Акратотерме

С Википедије, слободне енциклопедије

Акратотерме (од грчких речи: acratos - чист и terma - бања), су природни минерални извори топле лековите воде (изнад 20 °C) са оскудном минерализацијом (испод 1 g суве материје у једном литру воде). Лекоковито деловање термалних вода или акратотермалних вода из акратотермалних извора није сасвим разјашњено, и најчешће се приписује елементима у траговима, радиоактивним елементима, племенитим гасовима, тешкој води, ферворизацији и флори.[1][2][3]

Појам и врсте минералних и термалних вода[уреди | уреди извор]

Куршумлијска Бања располаже са пет група топлих извора (25—68 °C) и минерланих вода, које по балнеолошким особинама сврставају у неколико најцењенијих у Европи. Лековита вода „Алкал“ koja je добијена бушењем 1988. године у долини Буњачке реке, издашности 0,05 l/s. sпада у високо-алкалне (pH 10), ниско-минерализоване, карбонатно-натријумске акратопеге (14 °C); има сличности са проломским водама, па је погодна за лечење кожних обољења, болести органа за варење, метаболизма и др.[4]
Нишка Бања једна је од познатијих бања по акратотермалним изворима из све три групе
Римске Топлице (1963) једна је од најпознатијих бања у Словенији по акратотермалним изворима
Чатешке Топлице у Словенији

Минералне воде, или лековите воде су оне воде које у једном литру садрже више од једног грама растворених минералних материја. Минералне воде у којима количина минералних материја превазилази 50 грама по литру, сврставају се у растворе. Постоје више врста подела минералних вода, али једна од најстаријих коју је предложио Т. Мирковића 1892. године, минералне воде, по групама, деле на: сулфатне, бикарбонатне, гвожђевите и недефинисаног карактера.[5][6][7]

У лековите минералне воде убрајају се и оне које садрже мање од 1 грам растворених минералних материја по литру, ако се одликују повећаним садржајем гасова. Такве воде се називају гасним водама. Ако је реч о гасним еманацијама радијума (радон), у савременој балнеологији посебно се цени и издваја доста ретка и недовољна истражена група радиоактивних лековитих вода.[8][9]

Минералне воде, раствори, гасови и радиоактивне воде, које потичу из већих дубина унутрашњости Земље, често имају повишену температуру, па се такве воде називају термоминералним водама. Према температури минералне воде се деле на хладне или акратопеге и топле или акратотерме.[10]

Акратопеге

Хладне минералне воде или акратопеге су минералне воде са већом количином растворених минерала и темепратуре су до 20 °C.[11] Због пријатног укуса углавном се употребљавају за пиће. У балнеологији хладне минералне воде се примењују за лечење болести органа за варење и мокраћних канала.[2]

Акратотерме

Топле минералне воде или акратотерме, су воде температуре веће од 20 °C, које се користе у балнеотерапији код болести где је за њихово лечење потребна повишена температура (купање, облоге, орошавање, испирање). Акратотерме се у односу на температуру тела човека, могу поделити у три групе:[2]

  • хипотермалне од 20 до 34 °C,
  • изотермалне (хомеотермалне) од 34 до 38 °C,
  • хипертермалне преко 38 °C.

Доказано је да је вода из извора Нишке Бање, због своје топлоте (38,2° до 38,5 °C), разноврсног хемијског састава, који поред алкалија садржи и одређене количине гвожђа, алуминијума, сулфата, нитрата и бората, и знатне радиоактивност, термоминерална вода која припада групи акратотермних, радиоактивних, минералних вода.[5]

Балнеолошка својства акратотермалних вода[уреди | уреди извор]

Главне балнеолошке факторе бања са акратотермалном термоминералном водом поред њиховог хемијског састава чини њихово непрекидно протицање кроз бањске базене, лековити гасови, пелоиди, промена средине, дијететски режим, али и активан и пасиван психофизички одмор током боравка болесника у њима.[12]

Радиоактивност и термалност ових вода, затим њихово јонско стање и плуриметално богатство, објашњавају њихов фармакодинамизам. Оне припадају групи енегеричних вода, које примењене у бањи за пиће, купање, инхалирање итд, имају одређена физиолошка и терапијска дејства.[13] Та дејства су и стимулативна, седативна, антиинфламаторна (антиреуматска) антиурикемијска [а] итд.[14]

Значајна предност метода лечења које се примењују у бањама са акратотермалним водама је и одсуство озбиљних нежељених ефеката лечења. [12]

С обзиром на чињеницу да већина наведених природних лековитих чинилаца има доста широку примену у индикационом смислу Бањско климатско лечилишта са акратотермалним изворима могу пружати услуге различитим категоријама корисника од потпуно здравих људи па до озбиљно болесних, с тим што се свакој категорији морају пружати тачно прописане и стандардизоване здравствене услуге.[12][15]

Прве одговарајуће лечилишне индикације акротермалних водама нпр. У Нишкој Бањи постављене су после отварања инхалаторијума, десетак година након Другог светског рата. Главне индикације обухватале су:[б] болести локомоторног апарата, обољења респираторних органа и гинеколошка обољења.[16]

Оснивањем бројних лечилишта у бањама са акротермалних водама и увођењем савремених медицинских научних достигнућа у којима се термални прородни фактори акротермалних вода употребљавају само као један од терапијских поступака, индикације су проширене и прецизиране и обухватају:

