Џамија Селимија (Добој)
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
| Џамија Селимија | |
|---|---|
 | |
| Основне информације | |
| Локација | Добој |
| Религија | ислам |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Број минарета | 1 |
Џамија Селимија или џамија Селмија је најстарија џамија у Добоју. Позната је још и као Горња или Чаршијска џамија. Горња џамија спада међу осам најстаријих џамија у Босни Херцеговини.[1] Задужбина је султана Селима I из 1520. године.[1] Џамија Селимија је центар џемату који се налази у добојском насељу Чаршија, а припада му и насеље Поткамен.
Историјат[уреди | уреди извор]
Освајањем добојске тврђаве 1476. године измијењени су стражари Хришћани на тврђави, а дошли су Турци.[2] У подграђу добојске тврђаве султан Селим (1520-1528. године) подигао је џамију на мјесту некадашње цркве, а за потребе посаде тврђаве која је тада имала око 60 војника, у подрграђу су живјеле њихове породице и развијала се чаршија и мало трговиште.[2]
Џамија, као и остали објекти тадашњег времена, кроз вијекове више пута били су спаљивана и рушена.[2]
Према историјским изворима џамија је срушена до темеља октобра 1697. године када је Еуген Савојски са својим трупама прошао долином ријеке Босне од Брода до Сарајева.[1] Године 1718., упадом аустроугарсаких трупа, џамија је поново порушена, а 1906. године је обновљена.[1] Већ 1907. године Добој је захватио велики пожар у ком је изгорјело преко 50 кућа и занатских радњи и тада је знатно оштећена и џамија „Селимија“.[1]
Године 1908. на истој локацији саграђена је прва џамија од тврдог материјала.[2] Џамија је више пута обнављана, 1934. и 1987. године.[2] Четврта по реду која је срушена током грађанског рата у Босни и Херцеговини 1992. године.[2] Године 1992. џамија је потпуно порушена а остаци однешени.[2] Године 1994. године потпуно су ископали њене темеље како би доказали да је саграђена на темељима православне цркве.[1] Џамија је више пута обнављана, 1934. и 1987. године.[1] Посљедња обнова је трајала од 2002. до 2004. године.[1] Након завршетка рата, на темељима порушене горње чаршијске џамије Селимије саграђена је нова џамија. Пета и последња џамија отворена је октобра 2004. године.[2]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Џамија Селимија спада у ред старих атик, царских џамија.[1]
Усмена предања везана за џамију Селимију[уреди | уреди извор]
Уз старе џамије попут „Селимије“ одувијек се вежу и бројне легенде о незнаном мезару који „није омркнуо, али је освануо“.[1] У њему је сахрањен газија који је ту дошао с далеког ратишта носећи своју главу испод руке.[1] У овом мезару је сахрањен Синан Деде капетан, посљедњи капетан добојске тврдјаве.[1] Синан капетан који је био добар апријатељ са Хусеин капетаном Градашчевићем, са којим учествовао у босанској буни.[1] Заједно су послије отишли у у Осијек одакле је Градашчевић отишао за Турску, а Синан капетан се 1832. године вратио у Добоју гдје се повукао и посветио вјери.[1] Народ га је прозвао од миља Синан Деде.[1] И данас, људи свих вјера, долазе на незнани мезар уче дове и пале свијеће молећи јединог Бога да им покаже и освијетли прави пут.[1]
Селимија данас[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini: monografija/autor uvodnih tekstova Ismet Bušatlić, autor priloga Muhamed Salkić, Remzija Pitić; glavni urednik Dževad Hodžić. - Sarajevo: Udruženje ilmijje, 2013. ISBN 978-9958-801-11-2