Бела лађа

С Википедије, слободне енциклопедије
Бела лађа
Бела лађа
Жанркомедија
ФорматТелевизијска серија
АуторСиниша Павић
Продуцентска
кућа		Радио-телевизија Србије
Кошутњак филм
СценариоСиниша Павић
РежијаМихаило Вукобратовић
Иван Стефановић
УлогеМилан Лане Гутовић
(2006—2011)
Предраг Смиљковић
Петар Краљ
(2006—2011)
Љиљана Драгутиновић
Ненад Јездић
Мина Лазаревић
Миленко Заблаћански
(2006—2008)
Дубравка Мијатовић
(2006—2010) Бранимир Брстина
(2012)
Завршна тема„Плови бела лађа” Милан Лане Гутовић Милан Васић
КомпозиторВојислав Војкан Борисављевић
Земља Србија
ЛокацијаБеоград
Језиксрпски
Број сезона6
Број епизода90
Време трајања50 минута
Продукција
ПродуцентЗоран Јанковић
МонтажерЉиљана Лана Вукобратовић
Тихомир Дукић
СценографЗорица Чобановић
Директор
фотографије		Милош Спасојевић
Зоран Петровић
ПродукцијаРадио-телевизија Србије
Кошутњак филм
ДистрибуцијаРадио-телевизија Србије
Емитовање
Емитер РТС 1
Формат слике4:3 (прве две сезоне)
16:9
Прво
приказано на		 РТС 1
Премијерно
приказивање		17. децембар 2006 — 1. април 2012.
СтатусЗавршено снимање
Сродно
приказивање		Тесна кожа
Серије Синише Павића
Веб-сајт продукције
Профил на IMDb-ју

„Бела лађа” је српска телевизијска серија, коју је РТС почео да емитује 17. децембра 2006. године[1], а чије емитовање је после 6 серијала окончано јубиларном деведесетом епизодом 1. априла 2012.[2]

Серија је у производњи Радио-телевизије Србије и извршној продукцији Кошутњак филма, по сценарију Синише Павића, а серију је режирао Михаило Вукобратовић. Од свих серија овог сценаристе са сличним садржајем, продукција „Беле лађе” је узела највише времена, пуних шест година (2006—2012), што је просечно за око половину дуже од свих сродних пројеката, који су снимани и премијерно приказивани највише четири године („Бољи живот” 1987—1991, „Срећни људи” 1993—1996, „Породично благо” 1998—2002. и „Стижу долари” 2004—2006).

Ликови[уреди | уреди извор]

„Бела лађа” је индиректни наставак филмског серијала „Тесна кожа”. Улогу Димитрија Пантића, уместо Николе Симића, који ју је тумачио у „Тесној кожи”, играо је Петар Краљ. У улози Пантићевог највећег противника Срећка Шојића, нашао се, као и у филмском серијалу, Милан Лане Гутовић. За разлику од „Тесне коже” у „Белој лађи”, главни актер није Пантић, већ Шојић. Он је бизнисмен и председник Странке здравог разума, коју финансира, Шојићев рођак по баби, Тихомир Стојковић „Тика Шпиц” (Предраг Смиљковић). Његов заменик у странци је Пањковић (Драган Вујић), а његов вечити противник је Хаџи-Здравковић (Предраг Ејдус), председник странке „Демократска ренесанса”. Улази и у сумњиве послове са мафијом, мафијашким босом Озреном Солдатовићем (Душан Голумбовски), и његовом десном руком Аламуњом (Дејан Луткић). Породицу Пантић чине поред Димитрија, жена Персида (Љиљана Драгутиновић), синови Маринко (Миленко Заблаћански) и Блашко (Ненад Јездић), и кћерка Мирослава (Мирјана Мина Лазаревић). Маринко је разведен, док је Мира пред ивицом развода јер се преселила да живи код Пантића; Маринко из брака има два сина, Филипа (Милош Биковић) и Мићу, а Мира са мужем Богојем има сина Кићу.

