Википедија:Гласање/Предлог/Измене правила за избор сјајних чланака

Пошто мислим да важећа правила не прате у потпуности стање наше заједнице покрећем расправу око промене појединих правила о избору сјајних чланака. Расправа траје седам дана од момента њеног отварања. --Војвода разговор 20:37, 10. јануар 2008. (CET)

Предлог бр. 1

1. Предлог за Сјајан чланак може дати само корисник који на чланку није доприносио претходних 7 дана.— до сада се показало као контрапридуктивно а и не разумем смисао овога правила. Због чега неко ко је радио на чланку не може да предложи чланак? Ако корисник мисли да је направио потенцијални сјајни чланак зашто не би могао сам да га предложи а не да јури некога да га постави на гласање. --Војвода разговор 20:37, 10. јануар 2008. (CET)

   Потпуно се слажем. Потпуно бескорисно правило, а немамо правило на пример, о условима које треба да испуњава гласач, као што их имамо за добре чланке.--Јагода испеци па реци 22:12, 10. јануар 2008. (CET)

   Против, зато што нам овде не требају малолетници који не могу да обуздају своје хормоне 7 дана.--Dzordzm (разговор) 22:26, 10. јануар 2008. (CET)

   Ја нешто нисам приметила присуство "малолетника који не умеју да обуздају хормоне." Кад смо већ код необузданих хормона, малолетници који овде циркулишу имају далеко обузданије хормоне од неких пунолетника, тако да то УОПШТЕ није ваљан разлог. Оно што треба регулисати је КО може да предлаже чланке и КО може да гласа - оно са одређеним бројем измена о чему је већ било негде речи. То правило је много боље од овог, које стварно нема смисла. --Јагода испеци па реци 23:31, 10. јануар 2008. (CET)

   Правиш се блесава као и обично. Поента је у томе да се сачека 7 дана. Само 7 дана. Сваки чланак на којем се вредно радило делује фантастично прву секунду након што се сними. Ако не умеш да сачекаш 7 дана од кад завршиш чланак, да средиш утиске, евентуално нешто преправиш... онда мислим да нећеш бити конструктиван члан заједнице. То са тиме ко може да гласа је пета тема. --Dzordzm (разговор) 23:45, 10. јануар 2008. (CET)

   Сврха овог правила је врло јасна. Већина Сјајних чланака постаје таквима ангажовањем једног или пар уредника. Овај период од седам дана дозвољава и другим уредницима, који нису активно били умешани у обликовање чланка, да у њему исправе евентуалне замерке које имају чиме се избегавају километарске дискусије на самом гласању и лакше постиже консензус, при чему сам чланак трпи веће измене током самог гласања. Тих седам дана је дакле прилика за све оне који су препознали потенцијал чланка да га додатно усаврше са своје стране, чиме се додаје већа разноврност завршном продукту :) Они којима је тај чланак мезимче неће ништа изгубити за тих седам дана, можда ће га и сами дорадити, препознати несавршености, а овако се остварује један већи степен објективности. Да се разумемо, ово правило се лако и редовно заобилази тако што неко по молби аутора постави чланак на гласање. Али дух правила је на месту, и зато сам ја против његовог брисања. --Кале ^{↙info/talk↗} 23:53, 10. јануар 2008. (CET)

   Прво, драги мој Џорџе, научи да поштујеш саговорнике а не да их дискредитујеш тиме што ћеш рећи да се праве блесави. Веруј ми и ја бих теби могла много тога да кажем и да те диксредитујем, али не говорим. Кале: само једна ствар на тај коментар: Хефе је био завршио Цвијића и обавестио све на тргу да планира да га предложи за сјајан. НИКО се није јавио да критикује док га након седам дана није ставио на гласање. А то се иначе дешава и са другим чланцима. Тако да је то лепо замишљено, али у пракси се показало да не функционише. Ја разумем твоје разлоге, и кад би то тако стварно било и у стварности, не бих имала ништа против, али и сам видиш да док се не стави на гласање, нико ни не гледа чланак.

