се ѕвери, ѕвечи, ѕвечалка, ѕвиска, ѕвони, ѕвонец, оѕвива се, оѕвие се, оѕве се, ѕрцки, ѕрцала, наѕре, обѕре се;[2]
- ако /dz/ стоји иза, испред је скоро искључиво /n/: јанѕа – јанѕи, ганѕа се, ганѕало, ѕенѕа, ѕенѕер, мунѕоса, панѕур, толкунѕа, малкунѕа, трошинѕа; чује се и мамѕер, али се обично употребљава мамзер.[2]
Слово S се никада не појављује на крају речи.[2]
Слово Ѕ не пише се у речима: зева, наɡзор, нозе, презир.[3]
Глас /dz/ у македонским дијалектима[уреди | уреди извор]
Прилепско-битољска група[уреди | уреди извор]
У овој групи говора глас /dz/ је редак и има ограничену дистрибуцију. Појављује се у групама ЅВ, ЅР, ЛЅ, НЅ испред вокала (ѕвиска, сoлѕа, ѕирка – ср. рзати, суза, вирити) те на морфемској граници на којој се фрикативи /ts, z/ сливају у гласове /ts, dz/ (надземe → наѕемe – ср. узети више него што је потребно).[4]
Кичевско-поречка група[уреди | уреди извор]
У овој групи говора глас /dz/ је такође редак и има ограничену дистрибуцију. Најчешће се појављује у групама ЅВ, ЅР, ЛЅ, НЅ (ѕвер, наѕрe, јанѕа – ср. звер, завирити, грозница), а ређе у другим положајима, на пример испред вокала /i/ и /e/ (ѕит, ѕевгар – ср. зид, пар волова за орање) и у множинском облику ноѕе (ср. ноге).[4]
Скопско-велешка група[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује на међуморфемским границама и у групи с гласом /v/ (као у ѕвер – ср. звер).[4]
Дебарски говори[уреди | уреди извор]
У овим говорима глас /dz/ се редовно појављује у положају иза сонанта /l/ (солѕа – ср. суза) и пред множинским наставком –и (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге).[4]
Охридско-струшки говори[уреди | уреди извор]
У овим говорима глас /dz/ се појављује чешће него у другим македонским говорима и има много ширу дистрибуцију. Појављује се као варијанта гласа /g/ пред множинским наставком –и (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге), у групи испред /v/ и /r/ (ѕвер, наѕрe – ср. звер, завирити) и иза /l/ (солѕа – ср. суза).[4]
Преспански говори[уреди | уреди извор]
У овим говорима глас /dz/ је ређи него у охридско-струшким. Појављује се пред множинским наставком –и (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге), у лексему блаѕе (ср. благо), а прилично је чест и у групи са сонантима /l/ и /n/ (солѕа – ср. суза).[4]
Македонски говори у Албанији[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ је сачуван у свим македонским говорима у Албанији, осим у врмничком. Његова дистрибуција варира у појединим крајевима.[4]
Разлошко-петрички говор[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ је редак и има ограничену дистрибуцију. Појављује се претежно на почетном положају испред гласа /v/ (ѕвер – ср. звер), у множинским облицима у неколико лексема као варијанта гласа /g/ (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге) те у посуђеницама.[4]
Серско-драмско-лагадинска група говора[уреди | уреди извор]
Једна од специфичности ове групе говора јест одсутност гласа /dz/.[4]
Леринска група говора[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ је редак, међутим његова позиција није посебно ограничена.[4]
Кумановско-кратовска група говора[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ је редак, појављује се најчешће у групи с гласом /v/ и ређе у групи са сонантима /n/, /r/ (ѕвер, наѕрe, јанѕа – ср. звер, завирити, грозница) те испред вокала (ѕит, ѕевгар – ср. зид, пар волова за орање).[4]
Говор Скопске Црногорије[уреди | уреди извор]
У овом говору глас /dz/ се појављује у истим положајима и примерима као у прилепско-битољској, кичевско-поречкој и скопско-велешкој групи.[4]
Глас /dz/ у српском језику[уреди | уреди извор]
Слово Ѕ је из српске азбуке избачено реформом Вука Караџића у 19. веку, јер у његовом завичају (као ни у оном Саве Мркаља) глас њиме представљен данас не постоји.
Упркос томе, слово Ѕ је дио Мајкрософтове српске ћириличне тастатуре.