Повучени и касније придодати ликови[уреди | уреди извор]

Према речима сценаристе Синише Павића, серију су пратили бројни проблеми од самог почетка због чега је долазило до озбиљних измена у продукцији.[3][4]

Наиме, Никола Симић је одбио улогу Димитрија Пантића иако је, према Павићевим тврдњама, серија написана на његову молбу.[5] Као разлог одбијања Симић је навео ангажман у серијама Агенција за СИС и Љубав, навика, паника на Телевизији Пинк[6], где му је понуђен већи хонорар.[7][8]

За време снимања другог циклуса, трагично је погинуо глумац Миленко Заблаћански,[9] па је његов лик Павић преселио у Беч. Готово истовремено, због повлачења Светлане Бојковић, из серије је повучен лик Јасмине Пантелић. Неколико споредних ликова искључено је из радње пре петог циклуса (Драган Јовановић и Дубравка Мијатовић су се повукли из серије — интересантно је да су то исто урадили и током продукције „Срећних људи”).

Ипак, најозбиљније промене су се догодиле пред снимање шестог циклуса, када су морале да буду уклоњене обе главне улоге. Наиме, 10. новембра 2011. године, преминуо је Петар Краљ.[10] Због великог значаја, његов лик је и даље уз велика ограничења био присутан у серији (без дијалога и приказивања лица), али је потом пресељен у болницу. Одмах потом, серију је напустио и Милан Лане Гутовић, због наводног ниског хонорара.[11] Његов лик је сценариста послао у затвор, а у серији су у последњем циклусу као главне личности фигурирали два друга лика, до тада сасвим споредна улога, Јанаћије Јањић (Милан Васић) и нови лик, Шојићев кум Баћко Бојић (Бранимир Брстина).[12] У шестом циклусу се, без нарочитог објашњења, нису појавили ни поједини други глумци из до тада стандардне поставе: Милош Биковић (Филип Пантић) и Дејан Луткић (Аламуња).

Глумац Лик
1 2 3 4 5 6
Милан Лане Гутовић Срећко Шојић Главни
Петар Краљ Димитрије Пантић Главни
Љиљана Драгутиновић Персида Пантић Главни
Мина Лазаревић Мирослава Мирковић Главни
Ненад Јездић Благоје Пантић Главни
Миленко Заблаћански Маринко Пантић Главни
Дубравка Мијатовић Слађана Савић Главни
Предраг Смиљковић Тихомир Стојковић Главни
Бранимир Брстина Баћко Бојић Главни
Милан Васић Јанаћко Јањић Епизодни Главни
Предраг Ејдус Лазар Хаџиздравковић Епизодни Главни

Ликови из ранијих Павићевих серија и филмова[уреди | уреди извор]

Синопсис радње по циклусима[уреди | уреди извор]

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Први циклус (2006—2007)

Пантићеву амнезију, после ударца у главу који је овај добио, Шојић користи зарад сопствене политичке кампање. Ближе се парламентарни избори, а Шојићева „Странка здравог разума” је, према већини истраживања јавног мњења, испод, мада близу цензуса. Њихов главни опонент је идеолошки дијаметрално супротна, „Странка демократске ренесансе”, која ипак стоји нешто боље у предизборним истраживањима. Цео циклус протиче у предизборној кампањи, а за Шојића убрзо почиње да ради целокупна Пантићева породица, чији сваки члан гледа сопствене интересе (нпр. Блашко Пантић покушава да направи бесплатну рекламу за фабрику туњевине, у којој ради његов кум, током живог укључивања у политички дуел на телевизији). Несрећним сплетом околности, Пантић завршава у затвору, а Шојић га убеђује да ту отпочне штрајк глађу. Ипак, дан пред изборе, бива пуштен на слободу. Истовремено, Шојићев главни финансијер, Озрен Солдатовић, инсистира на томе да овај мора да представља његове интересе у новој влади, како би му опростио велики дуг. На крају циклуса, у скупштину успевају да уђу обе странке, али Пантић, другопласирани на Шојићевој листи, током конститутивне седнице почиње да се присећа пређашњих лоших односа са својим шефом, па га полива водом док је стајао на говорници, а потом напушта његов посланички клуб (самим тим и странку).

