Анка Дошен-Добуд

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф.
Анка Дошен-Добуд
Анка Дошен-Добуд
Лични подаци
Датум рођења(1920-01-01)1. јануар 1920.
Место рођењаКрњеуша код Петровца,
 Краљевство СХС
Датум смрти5. фебруар 2022.(2022-02-05) (102 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
ОбразовањеФилозофски факултет Свеучилишта у Загребу
Научни рад
ПољеПредшколско васпитање и образовање
Институција
Награде

Анка Дошен-Добуд (Крњеуша код Петровца, 1. јануар 1920 – Загреб, 5. фебруар 2022) била је хрватска стогодишњакиња, књижевница, педагог, стручњак за предшколско васпитање и образовање и универзитетски професор.

Животопис[уреди | уреди извор]

Ана, Аница или Анка Дошен-Добуд (р. Дошен)[1] рођена је 1. јануара 1920. године у Крњеуши код Петровца.[2][3] Усљед ране очеве смрти, отишла је на школовање у Загреб и тамо је завршила основну школу.[4] Потом се школовала у Копривници, Сарајеву и Тузли.[1] Грађанску и учитељску школу завршила је у Сарајеву. Упоредо са учитељском службом завршила је више разреде гимназије и стекла гимназијску матуру. На Филозофском факултету у Загребу је 1957. године завршила студије педагогије.[2] Највећи дио свог радног вијека провела је у Пули и Загребу. Била је један од највећих хрватских стручњака у области предшколског васпитања и образовања.

Анка Дошен-Добуд је преминула 5. фебруара 2022. године, у 103. години живота.[2]

Стручна и научна каријера[уреди | уреди извор]

Грађанску и учитељску школу завршила је у Сарајеву, а паралелно са учитељском службом завршила је гимназију.[2] Током Другог свјетског рата, у школској 1941/42. и школској 1942/43. години, предавала је у приватној основној школи с правом јавности у Брешкама код Тузле. Након рата, дуже вријеме је радила као учитељица. Одмах након рата била је учитељица у Бабинцу покрај Бјеловара.[5] Након тога радила је у Истри, гдје је била упућена с већом групом учитеља. Своју позив учитељице обављала је у Шпанидиги (од 1953. дио Ровиња),[6] а онда и у котару Бује, гдје је затим била и просвјетни инспектор.[5]

Од 1955. до 1956. године радила је као начелник просвјете у котару Вргинмост. Од 1956. до 1957. године ради у Пули као директор Педагошког центра. За вријеме свог мандата покренула је издавање часописа Новим путевима.[4] Студирала је, прво редовно, а затим ванредно,[4] на Филозофском факултету у Загребу, гдје је 1957. године завршила студије педагогије.[2]

По завршетку студија, 1957. године, постављена је за професорицу Учитељске школе у Пули. У овој школи је, школске 1960/61. године, обављала дужност директора школе. Са тог радног мјеста прелази на Педагошку академију у Пули, на којој, од 1967. до 1971. године, обавља дужност декана.[2] Обављала је и друге дужности, као што су одборник опћинске и котарске скупштине и предсједник Савјета за просвјету.[4] Школске 1968/69. године започела је предавати колегиј Предшколска педагогија првој генерацији студената предшколског одгоја на Педагошкој академији у Загребу, те на педагошким академијама у Сплиту и Пули.[7] На Катедри за предшколски одгој предавала је Предшколску педагогију, а неко вријеме и Методику одгојно-образовног рада.[8] Од 1969. до 1973. била је изабрани заступник у Просвјетно-културном вијећу Сабора Социјалистичке Републике Хрватске.[4]

Године 1971. засновала је радни однос на Педагошкој академији у Загребу.[2] Од 1971. до 1977. године радила је и као спољна сарадница на Педагошкој академији у Сплиту (Катедра за предшколски одгој).[8] На Педагошкој академији у Загребу ради до пензионисања 1978. године.[2] Након пензионисања хонорарно је наставила радити на истој установи те на Педагошкој академији у Пули (Катедра за предшколски одгој).[8] Такође, наставила је својим радовима доприносити области предшколског васпитања.[4] Године 1977. објавила је књигу Одгој и образовање у дјечјем вртићу, која је уједно и прва књига домаћег аутора објављена након Руковођа за забавиште Антоније Цвијић из 1895. године.[7]

Анка Дошен-Добуд је прва разрадила концепцију слободних активности дјеце у вртићу, актуелизовала је идеју слободног избора активности и на тај начин отворила пут модернијем поимању институционалног предшколског васпитања. Аутор је великог броја књига и чланака из предшколске педагогије и и методике васпитно-образовног рада.[7] Помагала је и подстицала многе васпитаче и директоре предшколских установа да уносе нове научне спознаје у свој рад, истичући да дијете није "човјек у малом". Инспирацију за свој рад, књиге и чланке добивала је у вртићима, сједећи сатима на малим дјечјим столицама, посматрајући дјецу у игри и васпитно-образовним активностима.[2]

Објавила је већи број књига и приручника. Објавила је десет стручних књига (објављивала под именима Анка Дошен и Анка Дошен-Добуд), четири књиге за дјецу (објављивала под именима Анка Дошен-Добуд и Ана Дошен) и пет новела (објављивала под именом Ана Дошен).

