Акромиопластика
Акромиопластика | |
---|---|
Синоними | Предња акромиопластика |
Специјалност | ортопедија |
Акромиопластика, предња акромиопластика или субакромијална декомпресија је оперативна техника уклањања механичке баријере (коштаних избочина), која ограничава физиолошке покрете главе надлактичне кости, током абдукције и спољне ротације током покрета у раменском зглобу.[1] Хируршким уклањањем коштаних избочина (лопатица) у пределу рамена смањењује се механички притисак на мишиће ротаторне манжетне, и уклања бол.[2][3]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Акромиопластика је хируршки поступак који се изводи у следећим случајевима:[4]
- ако пацијенту осећа бол и слабост у рамену узроковане стањем познатим као синдром укљештења,[2] код кога се тетиве се провлаче испод акромијалне кости на врху лопатице, а ако су тетиве оштећене или упаљене, могу отрести дно акромиона.
- да би се изравнали или уклонили сви груби делови акромиона како би се створило више простора за кретање тетива.[2]
- код спортисти који учествују у спортским активностима које укључују покрете рукама и раменима изнад главе и могу развити синдром укљештења.
- упале тетива рамена, посебно ротационе манжетне, узроковане прекомерном употребом или понављаним активностима попут сликања или дизања.
- ако пацијент доживљава упорни бол који не ублажава противупално средство, одмор или лед, хирург ће може предложити акромиопластику.[5]
Ако хирург процени да ће пацијент имати користи од акромиопластике, поступак се може извести или као отворена операција или као артроскопска операција.
Ако се код пацијента након интервенције јаве болови и оток они се могу лечити ледом и средствима за ублажавање болова. Хирург такође може да препише вежбе које ће пацијент започети дан или два после операције. Генерално, важно је да пацијент поштује препоруке хирурга и физиотерапеута како би након акромиопластике вратио пуни опсег покрета у рамену.[2]
Отворена метода[уреди | уреди извор]
Отворена акромиопластика се изводи резањем на предњем делу рамена ради комплетног прегледа тетива и мишића. Овом интервенцијом лекар може да правилније процени обим покрета. Хирург може уклонити предњи део акромионске кости и „обријати” избочине на доњој страни кости како би добио глатку површину. Опоравак након ове отворене операције може потрајати дуже, али хирургу даје већи приступ подручју рамена.
Артроскопска метода[уреди | уреди извор]
Акромиопластика се такође може извести као артроскопски поступак у коме се направи неколико малих резова у пределу рамена. За преглед акромиона и раменог зглоба уметће се артроскоп који садржи камеру и извор светлости. Такође се убацују и хируршки инструменти како би се огребао или уклонио део акромиона. Овај артроскопски поступак је мање инвазиван и време опоравка је краће.[6]
Након артроскопије пацијент проводи неколико сати или евентуално преноћи у болници.
- Предности
Предности ове методе су:
- Брзо зарастање постоперативне ране
- Минимално стварање ожиљака
- Мањи бол након операције
- Мали губитак крви
- Кратак боравак у болници
Рехабилтација[уреди | уреди извор]
Постоперативни опоравак од акромиопластике је обично брз. Физиотерапија се почиње одмах након процедуре. Опоравак се обично дешава у првих шест недеља након операције.[7]
Након операције, пацијент ће обично носити ремен за придржавање руку, који се користити за одмор рамена након операције првих неколико дана. Дужина времена током којег људи треба да користе ремен веома варира, у зависности од процене хирурга.
Пацијенти такође могу да узимају антиинфламаторне лекове, као што је ибупрофен, или да користе лед након операције да ублаже бол.
Након операције, многи пацијенти учествују у програму рехабилитације, који може укључивати подршку физиотерапеута. који особи које вежбе може да да савет како дасмостално вежба код куће да поврати снагу и покретљивост.
Може проћи 2-4 месеца да се постигне потпуно ублажавање бола након акромиопластике. Када се особа подвргне и поправци ротаторне манжетне, може проћи 6-9 месеци да се потпуно опорави.
Ризици и компликације[уреди | уреди извор]
Свако ко размишља о акромиопластици треба да претходна разговара о потенцијалним ризицима и компликацијама са својим хирургом или доктором, а они могу бити:[2][8]
Инфекција[уреди | уреди извор]
Инфекцију која може бити један од великих ризик након операције, карактерише:[2]
- рана је врућа, црвена или натечена
- крварење или дренажа из резова
- погоршање бола
- висока температуру
Остале компликације[уреди | уреди извор]
Неке од могућих осталих компликација укључују:[2]
- оштећење нерава
- оштећење крвних судова
- укоченост или "смрзнуто раме"
- компликације анестезије
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Medenica, I., Luković, M., Starčević, S.& Madžarac, D. 2007, "Artroskopska subakromijalna dekompresija", Medicus, vol. 8, no. 3, pp. 108-111.
