Авала (алманах)
| Тип | алманах |
|---|---|
| Уредник | Јован Филиповић |
| Оснивање | 1846. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1847. |
| Град | Београд |
Авала (алманах) је објављен у две књиге, 1846. и 1847. године у Београду. Пун назив часописа је гласио Забавник за годину 1846. односно 1847. годину, од Јована Филиповића.
Издавач[уреди | уреди извор]
Уредник забавника био је Јован Филиповић, правник, на дужности архивара Књажевске канцеларије. Авала је штампана у "Књажевско-Српској Књигапечатњи". Свеске имају по 158 страна.[1]
Основне информације[уреди | уреди извор]
Авала такорећи припада групи ауторских алманаха, јер је број других сарадника веома мали; само три прилога су потписана пуним именом, а два иницијалима. Сарадници су Илија Захаревић, директор Београдске гимназије са три прилога, Тома Живановић "столоначелник" са две објављене басне и Јован Ђ. Јефтимијевић, са једним преводом.
Авала представља публикацију карактеристичну за тај историјски период, са тежњом ка модернизацији и осавремењивању, у складу са друштвено-политичким животом Србије 40-тих година 19. века. Период владавине уставобранитеља носили су чиновници, правници који су уносили европске моделе у живот Србије, па и уређивали публикације тог доба и чинили њихове претплатнике.
Садржај[уреди | уреди извор]
Алманах није садржао календарски део, а рубрике су биле: Приповетке и краће приче, проза и трећи, мешовити део. У другој књизи додата је и рубрика "Шаљивац".
Главни део Авале чиниле су приповетке, али не морално-сентименталне, као у старијим алманасима, већ модерне, као нпр. источњачке: Љубав у Сарају, Назар и Али Мохамед или волшебни печат, или још модерније по тематици: Лиска, Тиквени краљ, Окови. Све приповетке су преведене, углавном са немачког језика.
Најзначајнија објављена приповетка је Тамањ, која представља једно поглавље из Љермонтовљевог романа Јунак нашег доба, и истовремено, први превод из дела овог руског књижевника на српски језик (Никола Христић, са немачког).
Поезија је представљена мањим бројем прилога; свега 15-так песама, од којих су две преводи, а остале без потписа, па се претпоставља да су дело уредника, нпр. Љубовна песма, Мара робиња Лазу хајдуку, Нећу твоје, немој моје, Јек и одјек, Сатири. [2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Авала или ЗабавникЪ. За годину 1846. и 1847.”. digitalna.nb.rs. Приступљено 1. 6. 2022.
- ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Буковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 53-59.