Пређи на садржај

Југославија на Европском првенству у атлетици у дворани

С Википедије, слободне енциклопедије

СФР Југославија је учествовала на свим Европским првенствима у дворани од првог 1970. у Бечу до двадетпрвог 1990. у Глазгову, после којег се земља распала.

После распада на европским првенствима је од Првенства 1992. у Ђенови учествовало пет засебних репрезентација: Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Словенија и СР Југославија. На Првенству 2005. у Мадриду уместо СР Југославије учествовала је Србија и Црна Гора. Од Првенства 2007. у Бирмингему свих шест бивших чланица Југославије су почеле независно да се такмиче на европским првенствима у атлетици у дворани.

Учествовање на ЕП у дворани[уреди | уреди извор]

Европско првенство у дворани
Бр. ЕП Домаћин Земља Учесника Муш. Жене Пласман 4. 5. 6. 7. 8
1. 1970 Беч  Аустрија 7 5 2 0 0 1 = 12 0 1 0 1 0
2. 1971 Софија  Бугарска 6 4 2 0 0 0 - 0 1 0 0 0
3. 1972 Гренобл  Француска 5 5 0 0 0 0 - 1 1 0 0 0
4. 1973 Ротердам  Холандија 5 4 1 1 0 0 =9 0 1 0 0 1
5. 1974 Гетеборг  Шведска 2 1 1 2 0 0 =5 0 0 0 0 0
6. 1975 Катовице  Пољска 1 1 0 0 1 0 =11 0 0 0 0 0
7. 1976 Минхен Њемачка Западна Немачка 3 2 1 0 1 1 =11 0 0 0 0 0
8 1977 Сан Себастијан  Шпанија 4 2 2 0 0 1 =17 0 1 0 0 1
9. 1978 Милано  Италија 4 4 0 0 0 0 - 1 0 0 0 1
10. 1979 Беч  Аустрија 6 3 3 0 0 0 - 0 1 1 0 1
11. 1980 Зинделфинген Њемачка Западна Немачка 6 5 1 1 1 1 6 0 1 0 0 0
12. 1981. Гренобл  Француска 4 3 1 0 0 1 14 0 0 0 1 0
13. 1882 Милано  Италија 5 5 0 1 0 1 11 1 0 1 0 0
14. 1983 Будимпешта  Мађарска 5 4 1 1 0 1 8 0 1 0 0 1
15. 1984. Гетеборг  Шведска 4 3 1 0 0 0 - 0 2 1 0 0
16. 1985 Пиреј  Грчка 6 3 3 0 0 0 - 0 1 0 1 0
17. 1986. Мадрид  Шпанија 2 1 1 0 0 1 =16 0 0 0 0 0
18. 1987. Лијевен  Француска 8 7 1 0 0 0 - 0 0 1 1 0
19. 1988. Будимпешта  Мађарска 6 4 2 0 0 0 - 1 1 0 1 0
20. 1989. Хаг  Холандија 3 2 1 0 0 0 - 1 1 0 0 0
21. 1990. Глазгов  Велика Британија 5 4 1 0 0 1 =14 0 0 0 0 0
Укупно 6 3 9 5 13 4 5 5

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Редослед атлетичара направљен је према годинама освајања.

Злато (6)[уреди | уреди извор]

Мушкарци
1. Лучано Сушањ (Кварнер, Ријека) — 400 м 1973.
2. Лучано Сушањ (Кварнер, Ријека) — 800 м 1974.
3. Златко Сарачевић (Слобода, Тузла) — Бацање кугле 1980.
4. Владимир Милић (Црвена звезда, Београд) — Бацње кугле 1982.
5. Драган Здравковић (Морава, Ћуприја) — 3.000 м 1983.
Жене
1. Јелица Павличић (Славонија Осијек) — 400 м 1974.

Сребро (3)[уреди | уреди извор]

Мушкарци
1. Јосип Алебић (АСК, Сплит) — 400 м 1975
2. Ненад Стекић (Црвена звезда, Београд) — Скок удаљ
Жене
1. Јелица Павличић (Жељезничар Карловац) — 400 м 1976.

Бронза (9)[уреди | уреди извор]

Мушкарци
1. Јоже Међимурец (Партизан, Београд) — 800 м 1970
2. Милован Савић (3. јануар, Пула) — 800 м 1976
3. Иван Иванчић (Партизан, Београд) — Бацање кугле 1980
4. Златко Сарачевић (Слобода, Тузла) — Бацање кугле 1981
5. Јован Лазаревић Партизан, Београд) — Бацање кугле 1982
6. Иван Иванчић (Партизан, Београд) — Бацање кугле 1983
7. Бранко Зорко (Челик, Крижевци) — 3.000 м 1990
Жене
1. Јелица Павличић (Жељезничар Карловац) — 400 м 1976
2. Слободанка Чоловић (Славонија Осијек) — 800 м 1986

Статистика[уреди | уреди извор]

Најуспешнији учесник: Лучано Сушањ — 2. златне медаље
Најуспешнија учесница: Јелица Павличић, 1. златна, 1 сребрна и 1 бронзана медаља
Највише учешћа: Милован Савић, Иван Иванчић и Жељко Кнапић по 5 учешћа
Најмлађи учесник: Предраг Мељњак — 18 год, 354 дана, 800 м, 1988
Најмлађа учесница: Бранислава Гак — 15 год, 196 нана, 60 м, 1971
Најстарији учесник: Иван Иванчић — 46 год, 88 дана, бацање кугле, 1984
Најстарија учесница: Биљана Петровић — 29 год. 2 дана, скок увис, 1990

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]