Википедија:Гласање/Предлог/Правила о избору добрих чланака

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Овде свако може да да свој предлог о правилима при избору чланак за добар. Предложите све што може да име везе са избором. --Vojvoda 14:25, 12. јул 2007. (CEST)[одговори]

Када се договоримо како треба да буде формулисано неко правило ставите га на ову страницу Википедија:Гласање/Правила о избору добрих чланака. Поздрав, --Vojvoda 16:53, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]
Ово су неки моји предлози. Сада помало апстрактно звуче па треба да се договоримо шта критеријуми практично значе.--Vojvoda 18:45, 12. јул 2007. (CEST)[одговори]

Пре него што отпочнемо пројекат треба да решимо два питања:

    • Правила око гласања;
    • Критеријуми кандидата


Што се тиче правила гласања предлажем следеће:

  • да гласање траје пет дана
  • право гласа имају сви регистровани корисници
  • да би гласање било важеће мора да гласа најмање три корисника
  • сви регистровани корисници имају право да предложе чланак за добар.
  • чланак је изабран ако проста већина гласа за

Критеријуми:

  • чланак мора да има надпросечну количину текста
  • текст треба да има уобичајну структуру односно да започиње дефиницијом тј кратким уводом а да затим следе детаљније информације
  • текст мора да буде правописно и језички сређен
  • мора да буде добро повезан. Цитати и називи дела би требало да буду издвојени (искошени). Не узима се као замерка ако је велики део веза у чланку црвен.
  • треба да буде смештен у одговарајућу категорију
  • мора да садржи барем једну слику (од овог правила може да се одступи у неком изузетном случају)
  • слика мора да садржи објашњење
  • чланак мора да садржи референце. Референце у обром чланку не морају да буду у облику фуснота већ може само да се наведе коришћена литература.

КОМЕНТАРИ:

Чини ми се све прилично добрим, осим пар ствари:

  • гласање треба да траје дуже од 5 дана. Мала смо заједница и 5 дана није довољно да већина активних корисника сазна да постоји гласање. То се види из гласања за сјајне чланке. Понекад прође по четири дана и чланак има само један или два гласа, да би у последњем дану одједном добио још пет. Предлажем да гласање буде дуже од гласања за сјајни, или барем исто - 7 дана.
  • Три гласа да би гласање било важеће је мало, ал за почетак је ок. Ако ово заживи, лако ћемо да подигнемо бр. гласова.
  • Натпросечна количина текста треба да буде дефинисана мало боље. Шта је то надпросечна количина текста? Осим тога, ја не бих мерила дужину, јер има чланака који су веома дуги али ништа у суштини не кажу. Ја бих то префорумулисала: Чланак мора да садржи оптималну количину информација о теми. Оптимална количина информација о било чему већ сама по себи даје тексту дужину. Даље бих још више спецификовала и рекла: Оптимална количина информација значи да:

1. Обрађује све важне аспекте теме

2. Да је концентрисан на главну тему, без тога да обрађује непотребне и периферне детаље.

Додала бих такође, "да буде разумљив једном нестручном читаоцу". --Maduixa kaži 10:35, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Слажем се да треба наглесити да чланак мора да буде разумљив нестручном читаоцу. Што се дужине гласања тиче може да траје и седам дана као за сјајни а и ако траје дуже није проблем јер ће корисници вероватно активније да се интересују за гласање за сјајан него за добар. Али мислим да је седам дана довољно. Што се тиче три гласа знам да је мало али сумњам да ће гласати више. И сад долазимо до највећег проблема: како оценити информативност и дужину чланка. Не може се стриктно везивати за дужину текста јер су теме различите а и број информација о појединим темама.Могуће је сами рећи да је потребно да чланак даје исцрпне информације о некој теми а да ли је то довољно нека процене будући гласачи. Још да напоменем да када сам рекао да чланак може да предложи било који корисним имао сам на уму да то може да уради корисник који је радио на чланку било кад и да је дозвољено радити а чланку током гласања. Послаћу још неким корисницима поруку да погледају ову страницу и дају своја виђења па да приступимо коначном дефинисању правила. И још нешто: који знак да стоји у заглављу чланка (може за) --Vojvoda 11:58, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Sto se znaka tice, moze ovaj sa spanske:

Како оценити информативност? Па то је на гласачу да процени, исто као и што се многе ствари у гласању за сјајни остављају гласачу на његову савест. У принципу, то су чланци који дају све основне информације и задржавају се на главној теми и не залазе дубље у проблем, где је управо њихова "фалинка" што не могу да буду сјајни, али су ипак доста добри чланци.