Други циклус (2007—2008)

Постаје очигледно да ће мандатар и актуелни премијер, Мајсторовић, владу морати да формира или са Демократском ренесансом или са Странком здравог разума. Најпре позива лидера Демократске ренесансе, Хаџи-Здравковића на преговоре, али га овај превише уцењује, па се окреће Шојићу. Згрожен његовим понашањем, мандатар одлучује да добро промисли са ким ће формирати нови кабинет, тако да то остаје неизвесност све до неколико минута пре истека рока (према Павићевом признању, то је била алузија на формирање друге Владе Војислава Коштунице, која је изгласана свега пола сата пре истека законског рока). Када се Мајсторовић најзад појављује у скупштини са намером да изложи експозе, испоставља се да је због ометања других посланика рок истекао, па се расписују нови избори.

Трећи циклус (2009)

Шојићу, захваљујући предвиђању бабе-Роске, постаје јасно да му је за учешће у власти потребна подршка страних амбасадора, па преко свог батлера Ћирка и његове веренице успева да ступи у везу са дипломатским представником мале, али утицајне земље (њено име се не наводи). Иако је амбасадор рањен у лову, Шојићевом грешком, њихови односи нису покварени (Шојић тврди да је амбасадор рањен током покушаја атентата на њега самог). Медији објављују њихову заједничку фотографију, а Озрен Солдатовић, који и даље манипулише многим Шојићевим потезима, жели да упозна амбасадора.

Истовремено, у Странци демократске ренесансе долази до унутрашњих трвења, Хаџи Здравковић бива избачен, а његов заменик, доктор Маричић преузима примат. Иза ове странке убрзо стаје Солдатовићева „десна рука”, познат под надимком Аламуња, који жели да се осамостали од свог шефа.

У политику све више улази и Димитрије Пантић са пензионерима, који убрзо планира заједничку акцију са Хаџи Здравковићем, од чега одустаје, чим сазна да је овај пријатељ са амбасадором земље са правом вета у Уједињеним нацијама, а која је учествовала у НАТО бомбардовању.

Четврти циклус (2010)

Односи између Шојића и амбасадора су начисто нарушени после одређених медијских инсинуација, које су нарушиле углед државе, коју дотични представља. Штавише, на банкету поводом рођендана амбасадорове жене, Шојић пампуром од шампањца грешком погађа амбасадора у главу. Уместо оца који све више губи контролу, његову странку почиње да предводи Блашко Пантић, који убрзо склапа савез са Озреном Солдатовићем. У последњој епизоди, Шпиц одводи Шојића код његове бивше љубавнице, са којом је овај још раније (наводно) добио дете. Баш у том тренутку, кућа се урушава због клизишта.

Пети циклус (2011)

Серијал отпочиње на истом месту где се претходни завршио. Сви, изузев Шојића, беже са „места злочина”. Он најпре симулира своју смрт, а потом, по указаној помоћи, покушава да изигра истражног судију (Риса), за кога се испоставља да се сећа одређених ранијих Шојићевих прекршаја. Шпиц са својим помоћницима краде џип из Шојићеве гараже, свега неколико минута пошто су Солдатовићеви људи подметнули бомбу у њега (како би га опоменули да врати дугове). Џип одлеће у ваздух на Шпицовој пумпи, не повредивши никога. Изненађење настаје када систематични судија Рис сазнаје да џип, који је Шпиц хтео да прода, није у његовом, већ у Шојићевом власништву.

Шојић за то време окупља своје локалне шефове странке, Јанаћија „Јанаћка” Јањића, као најуспешнијег, и извесног Јефту Пикилића, као најнеуспешнијег, јер су људи у његовом региону слабо гласали за Шојићеву странку, због чињенице да је сам Шојић одатле, те да немају позитивно мишљење о њему. Шојић се одлучује за маркетиншки трик: измишља да на својој ливади у том крају одлучује да гради комбинат, у који инвестирају он лично, Швеђани и Турци. Док се шири прича о изградњи комбината, Пикилић најављује да ће лично узети за себе део новца (што препоручује и Јанаћку), али и председник општине најављује своје учешће, како би се медијски експонирао пре избора.

Истовремено, Мира Пантић, у сарадњи са секретарицом премијера Мајсторовића, Мелисом, успева да поткупи Хаџи-Здравковића, који се већ вратио у странку, али тек сада успева да избаци доктора Маричића из ње. Иза ње сада стаје Аламуња. Солдатовић сада подржава само Блашка Пантића и његову странку, а најављено избацивање целе породице из стана на Бановом Брду (због неотплаћеног кредита), он планира да искористи као медијску представу, јер је до избора остало свега неколико дана.

