Валери Мартин

С Википедије, слободне енциклопедије
Валери Мартин
Валери Мартин 2014. године
Лични подаци
Датум рођења(1951-02-15)15. фебруар 1951. (73 год.)
Место рођењаСидејлија, Мисури, САД
Званични веб-сајт
valeriemartinonline.com

Валери Мартин (енгл. Valerie Martin; Сидејлија, Мисури, 14. март 1948)[1], рођена Меткалф (енгл. Metcalf) је амерички романописац и писац кратких прича.

Њен роман Property (Право својине) (2003) освојио је Женску награду за фикцију. The Observer је 2012. прогласио Property једним од „10 најбољих историјских романа“. [2]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Мартин је рођена у Сидејлија, у држави Мисури, од породице Џона Роџера Меткалфа и Валери Флајшер Меткалф.[3] Њен отац је био поморски капетан [1] а мајка домаћица чија породица сеже неколико генерација уназад у Њу Орлеансу, Луизијана. [4] Одрасла је у Њу Орлеансу [5] од своје треће године, похађајући јавну основну школу и католичку средњу школу [4] Mount Carmel Academy. [6] Дипломирала је на Универзитету у Њу Орлеансу 1970. године и дипломирала на МФА Програму за песнике и писце на University of Massachusetts Amherst 1974. [1] Током 1970-их, Мартин је похађала курс писања на Универзитету Лојола у Њу Орлеансу који је предавао јужњачки романописац Вокер Перси. [6]

Академска каријера[уреди | уреди извор]

Мартин је предавала на више колеџа и универзитета у Сједињеним Државама, како на гостујућим позицијама, тако и на позицијама за стално.[1]

  • 1978–1979: Универзитет Новог Мексика, Лас Крусис (гостујући предавач креативног писања)
  • 1980–1984 и 1985–1986: Универзитет у Њу Орлеансу (доцент енглеског језика)
  • 1984–1985: Универзитет у Алабами (стални писац/ванредни професор)
  • 1986–1989: Mount Holyoke College (предавач креативног писања)
  • 1989–1997: University of Massachusetts Amherst (ванредни професор енглеског језика)
  • 1998–1999: Универзитет Лојола у Њу Орлеансу (гостујући писац у резиденцији)
  • 1999. и 2002: Sarah Lawrence College (гостујући писац)
  • 2009 – данас: Mount Holyoke College (професор енглеског)[7][8]

Док је била на Универзитету у Алабами, Мартин је живела неколико блокова даље од списатељице Маргарет Атвуд и постале су пријатељице. Мартин је била прва особа која је прочитала комплетан рукопис Етвудове Слушкињина прича, тврдећи да је рекла Етвудовој да ће је књига учинити богатом. Атвуд је узвратила услугу и прочитала нека од Мартинових тада необјављених дела, и довољно јој се допали да их пошаље уреднику и издавачу Нан А. Талесе, који је од тада постао Мартинов уредник.[5]

Каријера писања[уреди | уреди извор]

Мартинова фиктивна дела укључују Set in Motion (Покренуто) (1978), Alexandra (Александра) (1979), A Recent Martyr (Недавни мученик) (1987), The Consolation of Nature and Other Stories (Утеха природе и друге приче) (1988), The Great Divorce (Велики развод) (1993), Italian Fever (Италијанска грозница) (1999), The Unfinished Novel and Other Stories (Недовршени роман и Друге приче) (2006), Trespass (Преступ) (2007) и The Confessions of Edward Day (Исповести Едварда Деја) (2009). Написала је и биографију светог Фрање Асишког под насловом Salvation: Scenes from the Life of St. Francis (Спасење: призори из живота светог Фрање) (2001). Њен најновији роман, The Ghost of the Mary Celeste, објављен је 2014. године, а Sea Lovers: Selected Stories појавио се 2016. године.

Њен роман Mary Reilly (Мери Рајли) из 1990. године, је препричавање Чудног случаја др Џекила и господина Хајда из угла слуге у докторовој кући, освојио је Кафкину награду 1990. и преведен је на 16 језика.[5] Објављен је као филм 1996. године од стране Columbia TriStar Pictures, у режији Стивена Фрирса, а глуме Џон Малкович као др Џекил и Џулија Робертс као Мери. [9]

Кратки филм Surface Calm (2001), редитеља Мајкла Мајлија, заснован је на њеној истоименој краткој причи из њене прве књиге Love (Љубав) (1977).[10]

Са својом нећакињом, песникињом Лизом Мартин, написала је трилогију дечјих књига о мачкама по имену Антон и Сесил. [11]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Била је удата за уметника Роберта М. Мартина од 1970. до њиховог развода 1984. године. Имали су једну ћерку, Адријен, [1] рођену 1975. године.