   Правило је лепо замишљено али не производи жељене резултате. Код нас се углавном догађа да чланак који буде предложен за сјајни буде изложен критикама, без конкретних покушаја да се он унапреди од стране критичара (част изузецима). У тој ситуацији сам предлагач је принуђен да уноси исправке. Логичније би било да постоји правило по којем предлагач, у року од седам дана од подношења предлога има могућност да уклони уочене недостатке. Мислим да је ово правило, којим се ограничава слобода рада кориснику у супротности са самом природом Википедије која се стално мења и развија. Зато сам за његово укидање. --Краљевић Марко (разговор) 12:57, 11. јануар 2008. (CET)

И ја сам за. Ако је неко сигуран да је добро затегао чланак, сматрам да је 7 дана губљење времена. -- Bojan  Razgovor  11:22, 15. јануар 2008. (CET)

A i neko moze u 4 oka da zamoli nekog da mu predlozi clanak i da zaobidje pravilo. -- Bojan  Razgovor  11:26, 15. јануар 2008. (CET)

Što se obično i radi, i što samo dokazuje nelogičnost i nepotrebnost ovog pravila. Čemu pravilo ako se može lako zaobići? --Јагода испеци па реци 11:29, 15. јануар 2008. (CET)

Предлог бр. 2

1. Ако чланак није изабран, може бити поново предложен тек након 3 месеца од краја гласања.- не разумем функцију овог правила. Ако чланак није изабран на једном гласању а уређивач прихвати сугестије и исправи чланак зашто не би могао чланак да буде постављен на гласање. Како би се спречила евентуална злоупотреба предложио бих скраћење рока који је потребно да протекне на неколико дана а да чланак други пут не може да предложи корисник који га је уређивао (или да га поставља администратор). Ово ограничење бих увео да један корисник не би могао огроман број пута да предлаже један чланак.--Војвода разговор 20:37, 10. јануар 2008. (CET)

   И ово подржавам. Ако је чланак сређен, нема разлога да се чека да прођу три месеца. --Јагода испеци па реци 22:12, 10. јануар 2008. (CET)

   Против. Твоја примедба стоји, али постоји јасно правило за избегавање овог правила, а то је да 80% оних који су гласали против требају да се сложе да су њихове замерке отклоњене. Ако су замерке отклоњене, неће бити никакав проблем да се људи који су их поставили сложе са тиме. --Dzordzm (разговор) 22:26, 10. јануар 2008. (CET)

   Немам ништа против да ово правило остане, али да га се не држимо као пијан плота. Савршен пример је ово данас. Знали смо сви какав је чланак био, сви смо пратили поправке које је Марко уносио, СВИ знамо ко је Марко, и већ је било три корисника гласало ЗА од могућих пет који су гласали у претходном гласању, тако да је ситуација била кристално јасна. Ово данашње прекидање гласања је апсолутно непотребно бирократизовање и терање мака на конац.... Савршено је могло да прође и без тога. --Јагода испеци па реци 23:36, 10. јануар 2008. (CET)

   Могло се једноставно избећи да је онај ко је поставио поновно гласање испоштовао тривијално правило - само је требао Никола да дође и да каже да се слаже, што, хм, претпостављам да не би био проблем. --Dzordzm (разговор) 23:45, 10. јануар 2008. (CET)

   Па очигледно је да је Никола дошао, али у моменту затварања гласања није једноставно био конектован. Ја сам лепо рекла да сачекате да се конектује, али не, ви сте МОРАЛИ да га затворите. Бирократизација и то апсолутно непотребна. За пар сати колико је делило затварање и долазак Николе и Покрајца (јер су се укључили мање више у исто време), нисте баш морали... --Јагода испеци па реци 00:05, 11. јануар 2008. (CET)

   Опет, овај додатак правилу о предомишљању 80% противних га удопуњује, мада је утврђивање тог предомишљања помало компликовано. Ни `вамо, ни тамо, пре бих то скратио на једно месец дана... --Кале ^{↙info/talk↗} 23:53, 10. јануар 2008. (CET)

   Што се мене тиче, и то може да дође у обзир. Три месеца је брате, много. За три месеца не само да се може поправити један чланак, него се могу написати и три нова и то сва три сјајна.--Јагода испеци па реци 00:05, 11. јануар 2008. (CET)