Глас /dz/ и даље постоји у зетско-рашком, косовско-ресавском, призренско-јужноморавском, сврљишко-заплањском и тимочко-лужничком дијалекту српског језика.
Зетско-рашки дијалекат[уреди | уреди извор]
Цетињско-барски говори[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује на почетку речи (ѕвоно, ѕеница, ѕуби – у стандардном говору звоно, зеница, зуби), као производ сибиларизације Х (ораѕи, сиромаѕи – ораси, сиромаси) и у неким посуђеница из других језика (ѕанат, шанѕа – занат, шанса).[5]
Озринићко-броћански и бјелопавлићко-васојевићки говори[уреди | уреди извор]
Овај глас ретко појављује у овим говорима, углавном у речима романског порекла.[5]
Сјеничко-новопазарски поддијалекат[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује у разним речима домаћег и страног порекла, као у ѕвоно, ѕеница, ѕуби, ѕвијезда, јеѕеро, бронѕин, ѕевојка, Реѕо, Ѕиле и др.[5]
Косовско-ресавски дијалекат[уреди | уреди извор]
Консонантски систем овог дијалекта садржи почетну групу ЅВ (ѕвезда, ѕвер, ѕвоно). Исти глас се појављује и у умањеницама и властитим именима. Понегде се појављује и група БЅ (као у бѕова) и глас у посуђеницама из румунског и албанског језика. Подручје овог дијалекта има глас /dz/ прилично распрострањен, нарочито у пограничним говорима.[5]
Призренско-јужноморавски дијалекат[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује у консонантском систему овог дијалекта у почетном и средишњем међуморфемском положају и у топонимима (пример: ѕвоно, ѕидина).[5]
Сврљишко-заплањски дијалекат[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се ређе јавља у овом дијалекту, али је присутан у неким речима, као ѕвона, ѕид, поѕади.[6]
Тимочко-лужнички дијалекат[уреди | уреди извор]
И у овом дијалекту се овај глас јавља у ограниченим примерима, као у ѕвезда, ѕвоно, наѕрнул (завирио).[6]
Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]
Знак | Ѕ | ѕ | Ꙅ | ꙅ | Ꙃ | ꙃ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER DZE | CYRILLIC SMALL LETTER DZE | CYRILLIC CAPITAL LETTER REVERSED DZE | CYRILLIC SMALL LETTER REVERSED DZE | CYRILLIC CAPITAL LETTER DZELO | CYRILLIC SMALL LETTER DZELO | ||||||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1029 | U+0405 | 1109 | U+0455 | 42564 | U+A644 | 42565 | U+A645 | 42562 | U+A642 | 42563 | U+A643 |
UTF-8 | 208 133 | D0 85 | 209 149 | D1 95 | 234 153 132 | EA 99 84 | 234 153 133 | EA 99 85 | 234 153 130 | EA 99 82 | 234 153 131 | EA 99 83 |
Нумеричка референца знака | Ѕ | Ѕ | ѕ | ѕ | Ꙅ | Ꙅ | ꙅ | ꙅ | Ꙃ | Ꙃ | ꙃ | ꙃ |
Code page 855 | 137 | 89 | 136 | 88 | ||||||||
Windows-1251 | 189 | BD | 190 | BE | ||||||||
ISO-8859-5 | 165 | A5 | 245 | F5 | ||||||||
Macintosh Cyrillic | 193 | C1 | 207 | CF |
Слична слова[уреди | уреди извор]
- Ꚉ (ћириличко) — Ћириличко слово Дз-з
- Dz (латинично) [en] — Латиничко слово Dz
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- „Cyrillic: Range: 0400-04FF” (PDF). The Unicode Standard. Version 6.0. 2010. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г.
- Јовановска-Грујовска, Елена; Војнеска, Гордана, ур. (2017). Правопис на македонскиот јазик. Скопје: Институт за македонски јазик; Култура. ISBN 978-608-232-225-4. COBISS.MK 105312522.
- Конески, Блаже (2021). Граматика на македонскиот литературен јазик. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите. ISBN 978-608-203-337-2. COBISS.MK 55149573.
- Карлић, Вирна (2013). „Статус гласа /ʒ/ у македонском, српском и црногорском језику”. Филолошке студије. 11 (2). Архивирано из оригинала 27. 3. 2023. г. — преко портала Хрчак.