Братислав Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Братислав Петровић
Братислав Петровић, Браца
Датум рођења(1961-12-24)24. децембар 1961.(62 год.)
Место рођењаШљивовикФНР Југославија

Братислав Петровић, Браца (24. децембар 1961) један је од књижевника из Беле Паланке, који објављује романе, приче, приповетке, монографије и есеје, на књижевном језику и дијалекту. Бави се и новинарством. Као новинар сарадник сарађује са издавачким кућама у Србији и иностранству (Бугарска и Канада). Члан је Удружења књижевника Србије од 2016. и Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР). Превођен је на Бугарски језик.[1]

Живот[уреди | уреди извор]

Братислав Петровић, Браца рођен је 24. децембар 1961. у Шљивовику, општина Бела Паланка, од оца Томислава, угоститељског радника и мајке Лозинке, домаћице. Права четири разреда основног школовања завршио је у родном Шљивовику, а друга четири (од петог до осмог) у Основној школи „Драгица Лаловић“ у Горњој Коритњици. Прва два разреда средњег школовања похађао је у Гимназији "„11 октобар“" у Белој Паланци. По завршеном другом разреду гимназије, школовања је наставио у Средњој школи унутрашњих послова „Пане Ђукић“ у Сремској Каменици. Вишу школу унутрашњих послова у Београду, завршио је 1980. године.

Од јуна 1980. године ради као полицајац, а од марта месеца 1986. као руководиоца сектора МУП Србије, Полицијска управа Ниш, при полицијским станицама Бабшница, Бела Паланка и Нишка Бања.

Иако по професији полицајац; интимна, трајна и истинска преокупација Братислава Петровића, како се све више показује, је књижевност. Братислав Петровић је све време организатор и активни учесник у многим културним подухватима у Белој Паланци Нишу, Пироту и другим градовима у Србији и иностранству. Као заменик председник Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР), заједно са осталим члановима овог удружења, ради на ширењу и популаризацији књижевности међу писцима, којима то није професионална преокупација.

Интензивно се бави и новинарством. у Србији сарађује са нишким „Народним новинама“ и пиротском „Слободом“, а у иностранству са независним српским новинама „Торонто новости“ - Канада и електронски часопис Литературен свят из Бугарске. За свој књижевни рад добитник је већег броја награда и прознања.

Живи и ствара у Белој Паланци, у срећном браку са супругом Љиљаном. Има ћерку Јелену и сина Милана.

Дело[уреди | уреди извор]

„Цариградски друм“, роман (2013)

Братислав Петровић је обични средовечни човек, „симпатичног широког осмеха и шмекерског наступа“, по професији полицајски службеник, а по дару за књижењност, писац из народа, надреалиста, који је одлучио да у слободно време, побегне из штале, стајњака, стоке и ђубрива на селу и инстинуације његових колега у полицији, промени свој живот, и постане неко други.

Братислав Петровић иако врцавог духа, књижевник је који добро уочава, карактеристике друштва и друштвених појава, које почев од доба „вучјих времена“ осамнаестог века, па све до дана с почетка двадесет првог века, вешто претаче у све форме сопственог књижевног стваралаштва.

На веома необичан и суптилан начин Братислав Петровић Браца у својим књижевним делима не само да читалачку публику упознаје са веровањима, обичајима и начином живота становника испод Суве планине, већ захваљујући пишчевој бујној машти и таленту, он становништву са овог простора, али и читаоцу враћа наду да су морал, поштење и част једине истинске вредности човека.

Књижевни језик Братислава Петровића је једноставан, често из његовог окружења, дијалектички и понекад непристојан, не тако ретко и сочан, пун пословица и шала, што често код читалаца изазива навалу смеха који понекад прате „потоци“ суза, иако се у његовим написаним реченицама назире застрашујућа стварност кроз коју се одвија радња књижевног дела.[2]

Ево једног одломка из приче, Сас Госпаву куде вр'жалца, која најбоље илуструје дијалектички стил Петровићевог књижевног изражавања:

„Проклетство неправде“, роман (2014)
ББП - „Брацина блам поезија”, збирка песама (2019)

Братислав Петровић је вешт и у писањеу монографија и истраживачких дела. Његове монографије; „Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети“ и „Манастир Свете Богородице Сићево“ и истраживачко дело „Хајдучија на тлу Беле Паланке“ настале су као плод племенитог и несебичног рада, у проучавању и очувању историјских вредности у родном крају. Братислав Петровић при писању ових дела, неуморно истражује архивску грађу, проналази, записује и сумира све чињенице, фотографије и сећања мештана из историје Српског народа на знаменитим местима на подручју Беле Паланке.[3]

Књижевно дело „Проклетство неправде“ (2014), Братислава Петровића, је веома необичан и суптилан приказ веровања, обичаја и начина живота становника испод Суве планине. Аутор на једноставан, али истовремено и раскошан начин, преплиће ликове и радње кроз цео роман, држећи читаоца у сталној неизвесности и ишчекивању. У роману се огледа сво лице и наличје људске природе: похлепа, превара, неправда, али и љубав, поштење, истина.

Роман „Проклетство неправде“, чита се у једном даху и захваљујући машти и таленту писца Братислава Петровића Браце, враћа нам наду да су морал, поштење и част једине истинске вредности човека.

Поетска реч Братислава Петровића, која је можда најбоље исказана у његовој књизи ББМ - Брацина план поезија, лежи у добро изабраним мотивима и темама из источене Србије, које он на помало хумористички начин обрађује користећи се експресивним и сугестивним начином и језичким формама локалног дијалекта.