Медицинске индикације за лечење и рехабилитацију акратотермалним водама [12][17][18][19][20]
Органски системи Болести
Болести локомоторног апарата • Стање после реуматске грознице
• Хронични инфламаторни реуматизам (хронични еволутивни полиартрит и Бехтеревљева болест-почетни стадијум)
• Дегенеративни реуматизам (артрозе и спондилозе) • Екстраартикуларни реуматизам-фиброзити
• Миозити • Паникулити • Последице траума и ратних рањавања.
Обољења респираторних органа Хронични бронхити • Хронични трахеити • Хронични ларингити • Лакши облици бронхијалне астме.
Неуролошка обољења • Неуралгије и полинеурити • Последице полиомијелита.
Кардиоваскуларне болести • Артеријска хипертонија у лабилном и лакши облици у стабилизованом стању
• Реконвалесценција миокардита реуматичког и другог порекла
• Реконвалесценција реуматичког ендокаргита.
Болести метаболизма • Урична дијатеза-изван периода јачег погоршања.
Гинеколошка обољења • Запаљиви процеси неспецифичне природе у смиреном стању (хронични андекситис и периметритис)
• Оваријалне дисфункције праћене хипоплазијом гениталних органа и поремећајима менструације
• Извесни облици стерилитета, у првом реду запаљивог и ендокриног порекла.

Најпознатије бање са акратотермалном водом[уреди | уреди извор]

Најпознатије бање са акратотермалном водом су Бад Гаштајн, Пломбјер, Чатешке Топлице, Топлице Добрна, Бања Фојница, Нишка Бања, Стубичка Бања, Сутинска Бања, Тухељска Бања итд.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бањска вода позитивно утиче на урикемију и на гихтом изазвана реуматична обољења, повећањем измокравања мокраћне киселине.
  2. ^ По др Властимиру Годићу и др Михајлу Радићу из 1963.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Janez Kraševec, Igor Kraševec, Balneološka ocena akratoterme Laško: (zgodovinski, balneokemični in zdravstveni vidik) ! J. Kraševec. 2006. стр. 82.
  2. ^ а б в Smoljić, Mirko Naslov: Akratoterme i politika koncesija u kontekstu rješenja iz Zakona o koncesijama ( Acratotherme and policy concessions in context provisions of the law on concessions ), 2. međunarodna konferencija o menadžmentu u turizmu i sportu Stanje i mogućnosti zdravstvenog i sportsko-rekreacijskog turizma : zbornik radova / Breslauer, Nevenka (ur.). - Čakovec : Međimursko veleučilište, 2012. стр. 100–108..
  3. ^ Medicinska rehabilitacija v slovenskih naravnih zdravilišč, Zbornik predavanja, Čateške Toplice, 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) Приступљено 15.1.2015.
  4. ^ „Куршумлијска Бања”. Туристичка организација општине Куршумлија (на језику: српски). Приступљено 2021-02-05. 
  5. ^ а б Станковић С. (2000), Туризам Србије, Српско географско друштво, Београд;
  6. ^ Baburak Grakali, Vesna. Termalne vode, Zbornik predavanj, Skupnost slovenskihnaravnih zdraviliš 2000.
  7. ^ Davis, Bridget. Hydrotherapy in practice. Churchil Livingstone, New York 1988.
  8. ^ Kraševec, J. Kratek prikaz balneologije in njen pomen v našem zdravstvu, Medicinski razgledi 23/1984.
  9. ^ Vidovi Rauter, S. Mineralne vode za kopeli in inhalacije, Zbornik predavanj, Skupnost slovenskih naravnih zdraviliš 2000.
  10. ^ Novak, R.: Balneologija. Medic.endiklopedija. Jug.leksikografski zavod. Zagreb 1967, 416-423.
  11. ^ „Akratopege”. www.spektrum.de (на језику: немачки). Приступљено 2021-02-05. 
  12. ^ а б в г Александар Димић. „Место балнеотерапије у лечењу реуматских болести.”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2014. г. Приступљено 10. 10. 2015. 
  13. ^ Властимир Вучић, (1950) Радиоактивност вода и гасова Нишке Бање и њихово активирање, Српска академија наука, Београд, стр. 5
  14. ^ Луковић, М. Петковић В. К, Нишка Бања - Геолошки сасатав шире околине бање и појава термалних радиоактивних извора, Глас СКА 83, Београд 1911
  15. ^ Janez Kraševec, Igor Kraševec, Balneomedicinska ocena akratoterme Medijske Toplice: (športno rekreativni, preventivni in zdravstveni vidik), J. Kraševec. 2005. стр. 88.
  16. ^ “Енциклопедија Ниша”, том “Природа, простор, становништво”, “Градина”, Ниш, 1995. стр. 151
  17. ^ Dobroslava Jandová, Balneologie, Česko. Praha, 2009.
  18. ^ Coni, Ivo. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Nauna knjiga, Beograd 1978.
  19. ^ Jajin i sar. Fizikalna medicina, Medicinska knjiga, Zagreb 1996.
  20. ^ Goodgold, J. Rehabilitation medecine, CV Mosby Company, Toronto 1988.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акратотерме&oldid=26806672”