Александра Миловановић
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: стилски и структурални проблеми. (новембар 2022) |
Александра Миловановић је професор на Катедри за теорију и историју Факултета драмских уметности у Београду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Александра Миловановић | |
|---|---|
 Александра Миловановић, Диплома за најбољу књигу из области теорије и културе медија у 2019. години. Регионална награда "Диалогос" | |
| Датум рођења | 1975. |
| Место рођења | Београд |
Александра Миловановић (Београд, 1975) је завршила Филмску и телевизијску монтажу 2005. године. Магистрирала је 2008. године из области Студије филма и медија, а 2013. одбранила докторску дисертацију.[1]
Њена ужа научна област је Историја и теорије драмских уметности, медија и културе. Ради као ванредни професор на Катедри за теорију и историју ФДУ.[2]
Књиге и радови[уреди | уреди извор]
Објавила је монографије:
- Ка новим медијима: Трансмедијални наративи између филма и телевизије (2019) и
- Имагинарно поље филмске слике, читање и интерпретација (2011).
Ауторка је значајног броја научних радова у релевантним домаћим и међународним часописима и учесница је бројних међународних научних конференција.
Комплетан списак студија и научних радова Александре Миловановић се види на сајту Факултета драмских уметности у Београду.[1]
Пројекти[уреди | уреди извор]
Чланица је Европске мреже за студије филма и медија (NECS)[3] и један од оснивача и чланова Удружења документариста Србије – ДокСрбија. [4]
Њена монтажерска каријера обухвата низ престижних и награђених документарних филмова и серија.
Монтажа[уреди | уреди извор]
Радила је на Телевизији Б92. Упоредо са академским усавршавањем, монтирала је:
- Ко је убио Анту Марковића (Јанко Баљак, 2003)[5]
- Отмица (Иван Марков 2003)
- Сав тај фолк (Радован Купрес и Бојан Вулетић 2004, 8 епизода)
- Инсајдер (Бранкица Станковић 2008–2014, 45 епизода).
- Досије Осијек (Горан Kовачић, 2006),
- Журнал о ЖЖ (Јанко Баљак, у постпродукцији)
- Босна сребрена (Петар Илић, 2009)
- Србија у контејнеру (Јанко Баљак, 2004),
- Вуковар, последњи рез (Јанко Баљак 2006, Sarajevo Film Festival – Human Rights Award winner)
- Милутин Миланковић, путник кроз васиону и векове (Душан Вулековић, 2007)
- Cinema Komunisto[2] (Мила Турајлић 2011, Gold Hugo award, FOCAL Award for Creative Use of Archival Footage)
- Друга страна свега (Мила Турајлић 2017, IDFA Winner),[1][2]
видео инсталације:
- За МоМа – Музеј модерне уметности у Њујорку монтирала је три уметничке видео-инсталације за поставку изложбе „Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980”.[1]
Изложбе и сарадња у научно-истраживачким пројектима[уреди | уреди извор]
- Излагала је на научним конференцијама у области Историје и теорије драмских уметности, медија и културе (Србија, Португалија, Велика Британија, Холандија, Француска, Румунија, Македонија, Чешка, Немачка, Аустрија, Грчка, Словачка, САД).
- Сарађује у тимовима научно-истраживачких пројеката:
- Дигитална едукација: дигиталне компетенције за аудио-визуелно наслеђе и културу сец́ања (Невена Даковић, ФДУ, Србија);
- Идентитет и сећање: транскултурни текстови драмских уметности и медија (пројекат број 178012, ФДУ);
- Screening Socialism (Sabina Mihelj, Loughborough University, Great Britain);
- Дигитални репозиторијум Филмске свеске, filmskesveske.mi.sanu.ac.rs (FDU, MiSANU, FCS).
Награде[уреди | уреди извор]
- За књигу Ка новим медијима: Трансмедијални наративи између филма и телевизије (2019) добила је награду Диалогос за најбољу књигу у региону у области истраживања културе и теорије медија у 2019. години.
- Добитница је награда за монтажу за филмове: Појачај нулу (1998), Вуковар, последњи рез (2006), Cinema Komunisto (2011) и Друга страна свега (2018).
Рефернце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Београду, Рачунски центар, Електротехнички факултет, Универзитет у. „др Александра Миловановић | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-11-30.
- ^ а б в Milovanović, Aleksandra (2011). Imaginarno polje filmske slike, čitanje i interpretacija. Beograd: Zadužbina Andrejević.
- ^ „PREDAVAČI I MENTORI – D@NEV” (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-30.
- ^ Milovanović, Aleksandra (2019). Ka novim medijima : transmedijalni narativi između filma i televizije. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Filmski centar Srbije. Beograd. ISBN 978-86-82101-77-2. OCLC 1243281471.
- ^ „Janko Baljak”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-30.