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Књижевна форма Назив дела
Романи
  • Петровић Б,. Изјава, Атлантис, Ниш. 2007. ISBN 978-86-910361-1-9.
  • Петровић Б,. Крвава нишавска зима, Атлантис, Ниш. 2008. ISBN 978-86-910361-2-6.
  • Петровић Б,. С, н ил, јава, сатира, C-print, Ниш. 2012. ISBN 978-86-7534-115-3 неважећи ISBN..
  • Петровић Б,. Нас'н или најаве (издање на Бугарском језику), Мултипринт, Софија, Бугарска. 2012. ISBN 978-954-362-110-1.
  • Петровић Б,. Госпавина слава, хумористички роман на дијалекту, C-print, Ниш. 2012. ISBN 978-86-88655-01-9.
  • Петровић Б,. Цариградски друм, Књижевна омладина Србије, Београд, 270 страна. 2013. ISBN 978-86-7343-207-6..
  • Петровић Б,. Романа, СВЕН-Ниш. 2013. ISBN 978-86-7746-404-2.. COBISS.SR-ID 201106956
  • Петровић Б.. Цариградски друм (Издање на бугарском језику. Превод Тања Попова) "Персеј", Софија, Бугарска. 2014. ISBN 978-619-161-039-6.
  • Петровић Б.. Проклетство неправде „Свен“, Ниш. 2014. ISBN 978-86-7746-453-0.
Приповетке
  • Петровић Б, (2011) Слава, писмо и споменик, Белопаланачки зборник.
Монографије
  • Петровић Б,. Манастир Свете Богородице у Сићеву Атлантис, Ниш. 2010. ISBN 978-86-910361-4-0..
  • Петровић Б,. Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети, C-print, Београд. 2012.
Истраживачки рад
  • Петровић Б, (2012) Хајдучија на тлу Беле Паланке, Белопаланачки зборник
Песме
  • Петровић Б, (2013) Јевропа, књижевни конкурс у Републици Бугарској „Лирски гласови“.
  • Петровић Б,. ББП (Брацина блам поезија) ДУ Светионик Ниш. 2019. ISBN 978-86-81348-03-1.
Део књига из богатог опуса Братислава Петровића

Признања[уреди | уреди извор]

Признање "Косметска звезда" II реда
  • 2018 — Прва награда за песму „Ђулина чегртаљка", на тему вина и грожђа: Културног центра Власотинце на Винском балу „Власотинце, 2018”.
  • 2016 — Друга награда „Реч баштине” Нишког песничког круга и Народне библиотеке „Стеван Сремац” Ниш - за кратку причу „Стојко шумар и Милка куварица” на конкурсу 5. Фестивала књижевног стваралаштва на народном говору, „Преображењско појење 2016.”
  • 2016 — Признање „Косметска звезда Другог реда”, „За заслуге у области књижевности и чувању истине о страдању српског ратника на Космету”".
  • 2016 — Носилац ратничког крста, Друштва полицијаких ратника, за верност отаџбини и учешће у одбрани земље од НАТО агресије.
  • 2015 — Признање Братиславу Петровићу, за најуспешнијег књижевника године, за књигу „Цариградски друм“, које му је додељена у анкети 50, региомналних и локалних ТВ станица Србије и интернета које емитују забавно едукативну емисију „Под сјајем звезда“.
  • 2014 — Повеља „Слово хвале и захвале“ за песму „Паланачка баница“ на конкурсу „Преображењско појење 2014“. Ниш.
  • 2014 — Златна диплома за освојено I место на књижевном конкурсу на тему „Вино“, Издавачке куће „Арте“ и Винарије „Александровић“, на коме је учествовао 231 аутор из Србије и иностранства. Награда је Петровићу додељена за причу „Окање мртваца сас флашу вино“.[4]
  • 2014 — Почасни члан Друштва писаца Плевен, Република Бугарска.[5]
  • 2013 — Друга награда за песму „Јевропа“, на књижевном конкурсу у Републици Бугарској „Лирски гласови“.
  • 2006 — Ручни сат, од стране Општине Нишка Бања, за изузетне резултате у раду и стваралаштву
  • 2006 — Полицајац године, од стране МУП Србије Полицијска управа Ниш, за изузетне резултате у раду
  • 2003 — Златни дукат, од стране МУП Србије, за изузетне резултате у раду
Признање Бартиславу Петровићу, за најуспешнијег књижевника године (2015), за књигу „Цариградски друм“
За причу „Окање мртваца сас флашу вино“ објављену у овој књизи Петровићу је додељена Прва награда (2014)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Биографија Братислава Петровића, У: Петровић Б, (2013) Цариградски друм, Књижевна омладина Србије, Београд, 270 страна. ISBN 978-86-7343-207-6.
  2. ^ Славимир Генчев, СЪН, КОЙТО СЪБУЖДА, Електронно списание ЛИТЕРАТУРЕН СВЯТ, 2008 – 2013 [1]
  3. ^ Тодоровић М, Поп Мартин и скривено благо Источне Србије, приказ књиге „Цариградски друм“, Петровић Б. (2013)
  4. ^ Kad Regent u vinu peva, zbornik radova sa knjizevnog konkursa o vinu. Izdavacka kuca „Arte“ i Vinarija „Aleksandrovic“, 2014.
  5. ^ Две плевенски поетеси сред наградените лауреати на третия Международен конкурс за поезия “Лирични гласове” , InfoPleven, објављено 29. маја 2014, Приступљено 10. 6. 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]