Видово

Координате: 43° 10′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И / 43.166666° С; 20.466666° И / 43.166666; 20.466666
С Википедије, слободне енциклопедије

Видово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадНови Пазар
Становништво
 — 2011.Раст 91
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И / 43.166666° С; 20.466666° И / 43.166666; 20.466666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина673 m
Видово на карти Србије
Видово
Видово
Видово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаNP

Видово је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 91 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је брдско-планинско, са доста храстових и букових шума. Прилази Видову из правца села Војниће и Побрђе су асфалтни, али у самом селу путеви су макадамски. Последње санације путева вршене су у зиму 2012. године. На овом простору повољни су услови за живот разноврсне дивљачи на вишим шумовитим површинама где шуме, поред склоништа, пружају и обиље хране. Захваљујући тим природним погодностима развила се планинско шумска фауна са разноврсном дивљачи. На овим просторима могу се наћи дивље свиње којима одговарају дубодолине, јаруге и долине са густом травом и шумом. Ловцима је познато велико присуство зечева, а не би их изненадио и сусрет са лисицама па и вуковима на падинама Чукара, Боровика и Бошковика. У овим шумама има доста дивљих плодова тако да овде налазе пребивалиште и велики број куна, веверица и јазаваца. Велико богатство представља и птичија фауна, тако да овај простор надлећу, поред жуња, сојки, детлића, голубова главаша, јаребица и птице грабљивице као што су орлови и јастребови.

Историја[уреди | уреди извор]

Село Видово се налази у близини манастира Ђурђеви Ступови и током 17. и 18. века било је манастирски метох (посед) Ђурђевих Ступова. Становници Видова, као и становници села Косурића, Мишчића, Војнића, Врболаза и других села у долини Дежевске реке, били су обавезни да косе манастирске ливаде, ору њиве и жању жита по три дана у току године и да од својих прихода дају један део манастиру. Исте обавезе су имала и села у близини манастира Сопоћана, Студенице, Жиче и Бањске.

Током Другог светског рата Видово је у новембру 1941. године, заједно са другим српским селима Дежевске долине, нападнуто и спаљено од стране албанско-муслиманских одреда из Новог Пазара под командом балисте Бика Дрешевића. Становништво је избегло на саме врхове планине Голије, под младе густе оморике. У децембру, када је почео да пада снег и стеже мраз, људи су се спустили у непопаљена подголијска села.

За освету због паљења српских села, јаворски четници су спалили муслиманска села Јасеновик, Рајчиновиће, Горњу и Доњу Пожегу, и извели три напада на Нови Пазар, који су бранили Муслимани и Албанци под командом Аћиф-ефендије.

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Видово
Година19481953196119711981199120022011
Становништво1501531701561401089091
Етнички састав према попису из 2002.‍[1]
Срби
  
89 98,88%
непознато
  
1 1,11%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  2. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]