Бошко Ничић (политичар)
Бошко Ничић | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||
Датум рођења | 18. септембар 1960. | ||||||||||||||||
Место рођења | Браћевац, код Неготина, ФНР Југославија | ||||||||||||||||
Образовање | Гимназија у Бору Факултет за пословне студије Мегатренд универзитета | ||||||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||
Супружник | Селена Ничић | ||||||||||||||||
Деца | 1 | ||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||
Политичка странка | Српска напредна странка (од 2017) Раније: Покрет за Крајину (2014–2017) Уједињени региони Србије (2010–2014) Живим за Крајину (2004–2010) Либерали Србије (1990–2004) | ||||||||||||||||
|
Бошко Ничић (18. септембар 1960) српски је политичар. Био је неколико мандата као градоначелник Зајечара и у четири наврата био посланик у Народној скупштини Србије. Члан је Српске напредне странке.
Рани живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођен је у Браћевцу, општина Неготин, у тадашњој Народној Републици Србији у ФНРЈ. Радио је као рудар у Бору, студирао је права и биологију а дипломирао економију у Београду, специјалност: пословно управљање предузећима. Био је председник књижевне омладине, рукометаш и члан председништва Рукометног савеза Србије.[1][2]
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
Доба Милошевића[уреди | уреди извор]
Ничић је био активан у Савезу Социјалистичке Омладине у Србији и постао члан председништва крајем 1980-их. Први пут је изабран у српски парламент на општим изборима 1989. године, последњи који је одржан док је Србија била једнопартијска социјалистичка држава. Један од најмлађих делегата, Ничић је био и један од само шест представника који су гласали против устава Слободана Милошевића из 1989. године, који је, између осталог, значајно смањио аутономију Војводине и Косова.[3] Увођењем вишепартијске демократије, организација социјалистичке омладине се реконституисала као Нова демократија. Ничић се кандидовао под заставом ове странке за прву изборну јединицу Бора на општим изборима 1990. године, а поражен је од Братислава Дуњића из Милошевићеве Социјалистичке партије Србије.[4] Истакнути локални противник Милошевића, Ничић је потом, два месеца 1994. године, држан у истражном затвору због сумње да је покушавао да натера одређене изабране званичнике да злоупотребе положај.[3][5]
Нова демократија пружила је подршку Социјалистичкој партији у српској скупштини почетком 1993. године, позивајући се на Милошевићеву посвећеност обезбеђивању мировног плана за окончање босанског рата. За парламентарне изборе у Србији 1997, Нова демократија је била укључена у изборни савез Социјалистичке партије. Ничић је уврштен на њену изборну листу у Зајечарску поделу, иако није изабран за мандата.[6] Савез између Социјалистичке партије и Нове демократије касније се распао и Ничић се вратио у политичку опозицију.
Након пада Милошевића[уреди | уреди извор]
ДОС је убедљиво победио на српским парламентарним изборима 2000. године, који су одржани након југословенске кампање. Ничић је на изборну листу савеза уврштен као представник Нове демократије и изабран је за мандата. Од 2000. до 2011. парламентарни мандати у Србији додељивани су по нахођењу успешних партија или савеза, а била је уобичајена пракса да се мандати додељују појединим кандидатима без нумеричког редоследа. Ничић је добио седамдесет другу позицију на листи , иако ово није имало формалног утицаја на то да ли је или није добио мандат.[7]
Нова демократија се касније преименовала у либерале Србије и такмичила се на парламентарним изборима 2003. године са сопственом изборном листом. Ничић је уврштен на листу која није прешла изборни праг да би освојила представништво у скупштини.[8] Његов други мандат у парламенту завршио се 2004. Ничић је потом у Зајечару покренуо локалну политичку групу под називом Живим за Крајину.[5]
У јулу 2004. године изабран је за председника Скупштине општине Зајечар , а након општинских избора 2004. године по први пут је постао постао је председник општине Зајечара.[9] Подржао је кандидатуру кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића на председничким изборима у Србији 2008. године, а касније се жалио да Николић никада није признао његову подршку. Николића је победио Борис Тадић из Демократске странке.[3] Након локалних избора у Србији 2008. године , именован је за градоначелника града Зајечара и поново је именован на ту функцију након избора 2012. године [9]
Појавио се на четвртој позицији на изборној листи УРС-а на српским изборима 2012. године и изабран је када је та листа освојила шеснаест мандата.[10] После реформе изборног закона у Србији 2011. године, мандати су додељивани кандидатима са успешних листа у нумеричком редоследу. Његов повратак у законодавно тело био је кратак, јер до тада није могао да има двоструки мандат као градоначелник и члан скупштине; поднео је оставку на последњу функцију 5. септембра 2012.[11] За градоначелника га је 2013. године заменио Велимир Огњеновић.[12]
УРС је постао јединствена политичка странка 2013. године формалним спајањем својих регионалних филијала. Ничић је на парламентарним изборима 2014. године добио седму позицију на листи УРС-а.[13] Листа није прешла изборни цензус, а странка се након тога распустила. Ничић је поново успоставио групу Живим за Крајину на локалном нивоу и прилагодио је Демократској странци (ДС) за парламентарне изборе 2016. године. Демократска странка и њени савезници освојили су шеснаест мандата, а Ничић, који је добио двадесет и треће место на њиховој листи, није изабран.[14]
Ничић је враћен за градоначелника Зајечара 2017. године, након победе његове странке на локалним изборима.[15] Касније током године, увео је свој локални политички покрет у Српску напредну странку.[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Milenković, Piše: Mirjana R. „Boško Ničić: Povratak gradonačelnika”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-13.
- ^ „Бошко Ничић | Град Зајечар”. Званична веб презентација | Град Зајечар (на језику: српски). Приступљено 2020-12-13.
- ^ а б в Milenković, Piše: Mirjana R. „Boško Ničić: Povratak gradonačelnika”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Архива - Избори за народне посланике - 1990.”. arhiva.rik.parlament.gov.rs. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 2020-12-14.
- ^ а б „Boško Ničić, prvi čovek Zaječara”. www.ekapija.com. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Архива - Избори за народне посланике - 1997.”. web.archive.org. 2018-07-14. Архивирано из оригинала 14. 07. 2018. г. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Архива - Избори за народне посланике - 2000.”. web.archive.org. 2018-07-19. Архивирано из оригинала 19. 07. 2018. г. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Архива - Избори за народне посланике - 2003.”. web.archive.org. 2017-07-26. Архивирано из оригинала 26. 07. 2017. г. Приступљено 2020-12-14.
- ^ а б „Бошко Ничић | Град Зајечар”. Званична веб презентација | Град Зајечар (на језику: српски). Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Архива - Избори за народне посланике - 2012.”. web.archive.org. 2017-09-11. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „National Assembly of the Republic of Serbia | 31 May 2012 legislature”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Zaječar: Velimir Ognjenović iz SNS novi gradonačelnik”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Архива - Избори за народне посланике - 2014.”. web.archive.org. 2018-05-06. Архивирано из оригинала 06. 05. 2018. г. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „Изборне листе”. web.archive.org. 2018-04-27. Архивирано из оригинала 27. 04. 2018. г. Приступљено 2020-12-14.
- ^ N1. „GRADONAČELNIK Boško Ničić ponovo na čelu Zaječara”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-14.
- ^ Tanjug. „PRELETEO Boško Ničić novi član SNS”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-14.