Шести циклус (2012)

Изненадно хапшење Шојића неколико дана пре избора, на чело странке доводи његовог кума, Баћка Бојића, који је у претходном периоду био у иностранству. На место другог човека се фактички пробија Јанаћко. Сви политички актери, од премијера Мајсторовића, до Блашка и Мире Пантић постају подозриви и веома амбициозни. Баћко Бојић користи хапшење свог кума и изградњу комбината на „Магарећим ливадама” за сопствене политичке амбиције. Схватајући да странка финансијски лоше стоји, покушава да пронађе где је Шојић сакрио новац у својој кући, што је раније више пута спомињано, али је било и питање да ли дотична свота постоји. На крају новац проналази Ћирко, који заједно са Јанаћком и Пањковићем оснива сопствену страначку фракцију, насупрот другој у којој остају Баћко, Шпиц и Пикилић. На изборима, Мајсторовићева странка осваја 17 %, што сам премијер сматра великим успехом. Све мање странке: „Ренесанса”, „Здрав разум” и „Поштени грађани — Димитрије Пантић” једва прелазе цензус. Као најстарији посланик, баба Роска председава новим сазивом скупштине, а помаже јој Мира Пантић, као најмлађа. У финалној сцени серије, приказује се свадба Петричевића са Мициком. На броду „Бела лађа” се окупљају сви политичари, мафија и амбасадори. Док брод плови низ реку без кормилара, у замраченој просторији они састављају владу. У финалном дијалогу, Крља пита лучке раднике када ће се брод вратити, јер мора да пита Шпица од чега ће да купи храну за крокодиле. Један радник му одговара да како он сам не може да прехрани ни рођену децу. Уместо замрачења екрана, за време шпице се приказује пловидба беле лађе, а уместо песме „Плови бела лађо”, чује се Штраусов валцер „На лепом плавом Дунаву”.

Продукција и емитовање[уреди | уреди извор]

Први циклус, од 24 епизоде, се приказивао на РТС 1, недељом од 20 часова. Емитовао се пет и по месеци, све до недеље 27. маја 2007.[14]

Овај циклус је репризиран од 1. јануара 2008. овог пута сваког радног дана на РТС 1 од 20 часова. У припреми је тада био и други циклус серије, чије приказивање је убрзо отпочело.

Након смрти глумца Миленка Заблаћанског, снимање трећег циклуса је одложено, јер је Синиша Павић, према сопственом признању, морао да измени сценарио у деловима где се појављује Маринко Пантић. То је једини разлог због кога је Маринко у трећем серијалу „пресељен” у Беч, где ради у Градској чистоћи, па његов лик породица Пантић контактира само једанпут.

У недељу 24. јануара 2009. почела је трећа сезона телевизијске серије „Бела лађа”. Било је ово први пут да су у продукцији коришћене и камере високе дефиниције.

Од 1. октобра 2009. године РТС је репризирао до тада емитоване епизоде сваког радног дана од 20 часова на РТС 1, што је уједно био увод у емитовање четврте сезоне, које је отпочело 17. јануара 2010. године.

Пета сезона је почела са премијерним приказивањем 27. фебруара 2011. године.[15]

Крајем јануара 2012. године почело је премијерно приказивање епизода 6. сезоне.[16] Последња епизода је емитована 1. априла 2012. године.

Након оригиналног емитовања, серија је такође више пута репризирана у целости.

Епизоде[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак епизода серије Бела лађа
СезонаЕпизодеОригинално емитовање
ПремијераФинале
1.2417. децембар 2006. (2006-12-17)27. мај 2007. (2007-05-27)
2.1424. фебруар 2008. (2008-02-24)1. јун 2008. (2008-06-01)
3.1425. јануар 2009. (2009-01-25)26. април 2009. (2009-04-26)
4.1617. јануар 2010. (2010-01-17)2. мај 2010. (2010-05-02)
5.1227. фебруар 2011. (2011-02-27)15. мај 2011. (2011-05-15)
6.1029. јануар 2012. (2012-01-29)1. април 2012. (2012-04-01)

Екипа[уреди | уреди извор]

Аутори и екипа који су реализовали серију „Бела лађа”:

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Милан Лане Гутовић Срећко Шојић
Петар Краљ Димитрије Мита Пантић
Милан Васић Јанаћко Јањић
Предраг Смиљковић Тихомир Стојковић „Тика Шпиц”
Љиљана Драгутиновић Персида Пантић
Ненад Јездић Блашко Пантић
Миленко Заблаћански Маринко Пантић
Мина Лазаревић Мирослава Мирковић
Милош Биковић Филип Пантић
Мира Бањац Розалија Михајловић „Баба Роска”
Михаило Јанкетић премијер Мајсторовић
Милица Милша Мелиса
Небојша Илић Мирослав Станковић
Наташа Марковић Весна
Дубравка Мијатовић Слађана Савић
Светлана Бојковић Јасмина Пантелић
Александар Срећковић Кубура Богоје
Александар Дунић Милорад Ћирковић „Ћирко”
Драган Вујић Здравко Пањковић
Предраг Ејдус Лазар (Милентије) Хаџи-Здравковић
Властимир Ђуза Стојиљковић Гаврило „Гавра” Петричевић
Дејан Луткић Густав Стојановић „Аламуња”
Душан Голумбовски Озрен Солдатовић
Радмила Томовић Констанца Станковић
Бранка Митић госпођа Маца
Драган Јовановић др Душан Маричић
Милан Томић Станимир Стојковић
Зоран Карајић Пантићев доктор
Радојко Јоксић Сретеновић
Зоран Бабић Крља
Богдан Кузмановић Роки
Михаило Лаптошевић телохранитељ Озрена Солдатовића
Зоран Ранкић судија Ракочевић први циклус
Гојко Балетић адвокат Радован Шљивић прва четири циклуса
Иван Босиљчић истражни судија први циклус
Милан Милосављевић Прикић сви циклуси
Бранко Цвејић Симоновић први циклус
Јелена Чворовић Танкосава Тасић први, други, четврти и пети циклус
Раде Марјановић Грујица Грујовић први, пети и шести циклус
Добрила Илић Грујичина тетка први циклус
Валентина Чершков Наталија Вуковић први циклус
Бора Ненић стражар први циклус
Тања Дивнић Гаврилова секретарица
Миле Станковић Калоперовић први и други циклус
Ненад Ненадовић амбасадор Емерих трећи, четврти и шести циклус
Бранимир Брстина Баћко Бојић шести циклус
Тања Николић амбасадорова жена
Славиша Чуровић аташе Ентони Баримур
Ева Рас Евица Тасић
Милена Васић Ражнатовић Леонтина Матић „Мицика”
Миленко Павлов Јефта Пикиљић
Божидар Стошић судија Старчевић
Томо Курузовић Тома Тимотијевић
Милан Антонић Свирчевић
Зоран Ћосић Звонимир Шулејић
Славица Крсмановић Живадинка
Драгица Ристановић Анђелина
Јасмина Стоиљковић поручница Томашевић
Јелена Јовичић Данијела
Драган Мићаловић Средоје
Зинаида Дедакин Симонида Хаџи Здравковић
Ђорђе Бранковић Шеф обезбеђења
Миодраг Ракочевић Шиља
Мирјана Карановић Лула Јанићијевић
Игор Ђорђевић Жмикић
Тома Гоати Кића
Теодора Ристовски новинарка
Душан Каличанин фризер

Промена улога кроз серију[уреди | уреди извор]

  • Веселин Стијовић је у првом циклусу играо Ђуровића, Хаџиздравковићевог адвоката да би од другог циклуса играо Ђуру, шефа у Шојићевој кафани Удри бригу на весеље.
  • Бора Ненић је у првом циклусу играо затворског чувара, а у трећем циклусу се појавио као Милорадовић, који са Пантићем скупља потписе за оснивање странке.
  • Глумица Теодора Живановић је тумачила новинарку у три епизоде у серији. У првој се звала Маја Станковић, затим Леонида Паликућа и на крају Костанца (презиме није поменуто).
  • Драго Чумић је у другом циклусу тумачио полицијског инспектора, а од трећег циклуса професора ликовног у пензији Северина Кукића (који се у „Бољем животу” појавио као професор Јанковић, звани Мравојед).
  • Павле Јеринић је у другом циклусу тумачио лик шофера Марка који ради у министарству, док се у трећем циклусу појавио као новинар.
  • Милан Антонић који је тумачио Свирчевића од петог циклуса, у четвртом циклусу у једној епизоди је тумачио ауто-механичара који је ишао са Богојем да купе ауто.
  • Михаило Лаптошевић је у првом циклусу тумачио телохранитеља Озрена Солдатовића, а у четвртом циклусу секретара у амбасади.

