Археолошки музеј у Солуну

С Википедије, слободне енциклопедије
Археолошки музеј у Солуну
Αρχαιολογικό Μουσείο Θεσσαλονίκης
Оснивање1912.
ЛокацијаСолун
 Грчка
Врстаархеолошки музеј
ДиректорПоликсена Адам-Велени
Веб-сајтwww.amth.gr

Археолошки музеј у Солуну (грчки Αρχαιολογικό Μουσείο Θεσσαλονίκης Arkheoloyikó Mousío Thessaloníkis) се сматра за један од најбољих у Европи. Налази се у близини познатог Белог Торња и на супротној страни од градског ватрогасног дома. Музеј поседује велику колекцију укључујући и невероватне драгоцености у виду гробнице оца Александра Великог, Филипа Македонског, која је откривена у Вергини 1977. године.[1] Друга драгоценост је из 3. века п. н. е. папирус Дервеније, једини нетакнути древни папирус нађен у Грчкој, који је откривен у гробници Дервеније. Друге просторије музеја садрже експонате који осликавају историју града још из праисторијских дана све до Римског периода, укључјући спектакуларне мозаике као и чаше из Хеленистичког доба. Садржи и интерпретира артефакте из праисторијског, архајског, класичног, хеленистичког и римског периода, углавном из града Солуна, али и из региона Македоније уопште.[1]

Зграда и изложбе[уреди | уреди извор]

Музеј је смештен у згради коју је дизајнирао архитекта Патроклос Карантинос и представља пример модерних архитектонских трендова Грчке. Изграђен 1962. године, музеј је 1980. године добио ново крило, у којем су били изложени налази из Вергине, све до 1997. Године 2001. и 2004. године, уочи Олимпијских игара у Атини 2004., музеј је опсежно реновиран, а његове сталне поставке реорганизоване. Централне просторије чувају експонате са археолошких ископавања спроведених у Солуну и ширем подручју Македоније. У новом крилу су смештене две изложбе: Злато Македоније, са артефактима са гробља Синдос, Агиа Параскеви, Неа Филаделфиа, Макригиалос, Дервени, Лете, Серрес и Европос; и Солунска област у праисторији, са материјалом из праисторијских насеља, од неолита до раног и позног бронзаног доба. Тренутно је у централном делу музеја изложена збирка архаичних до касноримских скулптура из Солуна и Македоније уопште. Они илуструју историју Солуна од праисторије до касне антике. У овим просторијама су приказани архитектонски чланови јонског храма из 6. века пре нове ере, скулптуре свих периода из Македоније, експонати са ископавања у комплексу палате који је Галерије изградио у центру Солуна, реконструкција фасаде македонске гробнице у Аги. Параскеви, са правим архитектонским члановима, и налазима (углавном златним артефактима) архајског и класичног периода са синдошког гробља. У свим овим просторијама издвојени су поједини значајни експонати и дате додатне информације о њима како би посетиоци могли да увиде значај сваког експоната и простора и периода из којег потиче. Археолошки музеј, поред сталних поставки, угошћује и значајне привремене и тематске изложбе. У соби Манолиса Андроника, на пример, налази се изложба под називом Новчићи Македоније од 6. века до 148. године пре нове ере, са примерима новца који је кружио у Македонији у том периоду. Витрина у предворју музеја приказује неке налазе са ископавања неолитског насеља у Макригиалосу у Пиерији, уз информације о напретку ископавања.У новом крилу, изложба Злато Македоније обухвата налазе са бројних ископавања у Централној Македонији. Узимајући историју злата као централну тему, представља културу Македоније од 6. века пре нове ере до 148. п. н. е, говорећи о употреби злата (накит, украси за сате, позлата предмета и посуда, новчића), технологији израде. златног накита и технике вађења злата. Бројни су налази и са гробља и много је описа њихове улоге у погребним обичајима.

Изложба Солун у праисторији има за циљ да поново створи слику приобаља Термаског залива пре изградње града Солуна. Представља прва ископавања, која су током Првог светског рата извршиле британске и француске трупе, и налазе из најважнијих праисторијских насеља на том подручју (Терми, Василика, Ставроуполи, Ораиокастро, Асирос, Тоумба и Кастана) подељених на три хронолошке групе (неолит, рано и касно бронзано доба)[2]

Откриће могуће оригиналне статуе Александра[уреди | уреди извор]

Дана 26. фебруара 2010, грчке власти су ухапсиле двојицу мушкараца пронађених у илегалном поседу разних антиквитета, укључујући бронзану статуу Александра, која је вероватно Лисипово дело. Ако се потврди, то би га учинило првим оригиналним Лисиповим делом икада откривеним. Статуа се тренутно испитује у лабораторији музеја, од које се очекује да потврди или демантује њену аутентичност.[3]

Значајни експонати[уреди | уреди извор]

  • Фрагменти мермерног саркофага који приказује каледонски лов на вепра.
  • Дервени кратер
  • Статуа Харпократа (2. век н.е.)
  • Глава Сераписа (2. век п. н. е.)
  • Бронзани шлем и златна маска (гробље Синдос, крај ВИ века п. н. е.)
  • Мермерна врата (гробница Агие Параскеви у Македонији)
  • Копија "Откривања" Афродите (421/420. п. н. е.)
  • Златне медаље (250–225. п. н. е.)
  • Интарзирани подови (мозаик)
  • Златне дијадеме, златни дискови и златне главе Медузе (350—325. п. н. е.)
  • Дервенски папирус (крај 5. века п. н. е.)

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Borza, E. N (1990). In the Shadow of Olympus: The Emergence of Macedon. Princeton University Press. стр. 260. 
  2. ^ http://www.museumsofmacedonia.gr/Archaeological_and_Byzantine/Arx_Thessaloniknhs.html
  3. ^ https://www.in.gr/news/article.asp?lngEntityID=1111501&lngDtrID=253

Спољашње везе[уреди | уреди извор]