Мартин живи у округу Дачес, Њујорк. [8]Живела је са својим партнером, преводиоцем Џоном Каленом, и мачком по имену Џексон Греј.[7] Кален је умро у априлу 2021. [12] Ужива у башти.[3]

Мартин је наставила да предаје на нивоу колеџа иако је њена списатељска каријера била успешна, понекад правећи паузе у учионици како би завршила дело. Каже да јој је потребна друштвена активност рада са младим ауторима како би уравнотежила усамљену активност која је писање. У почетку пише руком, касније преноси текст на рачунар.[13]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Новеле[уреди | уреди извор]

  • Set in Motion (Покренути), (1978). [14]
  • Alexandra (Александра), (1979). [15]
  • A Recent Martyr (Недавни мученик), (1987). [16]
  • Mary Reilly (Мери Рајли), (1990). [17]
  • The Great Divorce (Велики развод), (1994). [18]
  • Italian Fever (Италијанска грозница), (1999). [19]
  • Property (Право својине) (2003). [20]
  • Trespass (2007). [21]
  • The Confessions of Edward Day (Исповести Едварда Деја), (2009). [22]
  • The Ghost of the Mary Celeste (2014). [23]

Збирке[уреди | уреди извор]

  • Love: Short Stories (Љубав: кратке приче), (1977). [24]
  • The Consolation of Nature, and Other Stories (Утеха природе и друге приче), (1988). [25]
  • The Unfinished Novel and Other Stories (Недовршени роман и друге приче), (2006). [26]
  • Sea Lovers (Љубитељи мора), (2015). [27]

Документарна литература[уреди | уреди извор]

  • Salvation: Scenes from the Life of St. Francis (Спас: призори из живота св. Фрање), (2001). [28]

Дечије[уреди | уреди извор]

  • Anton and Cecil: Cats at Sea (Антон и Сесил: Мачке на мору), (2013) [29]
  • Anton and Cecil: Cats on Track (Антон и Сесил: Мачке на трагу), (2015) [30]
  • Anton and Cecil: Cats Aloft (Антон и Сесил: Мачке горе), (2016) [31]