Недоследности и анахронизми[уреди | уреди извор]

  • Занимљиво је да су се Пантићеви синови у Тесној кожи звали Бранко (старији) и Александар (млађи). Међутим, у серији се зову Маринко и Благоје. Остали чланови породице су задржали своја имена као у филму.
  • Лик Пантићеве ћерке Мире је у Тесној кожи по старости средње дете, међутим у серији је најмлађе од троје деце. Такође, у Тесној кожи је приказана као правница која не може да се запосли, док се овде помиње да има завршену прву годину Економског факултета.
  • Више пута се помиње да је Пантићев унук Филип (Милош Биковић) матурант, што значи да има 18 година. Међутим, од дешавања последњег наставка Тесне коже, где он још није ни био рођен до серије је прошло 15 година, стога је грешка како он има 18 година.
  • У раним епизодама серије Хаџиздравковић се звао Лазар. У каснијим епизодама његово име је промењено у Миодраг, док се у једној епизоди звао и Милентије.
  • У другом циклусу име Хаџиздравковићеве жене било је Миланка, да би се у каснијим циклусима звала Симонида.
  • У ранијим епизодама име Мирослављеве жене је било Весна, али је у трећем циклусу промењено у Светлана.
  • Иако се на почетку Срећних људи помиње како има двоје деце, Озрен Солдатовић више пута истиче како није засновао породицу и да на Аламуњу гледа као на сопственог сина.
  • У 16. епизоди се види да на саобраћајној дозволи др Маричића (Драган Јовановић) пише да се зове Бранко, мада је касније више пута помињано да се зове Душан.
  • У току серије, Пикилић (Миленко Павлов) се више пута представља под именом Јефта. Међутим, на плакату Странке здравог разума са његовим ликом, испод слике пише Славољуб Пикилић.
  • Мандатарова секретарица (Милица Милша) се прво звала Мелиза, а касније Мелиса.
  • Ива Штрљић је глумила стриптизету која се прво звала Тијана, а касније Сузана.
  • Занимљиво је да је улогу Рокија, телохранитеља Озрена Солдатовића, тумачило чак три глумца. У првом циклусу улогу је тумачио Богдан Кузмановић, који ју је играо и у Срећним људима; од другог до петог циклуса га је играо Марко Јеремић, да би у последњем циклусу улогу тумачио Срба Стојиљковић, који је у претходним циклусима играо Аламуњиног сарадника Злоћка.
  • У претходним циклусима, амбасадор се звао Емери а аташе Баримур, док у последњем циклусу амбасадор ословљава аташеа са Емери. Амбасадорово име није поменуто.
  • У шестом циклусу, у склопу емисије Под рефлектором, гост је био Сретеновић из Демократске ренесансе, али је у емисији ословљен као Јанковић.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Први циклус серије је најпре најављен као филм, чији је радни наслов био Тесна кожа 5%[17], али је касније Синиша Павић проширио сценарио и снимио серију са измењеном глумачком поставом.[18]
  • Радни назив серије био је „Странка здравог разума”.[19]
  • У серији је требало да гостује певачица Сека Алексић, али је према сопственом признању одбила понуду.[20]
  • Иако је сценариста најавио крај серије, у одјавној шпици последње епизоде није се појавио уобичајени натпис „крај серије” већ само „крај деведесете епизоде”, што је, по многима, оставило отвореним могућност наставка серијала. Аутор је најпре изјавио да је серију немогуће наставити са озбиљно окрњеном екипом, захваливши Бранимиру Брстини што је пристао да у последњем циклусу одигра главну улогу[21]. Касније је, пак, истакао како је радња исцрпљена и заокружена, те да осећа велико олакшање што је серија уопште приведена крају[22].
  • Истовремено са продукцијом последњег циклуса „Беле лађе”, продукцијска кућа „Гама” је отпочела снимање филма „Тесна кожа 5”, без званичног Павићевог одобрења. Између аутора и продукцијске куће, повео се судски спор око ауторских права, који је Павић добио[23]. Ипак, уз одређене потешкоће и номиналне измене, продукција „Тесне коже 5” (под радним називом „Бесна кожа”) је настављена. Премијера филма је била најављена за 2013. годину, те се очекивало да ће извесне измене у радњи које је донела „Бела лађа” бити анулиране, чиме би дошло до појединих анахронизама. Ипак, ни неколико година касније, овај филм није приказан.
  • При гостовању у Пожаревцу, глумац Александар Дунић је изјавио да постоји могућност наставка снимања „Беле лађе” јер су се створили финансијски услови за снимање. По његовој изјави, Милан Гутовић је вољан да се врати у серију, а интересовање да поново угра улогу Димитрија Пантића показао је својевремено и Никола Симић. По његовим тадашњим наводима, чекала се „коначна реч” идејног творца серијала Синише Павића.[24] Ипак, у наредним годинама није дошло до реализације ове идеје, а и Никола Симић је у међувремену преминуо.
  • Осим у Србији, серија је емитована и у Босни и Херцеговини, Македонији и Хрватској.