Сарађивала је у различитим педагошким часописима.[8] Објавила је велик број чланака у периодичним часописима: Погледи и искуства (1961–62, 1966, 1970), Педагошки рад (1963, 1977–79), Scuola materna (Brescia 1970), Scuola nostra (Ријека 1971), Предшколско дете (1973, 1975), Родитељи и школа (1973, 1975, 1977, 1979), Путеви и достигнућа (1976).[9]

Одређен број радова објавила је у зборницима и посебним издањима: Десет година гимназије »Владимир Гортан« у Бујама (1956), Зборник радова Педагошке академије у Пули (1968), Сретно дјетињство (Пула, 1968), Сувремена математика и предшколско дијете (Загреб, 1972), Материњи језик у дјечјем вртићу (Загреб, 1975).[9]

Била је уредница билтена Педагошког центра у Пули Новим путевима (1956–59) и припремила скрипта из дидактике за студенте италијанске народности на Педагошкој академији у Ријеци (1971).[9] Бавила се и превођењем књига на француски језик.[10]

За свој рад и допринос педагогији добила је Орден рада III реда и друга признања.[4]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Стручна литература[уреди | уреди извор]

  • Ученичка свеучилишта (ђачки универзитети) – Неке могућности организације, садржаја и метода рада, Савезни завод за проучавање школских и просветних питања, Београд, 1960.[11]
  • Одгој и образовање у дјечјем вртићу, Педагошко-књижевни збор, Загреб, 1977.[12]
  • Одгој и образовање у дјечјем вртићу, друго издање, Педагошко-књижевни збор, Загреб, 1979.[13]
  • Одгој и слободне активности предшколског дјетета, Радничко и народно свеучилиште Моша Пијаде, Загреб, 1982.[14]
  • Одгој и њега дјеце у другој и трећој години живота, коаутор, (ур. Арјана Миљак), Школске новине, Загреб 1986.[8][15][16]
  • Одгој и њега дјеце у другој и трећој години живота, коаутор, (ур. Арјана Миљак), друго издање, Школске новине, Загреб 1990.[17]
  • Мало дијете – Велики истраживач, Алинеа, Загреб, 1995, ISBN 978- 953-180-029-7.[18]
  • Мало дијете – Велики истраживач, друго допуњено издање, Алинеа, Загреб, 2001, ISBN 978- 953-180-087-1.[19]
  • Предшкола – Водич за водитеље и родитеље, Алинеа, Загреб, 2001, ISBN 978- 953-180-087-1.[19]
  • Предшкола – Водич за водитеље и родитеље, друго издање, Алинеа, Загреб, 2001, ISBN 978-953-180-087-7.[20]
  • С дјецом у јаслицама, Алинеа, Загреб, 2004, ISBN 978-953-180-114-2.[21]
  • Мало дијете – Велики истраживач, друго допуњено издање, Алинеа, Загреб, 2005, ISBN 978-953-180-128-2.[22]
  • С дјецом у јаслицама, друго издање, Алинеа, Загреб, 2008, ISBN 978-953-180-114-2.[23]
  • Дијете – Истраживач и стваралац, Алинеа, Загреб, 2016, ISBN 978-953-180-188-1.[24]
  • Дјеца откривају тајне свијета, Алинеа, Загреб, 2018, ISBN 978-953-180-195-9.[25]
  • Нове слике из повијести предшколског одгоја, Нови редак, Загреб, 2019, ISBN 978-953-8270-00-0.[26]

Књиге за дјецу[уреди | уреди извор]

  • У потрази за вјештицом Макром, књига за дјецу, Алинеа, Загреб, 2010, ISBN 978-953-180-175-1.[27]
  • Леове приче о пријатељству, књига за дјецу, (коаутор Љиљана Ивковић), ОСВИТ, Загреб, 2012, ISBN 978-953-95900-6-0[28]
  • Leo's stories about friendship, (Co-Author Ljiljana Ivković), OSVIT, Zagreb, 2012, ISBN 978-953-95900-6-0[29]
  • Два гуштерића – Тражећи мајку улетјели у бајку, књига за дјецу, Хум наклада, Загреб, 2016, ISBN 9789536954797[30]

