Љубав према мртвима

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубав према мртвима
Ориг. насловThe Loved Dead
АуторКлифорд Мартин Еди Млађи
ЗемљаСАД
Језикенглески
Жанр / врста делахорор
Издавање
Датум1924.

„Љубав према мртвима” (енгл. The Loved Dead) је приповетка америчког писца Клифорда Мартина Едија Млађег, написана 1919. и објављена у мају/јулу 1924. године у часопису Weird Tales.[1]

Радња[уреди | уреди извор]

Радња се врти око неименованог приповедача који живи у руралном селу Фенам и који је некрофил. Он описује своје репресивно детињство и шта га је нагнало да почини ове злочине. Ради за једну мртвачницу/погребника за другом, да би био у близини лешева. На крају приче, са полицијом која му је на трагу, он врши самоубиство.

Реакције[уреди | уреди извор]

Због језиве теме, стила и дескриптивности, прича је изазвала бурне контроверзе.[1] Према Едију, издања часописа Weird Tales су морала бити повучена из продаје на многим местима.[2] Роберт Вајнберг је оспорио ово, рекавши да није могао да пронађе доказе о таквим повлачењима.[1] С друге стране, С. Т. Џоши тврди да је, када је објављена у часопису, прича изазвала протест власти у Индијани, које су тражиле да се то издање забрани; касније, уредник Фарнсворт Рајт је оклевао да прихвати било какву причу Х. Ф. Лавкрафта која је садржала експлицитно језиве пасусе попут оних у „Љубави према мртвима”, и као резултат тога неколико Лавкрафтових прича је одбијено.[3]

Ремзи Кембел је 1969. написао да се ова прича састоји од „смешне мелодраме” и да је била „неукусно сензационалистичка ревизија”.[4] Касније је модификовао ово гледиште у ревизији свог чланка из 1969. године.[5] Вајнберг је описао „Љубав према мртвима” као „пренаписану и минорну” причу.[1] Џон Пелан је написао: „Ова застрашујућа прича, без обзира на сав свој Гран Гињол ексцес, и даље изазива језу после много година и заслужује своје место као најбоља из 1924. године. Један од изазова у ​​састављању ове колекције био је занемаривање озлоглашености одређених прича и процена да ли прича заиста заслужује да се сматра 'најбољом' у датој години. У случају приче К. М. Едија, успела је да буде и једно и друго.”[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Weinberg, Robert. The Weird Tales Story. West Lynn, OR: FAX Collector's Editions. стр. 22. ISBN 1-58715-101-4. 
  2. ^ de Camp, L. Sprague (1975). Lovecraft: A Biography. Doubleday. 
  3. ^ S. T. Joshi and David E. Schultz, An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Westport, CT: Greenwood Press, 2001, p.156
  4. ^ Ramsey Campbell, "Lovecraft in Retrospect" (Shadow, 1969)
  5. ^ Ramsey Campbell, "Lovecraft in Retrospect in Retrospect", Voices from Shadow, 1993.
  6. ^ John Pelan, The Century's Best Horror Fiction, Cemetery Dance Publications, 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]