Архимандрит Данило (Марковић)
| Данило (Марковић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија крушевачка |
| Чин | игуман, архимандрит |
| Титула | игуман Манастира Љубостиње |
| Седиште | Манастир Љубостиња код Трстеника |
| Године службе | 1871—1875. |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. јул 1785. |
| Место рођења | Чаири, код Трстеника, Османско царство |
| Датум смрти | 20. август 1875. (90 год.) |
| Место смрти | Краљевина Србија |
Данило Марковић (Чаири код Трстеника, 2. јула 1785 — Манастир Љубостиња, 20. август 1875) био је архимандрит Српске православне цркве и старешина манастира Љубостиње.
Биографија[уреди | уреди извор]
Архимандрит Данило (Марковић) рођен је 2. јула 1785. године у селу Чаири, код Трстеника, од честитих родитеља.
Међу љубостињским братством Данило се први пут помиње 1858. године, као јеромонах.[1] Познато је да је за време архимандрита Јанићија (Мачужића) Данило био економ, те је стекао искуство у управљању манастирском имовином.[2] Међутим, после Мачужићеве смрти на чело братства долази архимандрит Макарије (Милојевић), а Марковић остаје да обавља дужност економа. Тек после Милојевићеве смрти Данило постаје игуман — 9. јануара 1871. године.[2]
Игуман Марковић остао је упамћен као добар домаћин, вредан радник и веома предузимљив монах. Севастијан Путник бележи да је био осредњи духовник.[3] Занимао се за воћарство и виноградарство, те је Љубостињи обезбедио нове поседе под воћем — првенствено шљивике и винограде. Један од његових винограда назива се по њему Даниловац, и налази се у селу Богдању.[2] Поред тога, обновио је и све манастирске воденице.
Неколико месеци пре своје смрти, Марковић је Љубостињи поклонио велики крст од сребра, који су Аустријанци украли за време Првог светског рата.[4]
Упокојио се 20. августа 1875. године у Манастиру Љубостињи где је и сахрањен.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мишић, Јечменица 2014, стр. 161.
- ^ а б в Мишић, Јечменица 2014, стр. 164.
- ^ Путник 1927, стр. 17.
- ^ Путник 1927, стр. 31.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мишић, Синиша; Јечменица, Дејан (2014). Кнегиња Милица — Монахиња Јевгенија и њено доба (PDF). Филозофски факултет Београд. ISBN 978-86-918433-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 04. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022.
- Путник, Севастијан (1927). Манастир Љубостиња. Штампарија Ђ. Будимировића.