   Три месеца је предугачак рок. Тренутно радим у градској управи и којој се давимо у папирима, а рок за решавање предмета је 30 дана. С озбиром на динамику рада и промена на Википедији, мислим да би овај рок требало да буде дугачак од 15 до 30 дана. --Краљевић Марко (разговор) 13:10, 11. јануар 2008. (CET)

Предлог бр. 3

1. Чланак добија налепницу Сјајан ако је за предлог у том тренутку гласало барем 80 % оних који су гласали.- смањио бих потребну већину. Наша зајеница је превише мала и врло мали број гласова може да промени ток гласања. --Војвода разговор 20:37, 10. јануар 2008. (CET)

   Управо тако. Управо сазнах да односом 7 (ЗА) према 2 који чак не треба да ни буду против, довољно је да буду у уздржани, чланак не би прошао, што је тотални апсурд. --Јагода испеци па реци 22:12, 10. јануар 2008. (CET)

   До сада нисмо имали Бог зна како тесних случајева. Сјајни текстови требају да одржавају консензус заједнице, а 70% није ни близу консензуса већ 2 према 1. По мени, 7 према 2 није консензус. (Уосталом, то је сјајно правило за вас: увек можете да навучете 2 гласа против, али нема везе.) --Dzordzm (разговор) 22:26, 10. јануар 2008. (CET)

   Које то НАС? Овде се расправља о добробити Википедије, а не о добробити неких НАС. Ако помињеш НАС, вероватно постоји и ВАС? Који су то НАС и ВАС? Ако су НАС и ВАС оно што мени пада на памет, онда ВАС има више него НАС. И правило није 70 % него 80 %. Треба тај проценат смањити. Ето, на 70 %. Али у исто време и следеће правило усвојити, да онда гласови који обарају чланак буду заиста гласови против, а не неко фино маскирање. --Јагода испеци па реци 23:29, 10. јануар 2008. (CET)

   80% je 4 на 1, 70% је 2 на 1 - то уопште није мало померање, већ тектонска разлика. То са "нас" и "вас" је био мали "боц" - мање-више, "вас" сте потпуно преузели ову страницу, "нас" уопште нема више на њој, а сигурно нас нема ни 70 ни 80 посто. Цела поента 80% је да "нас"/"вас" не могу да изгласају шта хоће без да се сложи и добар део "вас"/"нас", без обзира на то ко је "нас" и "вас". --Dzordzm (разговор) 23:45, 10. јануар 2008. (CET)

   Па ваљда је то добро, ако НАС не можемо без ВАС, а ни ВАС без НАС... Мада бих ја рекла ипак, да је ВАС и те како бројније од НАС—Јагода испеци па реци 00:05, 11. јануар 2008. (CET)

   80% је много чистија ситуација. Уколико је 30% уредника против, и имајући у обзир посећеност ових гласања, то је исувише близу оних 50% довољних за укидање статуса Сјајног. Ја сам за останак овог правила --Кале ^{↙info/talk↗} 23:53, 10. јануар 2008. (CET)

   Као што рекох, немам ништа против и да остане АЛИ ПОД УСЛОВОМ ДА СЕ УКИНУ УЗДРЖАНИ. Ово правило има смисла само ако се уздржани не рачунају. Онај ко не може да се одлучи, нека не гласа. --Јагода испеци па реци 00:09, 11. јануар 2008. (CET)

Предлог бр. 4

1. Уздржан глас да се не рачуна као глас. Шта ће нам уздржан као врста гласа. Ако неко хоће само да прокоментарише постоји коментар.--Војвода разговор 20:37, 10. јануар 2008. (CET)

   Ово је тек глупо. Уздржан може да буде неко до краја гласања, и да пре гласња промени глас у против или за. Ако се не одлучи, онда не треба да се рачуна, јер у суштини није ни гласао. Уздржан глас само иде на штету, никако на корист. Пример сам већ дала. 7 за, 2 уздржана и чланак није изабран за сјајан. Тотално нереално.--Јагода испеци па реци 22:12, 10. јануар 2008. (CET)

