Амигуруми
Амигуруми (јапански: 編みくるみ, буквално „хеклана или плетена плишана играчка“) је јапанска уметност плетења или хеклања малих створења од пуњеног предива. Реч је сложеница јапанских речи 編み ами, што значи „хеклана или плетена“, и 包み куруми, буквално „умотавање“, као у 縫い包み нуигуруми „(шивена) плишана лутка“.[1] Амигуруми се разликују по величини и нема ограничења у погледу величине или изгледа.[2] Док је уметност амигурумија у Јапану позната већ неколико деценија, занат је први пут почео да се допада масама у другим земљама, посебно на Западу, 2003. године.[3]До 2006. године, амигуруми су пријављени као неки од најпопуларнијих артикала на Етси-ју, онлине тржишту заната, где су се обично продавали за 10 до 100 долара.[3]
Порекло[уреди | уреди извор]
Према Америчком савезу за хеклање (ЦГОА), постоје ранији записи о хекланим или плетеним луткама направљеним у Кини; рани примери укључују тродимензионалне лутке рађене хеклањем.[4]
Према Јошихиру Матушити, постоје записи (из 1185. године) о аналогним техникама у Јапану, као што је везивање иглом, техника стварања тканине која је претходила плетењу и хеклању. Током Едо периода (1603–1867), Јапан је трговао са Холанђанима и, као резултат тога, верује се да је плетење уведено као техника. Плетење је еволуирало са самурајима, који су били стручњаци у креирању одеће и украса за своју катану и зимску одећу.
Током Меиђи ере (1868–1912), Јапан је прешао из феудалног друштва у модернији модел. Такође је у том периоду започела индустријализација у земљи. Образовни модел је промењен и хиљаде студената је послато у иностранство да уче праксе са запада. Више од 3.000 западњака је ангажовано да предаје модерну науку, математику, технологију и стране језике у Јапану.[5]
Према Даи Ватанабеу, „Жене су биле позване да подучавају западњачки ручни рад у то време.“[6] Она такође идентификује први пуњени хеклани мотив, локвату са гранчицама са листом и више мотива воћа, који су почели да се појављују 1920.
Естетика[уреди | уреди извор]
Слатки амигуруми су естетски најпопуларнији. Амигуруми се могу користити као дечије играчке, али се углавном купују или праве искључиво у естетске сврхе.[7] Иако је амигуруми настао у Јапану, занат је постао популаран широм света.
Техника израде[уреди | уреди извор]
Амигуруми се могу плести, иако су обично хеклани од предива или конца, користећи основне технике хеклања (као што су једнохеклани шав, двоструко хеклање и невидљиво смањење). Амигуруми се може радити као један комад или, чешће, у деловима који су заједно сашивени или хеклани. У хеклању, амигуруми се обично раде у спиралним круговима како би се спречило "скупљање", типична карактеристика спајања кругова хеклања у пројекту.
Хеклице или игле за плетење малог пречника се обично користе да би се постигла чврста дебљина која не дозвољава пуњењу да се види кроз тканину.[8] Пуњење може бити стандардно пуњење од полиестера, вуне или памука, али може бити импровизовано од других материјала. [8]Жице, као што су средства за чишћење цеви или жица за цвеће, могу се користити да би лутка постала покретна. Пластичне куглице, стаклени шљунак, па чак и камење могу се уметнути испод пуњења како би се тежина распоредила на дну фигуре.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Definitions, AVA Publishing SA Bloomsbury Publishing Plc, 2007, стр. 10—37, ISBN 978-1-350-09643-1, Приступљено 2022-12-10
- ^ „Cupcakes, Pinterest, and ladyporn: feminized popular culture in the early twenty-first century”. Choice Reviews Online. 53 (09): 53—3992—53—3992. 2016-04-19. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.196018.
- ^ а б Craft : Transforming Traditional Crafts. O'Reilly, O'reilly Media. Oreilly & Associates Inc. 2006. ISBN 9780596529284. OCLC 1244577856.
- ^ Campbell, Gordon (2008-10-22), Crochet, Oxford University Press, Приступљено 2022-12-10
- ^ Ortega-Jiménez, Victor Manuel; Arriaga-Ramirez, Sarahi; Dudley, Robert (01. 09. 2016). „Meniscus ascent by thrips (Thysanoptera)”. Biology Letters. 12 (9): 20160279. ISSN 1744-9561. doi:10.1098/rsbl.2016.0279.
- ^ „Minimale klinisch relevante Differenz des Quick DASH”. Handchirurgie Scan. 05 (03): 218—219. 2016-09-08. ISSN 2194-8976. doi:10.1055/s-0042-111978.
- ^ Temple, Mary Beth (2009). Hooked for life : adventures of a crochet zealot. Kansas City, Mo.: Andrews McMeel Pub. ISBN 978-0-7407-9033-1. OCLC 776997188.
- ^ а б в Obaachan, Annie (2008). Amigurumi animals : 15 patterns and dozens of techniques for creating cute crochet creatures (1st U.S. ed изд.). New York, N.Y.: Griffin. ISBN 978-0-312-37820-2. OCLC 156832496.