Јабука (Панчево)
Јабука | |
|---|---|
.png) Општинска кућа, саграђена 1901. | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Панчево |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.181 |
| — густина | 125/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 56′ 49″ С; 20° 35′ 42″ И / 44.94704° С; 20.59503° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 79 m |
| Површина | 49,4 km2 |
.svg)  Јабука Јабука на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26201 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Јабука је сеоско насеље града Панчева, у Јужнобанатском округу Војводине, у Србији. Према резултатима пописа становништва из 2022. насеље броји 5.650 становника и има највећи проценат етничких Македонаца у Србији.
Историја[уреди | уреди извор]
Мађарско име Torontálalmás, које је било званично од 1898. до 1918, значи „Торонталска јабука”, а немачко име Apfeldorf, које је било званично од марта 1943. до септембра 1944, значи „Јабучко село”.
Комунално подручје је од 1552. до 1718. било део Темишварског пашалука Османског царства, а после Пожаревачког уговора део Хабзбуршког Баната. Од 1765. било је део Војне крајине Аустријског царства, а потом је 1867. припало Торонталској жупанији Аустроугарске монархије. Подручје је после Првог светског рата и Тријанонског споразума припало Торонталско-тамишкој жупанији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1922. Београдској области, а од 1929. било је у Дунавској бановини Краљевине Југославије. Након Другог светског рата било је део Панчевачког округа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а потом и Савезне Републике Југославије.
Овде се налазила фабрика штирка марке "Војводина", својина Панчевачке кредитне банке Д.Д.; изгорела је 28-29. маја 1924.[1] Године 1928. пољопривредници су током пољодељских радова на пољима близу пута за Глогоњ пронашли фрагменте Сарматске керамике из раздобља Велике сеобе народа. То је први пут објављено 1932. у југословенској публикацији. Научно особље Археолошког института у Београду извршило је седамдесетих година 20. века ископавања на комуналном подручју и пронашло је предмете и трагове привременог насељавања винчанске и старчевачке културе током неолита, баденске културе током халколита и халштатске културе.[2][3]
У Стратишту[4][5]је од 1941. до 1944. по наредби немачких Панчеваца и Вермахта убијено приближно 3.500 Јевреја из Србије и Мађарске (и принудни радници из Бора), као и српски Роми. Прво спомен-обележје саграђено је 1948. поред пута. Састоји се од белог постамента и обелиска, а на врху је црвена звезда. У насељу се налази и меморијални комплекс изграђен 1980. према архитектонском концепту Небојше Деље.[6][тражи се извор]
Седамдесет и две особе југословенске националности погубљене су у октобру 1944. због сарадње с непријатељем као владиних званичника на немачкој територији војног команданта у Србији. Наредбу је потписао истражитељ Одељења за заштиту народа (Озна) Александар Новаковић из Београда, а за њено спровођење је био одговоран Ознин службеник Милан Орлић.[тражи се извор]
У јануару 1945. истражни оператер Александар Павловић из Ознине комисије морао је да изврши процену жртава без икаквих немачких доказа, а број масовних гробница и жртава настао је на основу сведочења румунских сељана.[тражи се извор]
Из свих крајева Југославије пристизале су породице са само најосновнијим средствима за живот. Велики број досељеника је потицао из Македоније, а највише је било из општине Крива Паланка.
Култура[уреди | уреди извор]
.png)
У насељу последњих неколико година функционишу удружење грађана македонске националности „Јабука” и удружење Рома „Црни Бисери”. При Дому културе дужи низ година ради и културно-уметничко друштво „Васил Хаџиманов”, које представља насеље на многим фестивалима у Србији и Северној Македонији. Група ентузијаста је 2000. основала позориштанце „Мали Принц”. Од 2002. приређује се туристичка манифестација „Бубафест”, а дан одржавања је обично прва субота у мају.
Од августа 2008. приређује се дечја ликовна колонија. Поводом сеоске славе се приређује и етно-фестивал хране „Тавче на гравче”.[7] Од 1945. Јабучани сваке године прослављају сеоску славу Светог Илију. Већ дужи низ година се одржава централна прослава највећег македонског националног празника Илиндена, дана револуционарне борбе македонског народа.
Од 1945. у насељу постоји земљорадничка задруга. Многи Јабучани су током периода индустријализације Панчева с пољопривреде прешли на индустрију и локалним самодоприносом изградили многе објекте у насељу. На пример, 1954. изграђена је електрична мрежа, а 1961. Дом културе „Кочо Рацин”, који је и данас носилац свих културних дешавања у Јабуци. Поред старе школске зграде, Јабучани су 1961/1962. изградили и нову школску зграду.[8]
У насељу од 1946. постоје Дом за особе са сметњама у развоју „Срце у Јабуци” и спортско удружење за особе са сметњама у развоју.[9]
Спорт[уреди | уреди извор]
У насељу ради омладински фудбалски клуб „Југославија”, основан 1936, а то име носи од 1950. године. Јабучка „Југославија” је 1940. прешла из Банатске у Српску лигу. Већина њених играча је у ствари била из Панчева.[10] Данас се такмичи у Првој А јужнобанатској лиги.
Од 1959. постоји и рукометни клуб „Јабука”, који је до деведесетих година 20. века носио име „Гоце Делчев”. Данас се такмичи у Другој лиги Србије група „Север”. Године 1974. основан је женски рукометни клуб „Јабука”. Рукометом се у том клубу почела бавити српска рукометашица и репрезентативка Србије Биљана Балаћ. Од 1995. ради ЖРК „Јабука 95”, који се данас такмичи у Другој лиги Србије група „Север”. У тој лиги се осамдесетих и деведесетих година 20. века такмичио и одбојкашки клуб „Јабука”.
После неколико година застоја поново је почео радити и шаховски клуб „Јабука”.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 1991. у насељу је живело 6.598 становника, а попис из 2002. забележио је пад на 6.312 становника.
Пунолетних становника је 5.035, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,7 код жена). Насеље броји 1.807 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству јест 3,41 (попис 2002).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 13 | 7 | ||
| 80+ | 48 | 50 | ||
| 75—79 | 53 | 96 | ||
| 70—74 | 86 | 126 | ||
| 65—69 | 96 | 145 | ||
| 60—64 | 150 | 138 | ||
| 55—59 | 182 | 167 | ||
| 50—54 | 313 | 253 | ||
| 45—49 | 304 | 307 | ||
| 40—44 | 247 | 204 | ||
| 35—39 | 193 | 206 | ||
| 30—34 | 249 | 219 | ||
| 25—29 | 266 | 209 | ||
| 20—24 | 258 | 249 | ||
| 15—19 | 246 | 220 | ||
| 10—14 | 202 | 182 | ||
| 5—9 | 176 | 164 | ||
| 0—4 | 145 | 143 | ||
| Просек : | 37,0 | 38,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.704 | 968 | 1.588 | 95 | 47 | 6 |
| Женски | 2.596 | 568 | 1.597 | 359 | 64 | 8 |
| УКУПНО | 5.300 | 1.536 | 3.185 | 454 | 111 | 14 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.265 | 123 | 0 | 3 | 621 |
| Женски | 720 | 69 | 0 | 0 | 212 |
| УКУПНО | 1.985 | 192 | 0 | 3 | 833 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 31 | 120 | 84 | 19 | 85 |
| Женски | 8 | 5 | 129 | 44 | 18 |
| УКУПНО | 39 | 125 | 213 | 63 | 103 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 24 | 53 | 18 | 25 |
| Женски | 10 | 21 | 25 | 42 | 106 |
| УКУПНО | 13 | 45 | 78 | 60 | 131 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 29 | 0 | 0 | 27 | |
| Женски | 19 | 0 | 0 | 12 | |
| УКУПНО | 48 | 0 | 0 | 39 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Политика", 30. мај 1924, стр. 3
- ^ Magyarország vármegyéi és városai. Torontal vármegye, Budapest 1912.
- ^ Симо Младеновски, Банатско село Јабука, Студенски збор, Скопје 1986 и 1989.
- ^ Tomislav Beker, Biljana Regoje, Pančevački i južnobanatski Jevreji u holokaustu, Šalom Tora, Pančevo 2012, ISBN 978-86-916511-0-7.
- ^ Fridrih Šaringer, рођен 1903. у Јабуци, преминуо 1971. у Жељезну, Фолксдојче Staatswache у Банату, 8. априла 1941-12. септембра 1944; Совјетско заробљеништво 29. септембра 1944.-3. децембра 1945/ логор НКВД бр.428.
- ^ Званична веб страница Небојше Деље Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021).
- ^ Makedonska kuka za makedoncite vo Jabuka (Pančevo), Македонска нација
- ^ сајт ОШ "Гоце Делчев"
- ^ Званични сајт Дом Срце у јабуци.
- ^ "Политика", 10. авг. 1940
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Heimatortausschuss Jabuka. In: Heimatbuch der Ortsgemeinde Jabuka, (Ludwigshafen 1990)
