Антибукер

С Википедије, слободне енциклопедије
Антибукер
Додељује се запрозу, поезију, драматургију, књижевну критику, мемоаре, есеје, историјско-документарну прозу
ДодељујеНезависимаја газета
ЛокацијаМосква, Русија
ЗемљаРусија
Прво додељивање
1995. год.; пре 29 година (1995)
Последње
додељивање
2000. год.; пре 24 године (2000)

Антибукер (рус. Антибукер) је била руска књижевна награда која је постојала између 1995. и 2001. године. Оснивач су новине Независимаја газета (рус. Независимая газета) а финансијер руски предузетник и власник Независимаје газете Борис Березовски (рус. Бори́с Абра́мович Березо́вский). Она је основана као изворно руска награда за разлику од Руске Букерове награде - Руски Букер (рус. Русский Букер). Награда је била оперативног карактера, додељивана је за радове у текућој годин и није ограничена само на прозу, већ је имала номинације за: поезију, драматургију, књижевну критику, мемоаре, есеје и историјско-документарну прозу.[1][2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Руска књижевна награда Антибукер основана је крајем 1995. године и додељивала се сваке године за најбоља дела у области прозе, поезије, драматургије, књижевне критике и мемоара. Оснивачи, новине Независимаја газета и њихов власник Борис Березовски симболично су додељивали награде у износу један долар више од Руског Букера, односно 12 хиљада и један долар. Два су основна разлога за установљење ове награде. Књижевни критичари Независимаје газете годинама нису били задовољни избором жирија најпознатије Букерове награде (Руског Букера) у постсовјетској Русији. Постојао је утисак да се Букер не додељује за сама књижевна и естетска достигнућа, већ за дотадашње заслуге лауреата или, уопште, за њихову ванкњижевну делатност. Поред тога многи новинари, као и јавност, нису били задовољни страним (британским) пореклом Букерове награде (Руског Букера).[1] Тако се изашло у сусрет захтевима да се установи чисто руска награда, која се додељује заиста најбољем (или једном од најбољих) писцу у земљи текуће године. У жири су бирани познати новинари, уредници, књижевни критичари, писци, издавачи и уметници. Председник жирија, без права гласа, био је главни уредник Независимаје газете. Први жири Антибукер награде састао се у кабинету ректора Московског књижевног института 18. децембра 1995. године и изгласао простом већином добитника прве награде, московског прозаисту Алексеја Варламова (рус. Алексею Варламов) за причу Рождење (рус. Рождение),[I] објављену у часопису Нови мир (рус. Новый мир).[1] Проглашење победника Антибукера обављено је на дан оснивања Независимаје газете, 21. децембра, што је од тада то постала традиција.[1] Од 1996. године дотадашњој јединој категорији проза, додате су још две: поезија и драматургија. Тада је и свака од номинација добила своје руско име: проза – Братјев Карамазовах (рус. Братьев Карамазовых),[II] поезија[1] – Њезнакомка (рус. Незнакомка),[III] драматургија[1] – Три сестри (рус. Три сестры).[IV] Следећу номинацију 1997. године обележила је контроверзна одлука жирија о додели награде за прозу, филозофу и писцу Дмитрију Галковском (рус. Дмитрий Галковский) за књигу Бескоњечни тупик (рус. Бесконечный тупик)[V] и скандалом који је уследио његовим одбијањем да прими награду.[1][9][10] Исте године номинација за награду проширена је са још једном категоријом из области књижевних студија и књижевне критике,[1] под именом Луч свјета (рус. Луч света).[VI] Од ове номинације следеће 1998. године одвојена је номинација за најбоље дело године из области публицистике (есеји, мемоари, историјско-документарна проза)[1] под називом Четвортаја проза (рус. Четвертая проза).[VII] Главна награда за драматургију није додељена те године, већ такозвана „награда за охрабрење”, Максиму Курочкину (рус. Максим Курочкин). На гласању 1999. године за избор најбољег прозног дела, жири није успео да постигне консензус па је одлучио да не додели награду ниједном од дела која су ушла у ужи избор.[1] Антибукер награде последњи пут су додељене у свих пет категорија 2000. године.[1] Награда је практично престала да постоји 2001. године након одласка у емиграцију њеног спонзора Бориса Березовског.[1]

Жири[уреди | уреди извор]

У жирију су били познати новинари, уредници, књижевни критичари и уметници, између осталих:

Победници[уреди | уреди извор]

2000-те[уреди | уреди извор]

2000[уреди | уреди извор]

1990-те[уреди | уреди извор]

1999[уреди | уреди извор]

1998[уреди | уреди извор]

1997[уреди | уреди извор]

1996[уреди | уреди извор]

1995[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ срп. Рођење[4]
  2. ^ Назив награде по последњем роману писца Фјодора Достојевског Браћа Карамазови, објављеног 1880. године.[5]
  3. ^ Назив награде по песми срп. Странац, песника Александра Блока објављене 1906. године.[6]
  4. ^ Назив награде по драми срп. Три сестре, писца Антона Чехова објављене 1901. године.[7]
  5. ^ срп. Бескрајни ћорсокак.[8]
  6. ^ Назив награде по чланаку срп. Зрак светлости у мрачном царству, новинара, књижевног критичара, песника и револуционарног демократе Николаја Доброљубова из 1860. године, који је био посвећеном драми Гроза (рус. Гроза), или срп. Олуја, Александра Островског. Наслов чланка је због велике популарности постао фразеолошка јединица.[11]
  7. ^ Назив награде по делу срп. Четврта проза, песника Осипа Мандељштама (рус. Осип Мандельштам). Његов текст је између исповести и памфлета, израстао из његовог оптужујућег отвореног писма совјетским писцима. Он у њему жестоко проглашава раскид са писцима и интелектуалцима, оптужујући их за кукавичку и сервилну попустљивост према суровој тиранији власти, објављено 1930. године.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Как это было...”. web.archive.org. 2007-09-14. Архивирано из оригинала 14. 09. 2007. г. Приступљено 2024-04-09. 
  2. ^ „АнтиБукер”. www.livelib.ru. Приступљено 2024-04-09. 
  3. ^ „Антибукер [rus, uni, n/a] - Литературные премии”. bookmix.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-04-09. 
  4. ^ https://www.rulit.me/books/rozhdenie-read-74277-1.html
  5. ^ https://ilibrary.ru/text/1199/index.html
  6. ^ https://www.culture.ru/poems/284/neznakomka
  7. ^ https://ilibrary.ru/text/973/p.1/index.html
  8. ^ https://royallib.com/book/galkovskiy_dmitriy/beskonechniy_tupik.html
  9. ^ а б „ПОЧЕМУ Я ОТКАЗАЛСЯ ОТ "АНТИБУКЕРОВСКОЙ" ПРЕМИИ (Открытое письмо в редакцию "Независимой газеты")”. samisdat.com. Приступљено 2024-04-10. 
  10. ^ а б Скатов, Николай Николаевич (2005-01-01). Русская литература ХХ века: прозаики, поэты, драматурги : биобиблиографический словарь (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. ISBN 978-5-94848-245-3. 
  11. ^ https://ilibrary.ru/text/994/p.1/index.html
  12. ^ https://polka.academy/articles/516
  13. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с „Премия Антибукер (По материалам «Независимой газеты» разных лет)”. web.archive.org. 2011-01-15. Архивирано из оригинала 15. 01. 2011. г. Приступљено 2024-04-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антибукер&oldid=27710067”