Вакуум-активитет
Вакуум активитет (понашања у вакууму) су урођени, фиксни обрасци акције (ФАП) понашања животиња који се изводе у одсуству знаковног стимулуса (ослобађача) који их обично изазива.[1] Ова врста абнормалног понашања показује да кључни стимулус није увек потребан да би се произвела активност.[2] Вакуумске активности се често дешавају када је животиња стављена у заточеништво и подвргнута недостатку стимулуса који би иначе узроковао ФАП.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Термин је први установио етолог Конрад Лоренц 1930-их након посматрања ручно подигнутог чворка.[4] Лоренц је 1937. писао:[5]
| „ | Главом и очима птица се кретала као да погледом прати летећег инсекта; њено држање се затегнуло; полетела је, шкљоцнула, вратила се на своје место, и својим кљуном извела бочно ударање, бацање; покрет којима многе птице инсектоједе убијају свој плен. Затим је чворак неколико пута прогутао, при чему се његово тесно положено перје помало олабавило, и уследио је рефлекс подрхтавања, баш као што то чини након правог засићења. | ” |
| — Конрад Лоренц | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The contributions of Konrad Lorenz | in Chapter 08: Animal Behavior and Cognition”. www.psywww.com. Приступљено 2022-05-01.
- ^ „Explanation of Lorenz hydraulic model of motivation”. www.flyfishingdevon.co.uk. Приступљено 2022-05-01.
- ^ „Validate User”. academic.oup.com. Приступљено 2022-05-01.
- ^ Foundations of animal behavior : classic papers with commentaries. Lynne D. Houck, Lee C. Drickamer, Animal Behavior Society. Chicago. 1996. ISBN 0-226-35456-3. OCLC 34321442.
- ^ Fraser, David (2009). Understanding Animal Welfare : The Science in its Cultural Context. [Place of publication not identified. ISBN 978-1-4443-0948-5. OCLC 962854480.