Новогодишњи специјал[уреди | уреди извор]

Тако је говорио Шојић је дводелни новогодишњи специјал премијерно емитован 1. и 2. јануара 2013. Програм се састоји од сцена из серије Бела лађа када је Срећко Шојић држао говоре на различитим скуповима и састанцима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Датум емитовања прве епизоде, Приступљено 9. април 2013.
  2. ^ РТС :: „Бела лађа” бацила сидро, Приступљено 5. април 2013.
  3. ^ Dostanić, Dafina (2015-11-28). „Siniša Pavić: Izdali su me glumci”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  4. ^ „Шојић чучи у сваком од нас”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  5. ^ „SINIŠA PAVIĆ: Pišem novu seriju, uradio sam sedam epizoda”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  6. ^ „Press Online PANTIĆ TORPEDUJE”. web.archive.org. 2007-01-18. Приступљено 2024-05-18. 
  7. ^ „Шојић чучи у сваком од нас”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  8. ^ markocov (2021-02-10). „OVI domaći glumci su ODBILI uloge u KULTNIM filmovima i serijama i POKAJALI SE! - Filmitv” (на језику: српски). Приступљено 2024-05-18. 
  9. ^ Umro Milenko Zablaćanski — Press Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2008), Приступљено 5. април 2013.
  10. ^ „Преминуо Петар Краљ”. novosti.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  11. ^ Blic Online | Gutović do sada zarađivao 2.000 evra po epizodi „Bele lađe”, Приступљено 5. април 2013.
  12. ^ Blic Online | Branimir Brstina umesto Milana Gutovića, Приступљено 5. април 2013.
  13. ^ „Press Online :: Najnovije Vesti iz Srbije i sveta, Politika, Hronika, Komentar dana, Beograd, Republika Srpska, Dzet Set, Sport, Kofer, horoskop, video, slike”. web.archive.org. 2009-02-19. Приступљено 2024-05-18. 
  14. ^ Бела лађа Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2008), Кошутњак филм
  15. ^ Бела лађа 5, РТС.
  16. ^ Најава 6. сезоне, РТС
  17. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. web.archive.org. 2013-09-29. Приступљено 2024-05-19. 
  18. ^ „Тужба против Павића - Правда”. web.archive.org. 2013-09-26. Приступљено 2024-05-19. 
  19. ^ „Од децембра нова Павићева серија на РТС”. mondo.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  20. ^ „Politika: Filmske ponude dobijam svaki dan - BalkaniYUm.TV”. www.balkaniyum.tv. Приступљено 2024-05-19. 
  21. ^ Siniša Pavić: Izdali su me glumci, ovo je kraj „Tesne kože”! : svet, Приступљено 5. април 2013.
  22. ^ Bela Ladja Kraj Serije Sinisa Pavic O Seriji — Youtube, Приступљено 5. април 2013.
  23. ^ Blic Online | „Košutnjak film”: Pavić ima sva autorska prava, Приступљено 5. април 2013.
  24. ^ „Александар Дунић наступа у Пожаревцу”. ebranicevo.com. Приступљено 6. 12. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бела_лађа&oldid=27795003”