Блистава гнојиштарка

С Википедије, слободне енциклопедије

Blistava gnojištarka
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. micaceus
Биномно име
Coprinellus micaceus
Синоними

Agaricus micaceus Bull. (1786)
Coprinus micaceus (Bull.) (Bull.) Fr. (1838)
Coprinopsis micaceus (Bull.) Fayod (1889)

Блистава гнојиштарка, тињчева гнојиштарка или жућкаста ђубретарка (лат. Coprinellus micaceus) је врста гљиве из породице Psathyrellaceae.[1]

Oпис[уреди | уреди извор]

  • Шешир је окер боје са округластим љушчицама, широк 2 – 5 цм, у почетку овалан, затим звонолик, неравног руба, радијално наборан, посут ситним, сјајним зрнцима.[2]
  • Хименофор је листаст. Листићи су врло густи, слободни, прво беле боје, док сазревањем плодоносног тела постају сивосмеђи и на крају црни и кашасти услед брзог деликвесцирања. Деликвесцирање је процес аутодигестије хименофора, приликом чега се он претвара у кашасту масу која капље и тако разноси споре.
  • Стручак је висок 5 - 8 цм, ваљкаст, испод шешира мало тањи, гладак, свиленкаст, шупаљ, беле боје.[3]
  • Месо је танко, крто и боје шешира. Нема карсктеристичан мирис и укус.
  • Споре су лимунастог облика, димензија 7 - 12 µм џ 6 – 7 µм.[4]
  • Отрусина (отисак спора) је смеђецрна.

Jeстивост[уреди | уреди извор]

Младе печурке су условно јестиве, међутим нису препоручљиве за јело. Поред тога што због своје незнатне величине нису издашне, те се не препоручује сакупљање, у комбинацији са алкохолним пићима изазивају антабусни синдром тровања.[5]

Eкологија[уреди | уреди извор]

Бусенаст раст из трулог дрвета

Блистава гнојиштарка је сапротрофна врста која расте бусенасто из пањева и трулог дрвета које често може бити закопано, те се стиче утисак да гљива расте из земље.Јавља се од пролећа до касне јесени, некад чак и у зиму. Врло честа урбана врста, јавља се у парковима и вртовима, али се може пронаћи и у шуми.[6]

Могућност замене са другим гљивама[уреди | уреди извор]

Блиставу гнојиштарку је лако помешати са шумском гнојиштарком (лат. Coprinus silvaticus), која није посута блиставим зрнцима и има воденаст изглед шешира. Поред шумске, слична јој је и двоспорна гнојиштарка (лат. Coprinus bisporus). Двоспратна гнојиштарка шешир који врло брзо посиви и није посут зрнцијма, а руб јој је изврнут на крајевима, попут турбана.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Index Fungorum”. Приступљено 29. 4. 2022. 
  2. ^ „BioRas”. Приступљено 29. 4. 2022. [мртва веза]
  3. ^ Flik, Markus. Koja je ovo gljiva?. MARSO. 
  4. ^ Kibby, Geoffrey (2006). Guide to mushrooms and toadstools. Philip's. 
  5. ^ Giuseppe, Pace. Atlas gljiva. Prosvjeta. 
  6. ^ „Mushroom Expert”. Приступљено 29. 4. 2022. 
  7. ^ Božac, Romano. Enciklopedija gljiva. Školska knjiga.