   То треба да буде униформно на свим гласањима. Ја сам за то да се уздржани гласови рачунају, али би онда требало да буде свугде. Међутим, мислим да на гласању за администраторе уздржане гласове не рачунамо, тако да има смисла да их не рачунамо ни овде. (У принципу, поштено речено, уздржани гласови су само фини гласови против. Кад се договоримо да уздржане гласове не рачунамо, људи који би били склони да их оставе ће напросто апстинирати од гласања и тако искривљавати резултате. Али као што рекох пошто је већина на правилима о администрацији била за то да се ови гласови не рачунају, вероватно их не би требало рачунати ни овде.) --Dzordzm (разговор) 22:26, 10. јануар 2008. (CET)

   П.С. У расправи о администраторима је било „стручних“ објашњења да се узржани гласови нигде не рачунају. То једноставно није тачно, а један пример је нпр. Савет безбедности УН, у којем се може гласати за, уздржано, и против, при чему се захтева 9 гласова за. Овакав систем је боље прилагођен ситуацијама у којима одлучивање треба да одржава консензус радије него већину. (Став „Шта ће нам уздржан као врста гласа“ не познаје ни један систем одлучивања, а једино питање јесте како се ти гласови рачунају.) --Dzordzm (разговор) 23:05, 10. јануар 2008. (CET)

   Па ако се не рачунају за администраторе, онда не треба да се рачунају нигде. Апсолутно је безвезно рачунати уздржане, јер као што већ једном рекох, они се и нису изјаснили. Једино што раде је да кваре рачун. --Јагода испеци па реци 23:29, 10. јануар 2008. (CET)

   Као што сам дао пример, у УН нису мислили тако... --Dzordzm (разговор) 23:45, 10. јануар 2008. (CET)

   Мислим да је уздржаност својеврсна изјава (блиска овоме што је Џорџ написао) али не сматрам да уздржани гласови треба да се рачунају. Уколико је замерка довољно велика, и глас ће бити против, овако нема их смисла рачунати. Дакле, оставити могућност уздржаности али те гласове не бројати. --Кале ^{↙info/talk↗} 23:53, 10. јануар 2008. (CET)

   Драго ми је да видим да се слажете овде са "НАС". Ја сам малопре рекла. Уздржан може да буде у току гласања, да види како други гласају, да ли се порављају замерке и сл. Али у тренутку затварања гласања, мора да се пре тога промени на за или против. Уколико остане уздржан, не броји се. То је мислим, најпоштеније.--Јагода испеци па реци 00:09, 11. јануар 2008. (CET)

   80% је ОК. Овако висок проценат осигурава висок квалитет чланка. Што се уздржаног гласа тиче, мислим да он више служи за изражавање неутралног става у односу на нека политичка питања док начин гласања за сјајне чланке више личи на референдумски начин одлучивања у којем не постоји опција уздржан. Корисник који би био уздржан због мањих примедби, могао би да примедбе стави у облику коментара, а да се одлучи пре истека гласања. Уосталом, неучествовањем у гласању такође се може изразити уздржан став. --Краљевић Марко (разговор) 13:35, 11. јануар 2008. (CET)

Предлог бр. 5

Додајем још један предлог. Да се дода следеће правило:

1. Гласање може да постави и да гласа само пријављени корисник који је имао најмање 100 промена у ГИП-у. Ово правило је потребно како би се избегла постављања од стране ИП-а или корисника који су се пријавили само да би поставили чланак на гласање (имали смо случај са Битољем, и то више пута - корисник се пријавио само да би ставио чланак на гласање који се од прошлог пута ништа није поправио).--Јагода испеци па реци 00:12, 11. јануар 2008. (CET)

Коментари

Ја се слажем са свим предлозима —Јован Вуковић (р) 22:20, 10. јануар 2008. (CET)

Сва поменута правила би требало укинути, а проценат гласова неопходан да би чланак би изабран смањити на 60%.—Пирке say it right 00:08, 11. јануар 2008. (CET)

Мало је 60 %. Много мало. Ја мислим да је сасвим ок и да остане како је сада или да се промени на 75 %, али под условом да се уздржани гласови не броје. --Јагода испеци па реци 00:21, 11. јануар 2008. (CET)