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

  • Награда Грант задужбине Луизијане за уметност (1983). [3]
  • Кафка награда (1990).[5]
  • Награда Националног удружења за образовање (1990). [3]
  • Номинована за најбољи роман светске фантастике (1991): Мери Рајли. [32]
  • Номинација за Награду Небула за најбољи роман (1991): Мери Рајли. [32]
  • Добитник награде Orange Broadband Prize for Fiction Best Book (2003): Property.[32]
  • Награда за писце Луизијане (2010). [7]
  • Гугенхајмова стипендија (2011).[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Martin, Valerie 1948 –”. Contemporary Authors, New Revision Series. 200. Gale, Cengage Learning. 17. 2. 2020 [2010]. Приступљено 6. 3. 2020 — преко Encyclopedia.com. 
  2. ^ Skidelsky, William (12. 5. 2012). „The 10 best historical novels”. The Observer. Guardian Media Group. Приступљено 13. 5. 2012. 
  3. ^ а б в г „Martin, Valerie Metcalf”. Who's Who of American Women. 2002–2003 (23rd изд.). New Providence, New Jersey: Marquis Who's Who. 2002. стр. 839. ISBN 0837904285. ISSN 0083-9841. 
  4. ^ а б Herbert, Rosemary (7. 3. 2003). „Books: Property lines – Author explores the peculiar psyche of a female slave owner”. Boston Herald. Boston, Massachusetts. стр. 34. 
  5. ^ а б в г Biguenet, John (зима 2012). „An Interview with Valerie Martin: An Excerpt”. Brick: A Literary Journal (88). Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 2. 9. 2014. 
  6. ^ а б Berry, Jason (3. 12. 2001). „Divine Inspiration”. Gambit. New Orleans, Louisiana. Приступљено 6. 3. 2020. 
  7. ^ а б в „Martin to be honored with 2010 Louisiana Writer Award”. The Advocate. Baton Rouge, Louisiana. 31. 10. 2010. стр. Magazine section, 02E. 
  8. ^ а б „Biography”. valeriemartinonline.com. 2020. Архивирано из оригинала 29. 05. 2023. г. Приступљено 6. 3. 2020. 
  9. ^ Maslin, Janet (23. 2. 1996). „Film Review: Of the Jekyll-Hyde Duo and Their (His?) Maid”. The New York Times. стр. Section C, 18. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Movies”. The Times-Picayune. New Orleans, Louisiana. 27. 4. 2001. стр. Lagniappe section, 33. 
  11. ^ Smith, Sarah Harrison (11. 10. 2013). „Catsaway”. The New York Times. Приступљено 18. 5. 2014. 
  12. ^ MacArthur, John R. (23. 4. 2021). „In Memoriam: John Cullen: I would have preferred those few moments of silent reflection to be multiplied by ten, if only to encourage the political and media leadership to shut up and think about…”. Harper's Magazine. 
  13. ^ а б Walsh, Etta (29. 4. 2011). „Visiting professor at Mount Holyoke wins Guggenheim for Ghost Ship novel”. Daily Hampshire Gazette. Northampton, Massachusetts. стр. Colleges section. 
  14. ^ Martin, Valerie (1978). Set in Motion (1st изд.). New York: Farrar Straus Giroux. ISBN 9780374261405. OCLC 3729895. 
  15. ^ Martin, Valerie (1979). Alexandra. New York: Farrar Straus Giroux. ISBN 9780374102647. OCLC 4775377. 
  16. ^ Martin, Valerie (1987). A Recent Martyr. Boston, Massachusetts: Houghton Mifflin. ISBN 9780395436134. OCLC 14932474. 
  17. ^ Martin, Valerie (1990). Mary Reilly (1st изд.). New York: Doubleday. ISBN 9780385249683. OCLC 20220341. 
  18. ^ Martin, Valerie (1993). The Great Divorce. New York: N.A. Talese. ISBN 9780385421256. OCLC 28338033. 
  19. ^ Martin, Valerie (1999). Italian Fever: A Novel (1st изд.). New York: Alfred A. Knopf. ISBN 9780375405426. OCLC 40142915. 
  20. ^ Martin, Valerie (2003). Property (1st изд.). New York: Nan A. Talese. ISBN 9780385504089. OCLC 49576479. 
  21. ^ Martin, Valerie (2007). Trepass: A Novel (1st изд.). New York: Nan A. Talese/Doubleday. ISBN 9780385515450. OCLC 77004322. 
  22. ^ Martin, Valerie (2009). The Confessions of Edward Day (1st изд.). Nan A. Talese. ISBN 9780385525848. OCLC 429502417. 
  23. ^ Martin, Valerie (2014). The Ghost of the Mary Celeste (1st изд.). New York: Nan A. Talese/Doubleday. ISBN 9780385533508. OCLC 842880686. 
  24. ^ Martin, Valerie (1977). Love: Short Stories. Amherst, Massachusetts: Lynx House Press. ISBN 9780966861235. OCLC 4145248. 
  25. ^ Martin, Valerie (1988). The Consolation of Nature, and Other Stories. Boston, Massachusetts: Houghton Mifflin. ISBN 9780395467886. OCLC 16226843. 
  26. ^ Martin, Valerie (2006). The Unfinished Novel and Other Stories (1st изд.). New York: Vintage Contemporaries. ISBN 9781400095506. OCLC 60543223. 
  27. ^ Martin, Valerie (2015). Sea Lovers: Selected Stories (1st изд.). New York: Nan A. Talese/Doubleday. ISBN 9780385533522. OCLC 898529237. 
  28. ^ Martin, Valerie (2001). Salvation: Scenes from the Life of St. Francis (1st изд.). New York: Knopf. ISBN 9780375409837. OCLC 44413939. 
  29. ^ Martin, Lisa; Martin, Valerie (2013). Anton and Cecil: Cats at Sea. illustrated by Kelly Murphy (1st изд.). Chapel Hill, North Carolina: Algonquin Young Readers. ISBN 9781616202460. OCLC 828042153. 
  30. ^ Martin, Lisa; Martin, Valerie (2015). Anton and Cecil: Cats on Track. illustrated by Kelly Murphy (1st изд.). Chapel Hill, North Carolina: Algonquin Young Readers. ISBN 9781616204198. OCLC 898925350. 
  31. ^ Martin, Lisa; Martin, Valerie (2016). Anton and Cecil: Cats Aloft. illustrated by Kelly Murphy (1st изд.). Chapel Hill, North Carolina: Algonquin Young Readers. ISBN 9781616204594. OCLC 933272467. 
  32. ^ а б в „Valerie Martin”. www.fantasticfiction.com (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валери_Мартин&oldid=27568684”