Новеле[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Зоричић, Филип. „Приказ књиге Истарска учитељица, Успомене из Зоне Б”. Хрчак. Приступљено 21. фебруар 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „Анка Дошен-Добуд (1. сијечња 1920. – 5. вељаче 2022.)”. Глас Истре. 8. фебруар 2022. Приступљено 21. фебруар 2022. 
  3. ^ „In memoriam: Anka Došen-Dobud (1. siječnja 1920. – 5. veljače 2022.)”. fooz.unipu.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж „Došen-Dobud, Anka - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-02-21. 
  5. ^ а б „Anka Došen Dobud - Logovita”. www.logovita.ba. Приступљено 2022-02-21. 
  6. ^ Коренчић, Мирко (1979). Насеља и становништво СР Хрватске 1857–1971. Загреб: Југославенска академија знаности и умјетности. стр. 592, 594. 
  7. ^ а б в г „Анка Дошен-Добуд: Слике из повијести предшколског одгоја (прилози повијести институцијског предшколског одгоја)”. Хрчак – Портал хрватских знанствених и стручних часописа. Приступљено 21. фебруар 2022. 
  8. ^ а б в г д ђ е „Anka Došen-dobud”. library.foi.hr. Приступљено 2022-02-21. 
  9. ^ а б в „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2022-02-21. 
  10. ^ „Hrvatska nacionalna bibliografija: CIP - knjige u tisku”. bibliografija.nsk.hr. Приступљено 2022-02-22. 
  11. ^ Došen, Anka (1960). Učenička sveučilišta (djački univerziteti): neke mogućnosti organizacije, sadržaja i metoda rada (на језику: енглески). Savezni zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja. 
  12. ^ „ODGOJ I OBRAZOVANJE U DEČJEM VRTIĆU - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2022-02-21. 
  13. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  14. ^ „Odgoj i slobodne aktivnosti predškolskog djeteta”. Knjiga.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. [мртва веза]
  15. ^ „Odgoj i njega djece u drugoj i trećoj godini života - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2022-02-21. 
  16. ^ Miljak, Arjana (1986). Odgoj i njega djece u drugoj i trećoj godini života: priručnik za odgajatelje. Zagreb: Školske novine. OCLC 441858660. 
  17. ^ Odgoj i njega djece u drugoj i trećoj godini života: priručnik za odgajatelje (на језику: енглески). Školske novine. 1990. 
  18. ^ dizajn, Virtus. „Libri”. libri.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  19. ^ а б „Predškola - Vodič za voditelje i roditelje, Anka Došen-Dobud, Alinea, POINT knjižara, on-line trgovina”. www.knjiga.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-21. 
  20. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  21. ^ „S djecom u jaslicama, Anka Došen-Dobud, Alinea, POINT knjižara, on-line trgovina”. www.knjiga.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-21. 
  22. ^ „Malo dijete veliki istraživač, Anka Došen Dobud, Alinea, POINT knjižara, on-line trgovina”. www.knjiga.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-21. 
  23. ^ „S djecom u jaslicama”. www.noviredak.hr. Приступљено 2022-02-21. 
  24. ^ „DIJETE - ISTRAŽIVAČ I STVARALAC”. Logovita (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  25. ^ „DJECA OTKRIVAJU TAJNE SVIJETA”. Logovita (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  26. ^ „NOVE SLIKE IZ POVIJESTI PREDŠKOLSKOG ODGOJA”. Logovita (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  27. ^ „U POTRAZI ZA VJEŠTICOM MAKROM - Anka Došen-dobud - ALINEA”. superknjizara.hr (на језику: хрватски). 2010. Приступљено 2022-02-21. 
  28. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  29. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  30. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  31. ^ „Mali Neboder :: KRNJEUŠA U SRCU I SJEĆANJU”. www.antikvarijat-mali-neboder.hr. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-21. 
  32. ^ Došen, Ana (1994). Krnjeuša u srcu i sjećanju (на језику: енглески). Matica hrvatska. ISBN 978-953-6035-01-4. 
  33. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  34. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  35. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba - Detalji”. katalog.kgz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-02-21. 
  36. ^ Ana Došen: Istarska učiteljica : Uspomene iz Zone B (на језику: хрватски). 
  37. ^ Došen, Ana (2018). Tri križna puta (на језику: енглески). ITG. ISBN 978-953-7167-67-7. 
  38. ^ „Anka Došen-Dobud: Slike iz povijesti predškolskog odgoja (prilozi povijesti institucijskog predškolskog odgoja)” (на језику: хрватски). 2013. 
  39. ^ Mendeš, Branimir (2013). „Anka Došen-Dobud - reformatorica predškolske pedagogije”. Anka Došen-Dobud: Slike iz povijesti predškolskog odgoja (на језику: хрватски): 115—127. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Анка Дошен-Добуд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анка_Дошен-Добуд&oldid=27393246”