- ^ а б в г д ђ е „Acromioplasty: When it is necessary and recovery”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-02-20. Приступљено 2022-01-08.
- ^ Beard, David J; Rees, Jonathan L; Cook, Jonathan A; et al. (January 2018). "Arthroscopic subacromial decompression for subacromial shoulder pain (CSAW): a multicentre, pragmatic, parallel group, placebo-controlled, three-group, randomised surgical trial". The Lancet. 391 (10118): 329–338.
- ^ „Acromioplasty: When it is necessary and recovery”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-02-20. Приступљено 2023-05-18.
- ^ „Артроскопическая акромиопластика”. www.resultmed.com (на језику: руски). 2016-02-23. Приступљено 2023-06-25.
- ^ „Arthroscopic Shoulder Acromioplasty”. Doctor Matthieu Meyer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-18.
- ^ „Following an Acromioplasty - Shoulder Clinic”. www.kennethcutbush.com. Приступљено 2023-05-18.
- ^ „RISKS LINKED TO THE OPERATION У:Arthroscopic Shoulder Acromioplasty”. Doctor Matthieu Meyer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-18.
Литература[уреди | уреди извор]
- Neer CS (1972). „Anterior acromioplasty for chronic impingement synrome in the shoulder, a preliminary report”. J Bone Joint Surg. 54: 41—50. doi:10.2106/00004623-197254010-00003..
- Neer CS (1983). „Impingement lesions”. Clin Orthop. 173: 70—7. doi:10.1097/00003086-198303000-00010..
- Hawkins RJ, Brock RM, Abrams JS, at al. Acromioplasty for impingement with an intact rotator cuff. J Bone Joint Surg 1986;70: 795-7.
- Hawkins RJ, Kennedy JC (1980). „Impingement syndrome in athletes”. Am J Sports Med. 8 (3): 15—158. PMID 7377445. S2CID 83622. doi:10.1177/036354658000800302..
- Rockwood CAJr. Surgical treatment of the shoulder impingement syndrome: a modification of the Neer anterior acromioplasty in 71 shoulders. Orthop Trans 1990;14: 251.
- Bigliani LU, Delesssandro DF, Duralde XA, at al (1989). „Anterior acromioplasty for subacromial impingement in patients younger than 40 years of age”. Clin Orthop. 246: 111—6. doi:10.1097/00003086-198909000-00018. .
- Milano G, Grasso A, Salvatore M, Zarelli D, Deriu L, Fabbriciani C (2007). „Arthroscopic rotator cuff repair with and without subacromial decompression: a prospective randomized study”. Arthroscopy. 23 (1): 81—8. PMID 17210431. doi:10.1016/j.arthro.2006.10.011. .
- Altman DG. Practical statistics for medical research. 1st ed. London:Chapman and Hall, 1991.
- Johnson LL. Shoulder arthroscopy. In: Johnson LL, ed. Arthroscopic surgery: principles and practice. St Louis: Mosby, 1986:1371-9.
- Elman H (1987). „Arthroscopic subacromial decompression: analysis of one to three year results”. Arthroscopy. 3 (3): 173—81. PMID 3675789. doi:10.1016/S0749-8063(87)80061-0..
- Esch J, Ozerkis LR, Helgager JA, at al (1988). „Arthroscopic subacromials decompression: results according to the degree of rotator cuff tear”. Arthroscopy. 4 (4): 241—9. PMID 3233112. doi:10.1016/S0749-8063(88)80038-0. .
- Paulos LE, Franklin JL (1990). „Arthroscopic shoulder decompression development and application-five year experience”. Am J Sports Med. 18 (3): 235—44. PMID 2372071. S2CID 71688097. doi:10.1177/036354659001800303..
- Haahr JP, Ostergaard S, Dalsgaard J, at al (2005). „Exercises versus arthroscopic decompression in patients with subacromial impingement: a randomized, controlled study in 90 cases with a one year follow up”. Ann Rheum Dis. 64 (5): 760—4. PMC 1755495 . PMID 15834056. doi:10.1136/ard.2004.021188. .
- Checroun, A. J.; Dennis, M. G.; Zuckerman, J. D. (1998). „Open versus arthroscopic decompression for subacromial impingement. A comprehensive review of the literature from the last 25 years”. Bull Hosp Jt Dis. 57 (3): 145—51. PMID 9809180..
- Husby T, Haugstvedt JR, Brandt M, Holm I, Steen H (2003). „Open versus arthroscopic subacromial decompression”. Acta Orthop Scand. 74 (4): 408—11. PMID 14521290. S2CID 19290254. doi:10.1080/00016470310017703.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- What to know about acromioplasty (језик: енглески)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |