Банатски алманах

Банатски алманах
	Прва страна издања Банатског алманаха за 1829. годину
Тип	зборник чланака
Уредник	Димитрије П. Тирол
Оснивање	1827.
Језик	српски
Укидање	1829.
Град	Темишвар

Банатски алманах је излазио 1827. и 1828. године у Темишвару. Последња књига прештампана је у Будиму 1829. године.

Издавач Димитрије П. Тирол[уреди | уреди извор]

Издавач зборника био је Димитрије П. Тирол (1793-1857), српски писац, преводилац и издавач. Сарађивао је са Вуком Стефановићем Караџићем, а током 1827. написао је Славенску граматику, прву књигу штампану Вуковим правописом. Покренуо је и алманахе Месецослов и Уранија.^{[тражи се извор]}

О зборнику[уреди | уреди извор]

Објава за алманах из 1827. године штампана је у марту 1826. У објави се наводи:

„народ се обавештава да ће се Банатски алманах за 1827. год. штампати у Будиму и да ће до средине месеца августа бити послат свима који су се за тај алманах пријавили. Алманах ће садржати: Календар, наш и Римски, временску прогнозу, списак вашара, родослов - не само царева и краљева већ и свих господара Европских, статистичке податке, историјски опис Баната, поучне приповетке, досетке... Након садржаја дата је и цена: 1 форинт сребра, и крајњи рок - крај маја, до када алманах може да се уплати по тој цени. После тог рока алманах ће бити скупљи јер ће бити штампан на великом и лепом папиру. На крају је молба издавача да му заинтересовани на време пошаљу имена уз новац.“ ^[1]

Зборник су чинили разни статистички прегледи, спискови и информације: родослови европских владара, преглед држава у Европи и свету са подацима о величини и броју становника, преглед словенских народа насељених у Европи, списак српских владара и др. са посебним статистичким подацима о Банату.

Књижевне, забавне прилоге, чинили су чланци и преведене поучне приповетке и песме и практична упутства.

Сарадници[уреди | уреди извор]

Једини сарадник у Банатском алманаху је био Георгије Чокрљан; остале прилоге вероватно је писао или преводио сам уредник, Димитрије Тирол, анонимно.

Садржај алманаха[уреди | уреди извор]

Од свих прилога који су објављени у две књиге алманаха највише пажње заслужује чланак Књижество српско (1828, 197-219) који чине два текста на руском језику, пренета из руских новина, у којима се похвално говори о Вуку Караџићу и његовој делатности, о српској књижевности, историји, језику, о реформи писма, а све са циљем неутралисања негативног мишљења руског критичара о Вуку, чији је чланака објавио Магарашићев Летопис 1825. године.

Шарада и логогриф[уреди | уреди извор]

Поетске форме шарада и логогриф, по први пут овде уведене у српску периодичну књижевност, касније ће постати сталне рубрике у великом броју алманаха 30-тих година 19. века. То су загонетке, ребуси у стиху, који се заснивају на разним играма слоговима унутар речи или читавог низа речи. У наредном годишту давана су решења ових загонетки.

Рубрике алманаха биле су и: досетке или приповечице, тј анегдоте о разним личностима, занимљивости из области географије, „паметодостојна писам“; објављена су три писма – политичко, писмо цара Александра генералу Кутузову, и два књижевна – мишљења о књигама.^[2]