Банђаланг
 Распрострањеност банђалангијских народа и њихових језика Распростањеност осталих пама-њунганских језика | |
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
| североисточни Нови Јужни Велс | |
| Језици | |
| банђаланшки језик и енглески језик | |
| Религија | |
| хришћанство | |
| Сродне етничке групе | |
| остали пама-њунгански народи |
Банђаланзи су староседелачки народ источне обале Аустралије, тачније приобаља североисточног Новог Јужног Велса. Банђаланшка традиционална територија се налази у близини Сиднеја, од кога је удаљена 550 km. Данас се на њеном делу налази Национални Парк Банђаланг.
Народ Банђаланг потиче од дела банђалангијских племена, која су употребљавала дијалекте банђаланшког језика (доњоричмондска група банђалангијских дијалеката).
Араквали Бајрон Беја су једно од племена народа Банђаланг.[1]
Језик[уреди | уреди извор]
Банђалангијски језици су грана пама-њунганских језика. Састоје се од већег броја дијалеката који чине дијалекатски континуум, ови дијалекти се групишу у 4 кластера. Један од њих је банђаланшки језик (доњоричмондска група банђалангијских дијалеката), који има 4 дијалекта.
Банђалангијски језици имају две необичне особине: један број слогова је јако наглашен, док су други „неразговетни”, друга особина је класификовање полова у 4 рода: (1) мушки (2) женски (3) дрвенасти и (4) ниједан.[2]
Земља[уреди | уреди извор]
Према Норману Тиндејлу, банђаланшка земља је обухватала површину од 6.000 km², а налазила се источно од средњег тока Кларенс Ривер и северно од њеног доњег тока, простирала се око доњег тока реке Ричмонд Ривер (на чијој обали се налази град Балина), у унутрашњости (на западу) се протезала до села Табулам и Барјугил, која се налазе у близини средњег тока реке Кларенс Ривер. Земља приобалне банђаланшке хорде (или племена) Вијабал није допирала даље од села Репвил.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bunjalung of Byron Bay 2001.
- ^ Sharpe 1993, стр. 76.
- ^ Tindale 1974, стр. 191.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Bunjalung of Byron Bay (Arakwal) Indigenous Land Use Agreement”. Agreements, Treaties and Negotiated Settlements (ATNS) project. 28. 8. 2001. Архивирано из оригинала 29. 02. 2020. г. Приступљено 18. 01. 2020.
- Sharpe, Margaret C. (1993). „Bunjalung: Teaching a Disappearing Language”. Ур.: Walsh, Michael; Yallop, Colin. Language and Culture in Aboriginal Australia. Aboriginal Studies Press. ISBN 978-0-855-75241-5.
- Tindale, Norman Barnett (1974). „Badjalang (QLD)”. Aboriginal Tribes of Australia: Their Terrain, Environmental Controls, Distribution, Limits, and Proper Names. Australian National University Press. Архивирано из оригинала 10. 01. 2020. г. Приступљено 18. 01. 2020. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Bundjalung of Byron Bay Aboriginal Corporation, representing the Bundjalung and Arakwal people, land and waters (језик: енглески)
- Bibliography of Bundjalung language and people resources, at the Australian Institute of Aboriginal and Torres Strait Islander Studies (језик: енглески)
- A Walk in the Park Series: "New South Wales - Arakwal National Park" ABC Radio (December 2004) Accessed 21. 5. 2008. (језик: енглески)
- "Badjalang" AusAnthrop Australian Aboriginal tribal database. Accessed 20. 5. 2008. (језик: енглески)
- Bunjalung of Byron Bay (Arakwal) Indigenous Land Use Agreement (ILUA) Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2020) Accessed 21. 5. 2008. (језик: енглески)
- New South Wales Department of Environment and Climate Change Aboriginal cultural heritage webpage Living on the frontier Accessed 21. 5. 2008. (језик: енглески)