Љубиша Ћургус

С Википедије, слободне енциклопедије
љубиша ћургус
Љубиша Ћургуз у униформи
Лични подаци
Датум рођења(1919-08-24)24. август 1919.
Место рођењаРисовац, код Петровца, Краљевина СХС
Датум смрти19. јул 1988.(1988-07-19) (68 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Професијавојно лице
Породица
СупружникГорица Ћургус
Деловање
Члан КПЈ одмај 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941 — 1977.
Чингенерал-потпуковник
Одликовања
Орден ратне заставе Орден заслуга за народ са златним венцем Партизанска споменица 1941.

Љубиша Ћургус (Рисовац, код Петровца, 24. август 1919 — Београд, 20. јул 1988) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник-пилот ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Љубиша Љубо Ћургуз (у појединим изворима Ћургус) рођен је 24. августа 1919. године[1] у Рисовцу, код Петровца, од оца Ђуре из Вођенице и мајке Анице. Потиче из радничке породице. Отац Ђуро Ћургуз Симишић, који је био писмен, потиче из вођеничке свештеничке породице Ћургуза. Ђурин стриц је био Марко Ћургуз, дјед по мајци писца и хроничара Никице Пилиповића Дајановића.[2] Ђуро је био цестар, који је службу добио у Рисовцу, гдје је засновао и породицу. Љубиша је одрастао у вишечланој породици, са оцем, мајком, два брата и пет сестара.[3] Прије рата био је подофицир у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству. Носио је чин ваздухопловног наредника – авиомеханичара.[1]

По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка 27. јула 1941. Био је један од организатора устанка у петровачком крају. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Највећи дио рата провео је као припадник Треће крајишке бригаде. Био је припадник Треће крајишке бригаде до 1944. године.[4] Дана 31. децембра 1943, по наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ напустио је бригаду и упућен је у Прву ваздухопловну базу НОВЈ у Италији, гдје се обучава за пилота и добива чин капетана.[5]

Члан СКОЈ-а постао је 1941, а члан КПЈ постаје у мају 1942. године.[4] Учесник је Битке на Сутјесци.[6] Током рата је рањаван. О својим ратним искуствима писао је у зборницима сјећања Петровац у НОБ и Сутјеска.[7]

У рату је обављао дужност политичког комесара у више јединица. Био је замјеник политичког комесара, а потом и политички комесар Четвртог батаљона Треће крајишке бригаде.[4] Крајем рата био је политички комесар 11. ваздухопловне ловачке дивизије.[5]

Након рата служио је као официр у ЈНА. Завршио је Вишу ваздухопловну војну академију ЈНА. Био је командант 32. ваздухопловне дивизије, командант 11. дивизије ПВО, начелник штаба 1. ваздухопловног корпуса и командант 3. корпуса ваздухопловства и противваздушне одбране.[1] Унапређен је у чин генерал-мајора 1970, а у чин генерал-потпуковника 1973. године. Активна служба у ЈНА престала му је 1977. године.[8]

Више пута је одликован. Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена ратне заставе и Ордена заслуга за народ.[9] Био је предсједник Ваздухопловног савеза Југославије. Уредник је зборника сјећања Петровац у НОБ и Трећа крајишка бригада.

Умро је у Београду 19. јула 1988. године.[10] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[11]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Авијација за подршку и нека гледишта о њеној употреби у рату, Мала ваздухопловна библиотека, Земун, 1964.
  • Над својом земљом – Од партизанских авиона до ваздухопловних дивизија, Народна армија, Београд, 1973.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в peoplepill.com. „About Ljubiša Ćurgus: (1919 - 1988) | Biography, Facts, Career, Life”. peoplepill.com (на језику: словеначки). Приступљено 2022-03-16. 
  2. ^ Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 46, 159—160. 
  3. ^ Петровац у НОБ. V том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 604—605. 
  4. ^ а б в Трећа крајишка пролетерска бригада – Зборник сјећања. Књига друга. Београд: Војноиздавачки завод. 1969. 
  5. ^ а б Трикић, Саво О. (1989). Трећа крајишка пролетерска бригада. Београд: Војноиздавачки и новински центар. стр. 225. 
  6. ^ Кучан, Виктор (1996). Борци Сутјеске. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 676. ISBN 86-17-04984-7. 
  7. ^ Đurović, Milinko (1961). Sutjeska; zbornik radova: Pišu učesnici (на језику: хрватски). Vojno delo. 
  8. ^ Трећа крајишка бригада - Зборник сјећања. Књига трећа. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 120. 
  9. ^ peoplepill.com. „About Ljubiša Ćurgus: (1919 - 1988) | Biography, Facts, Career, Life”. peoplepill.com (на језику: словеначки). Приступљено 2022-04-03. 
  10. ^ „Преминуо генерал Љубиша Ћургус”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 21. 7. 1988. стр. 4. 
  11. ^ „Sahranjen Ljubiša Ćurgus”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 7. 1988. стр. 3. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубиша_Ћургус&oldid=27680681”