На чланку не би требало да буде дозвољено да се уносе неке већењ промене, али ситне корекције, да. Дотеривање, не употпуњивање. Као и за сјајни.

Што се предлагања тиче, такође се слажем да може да га предложи било ко, и онај који је радио на том чланку и нема потребе да пролази одређено време од последњег едитовања као што то имамо на сјајним.--Maduixa kaži 12:07, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ја имам малу примједбу на правило о „барем једној слици“.. :) Постоје области у којима илустрације нису уобичајене, као што је право, многи термини из филозофије, итд... Логично је да све друге теме имају не једну, него неколико слика, илустрација, будући да се стреми натпросјечној дужини. Такође треба узети у обзир случајеве гдје је врло тешко наћи неку слободну фотку, или илустрацију. За кориснике који могу да гласају, као и да предлажу чланке, поставио бих да су „барем седам дана“ регистровани корисници, како би се избјегло прављење лутака, и разноразних комедија, јер је вишегодишња пракса на Википедији показала да има и таквих... Да би гласање било важеће рекао бих да је неки скромни минимум 5 корисника и да је потребно дати једно срочено и сажето објашњење кандидатуре чланка, неких три до пет реченица. Толико за сада, ако се још нечега сјетим, јавићу се... :) ---Славен Косановић- {разговор} 12:12, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]
Такође мислим да би у неким случајевима, гдје чланци не могу из објективних разлога бити састављени од велике количине текста, било пожељно оставити могућност за њихову кандидатуру, ако испуњавају остале услове квалитета. ---Славен Косановић- {разговор} 12:22, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]
Ја бих мало боље дефинисао ко има право гласа. Нека стоји боље "Право гласа имају сви корисници који су регистровали корисничко име пре почетка гласања." Ово говорим из искуства са сокпапетима. --Саша Стефановић ® 12:18, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]
Па ако се сложимо да гласање траје 5 дана, и кориснички налог мора бити стар најмање седам, онда... :) ---Славен Косановић- {разговор} 12:25, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Слажем се са Славеном у вези са сликама, али Војвода је то већ узео у обзир, јер је у заграду ставио - у одређеним случајевима се може одступити од овог правила, а ти случајеви могу да буду управо ови које Славен наводи. Такође се слажем да корисници који гласају или предлажу чланке треба да буду регистовани барем седам дана и за то има дебелих разлога. Чак бих ставила и дужи период и ову тачку укључила у правила о гласању за сјајне чланке. Такође подржавам да треба да се да разлог кандидатуре. И такође бих ово правило уврстила у сјајне чланке. Понекад се чланци предлажу без скоро икаквог образложења, или једном реченицом, типа: Зато што мислим да заслужује да буде сјајан" и готовор, што, признаћете, исто је као да није ништа рекао.--Maduixa kaži 12:21, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ја бих ставио такође дужи период. Пет или седам дана је стварно мало. Ставио бих 3 недеље и барем 50 измена у главном именском простору. Мислим ако неко хоће да гласа мора да зна како ради вики и како чланци изгледају, а онај ко се регистровао пре недељу дана је и даље „новајлија“. Такође мислим да гласање не треба продужавати, доста је 5 дана или евентуално 7, али мислим да нема потребе за више --Јован Вуковић (р) 15:34, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Mesec dana? Može da glasa onaj koji je član Vikipedije mesec dana. Isto pravilo da se primeni i na sjajne članke.--Maduixa kaži 16:33, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Број измена би био реалнији показатељ него дужина боравка на википедији. Неко може да се региструје чисто ради реда и да не уради ништа док неко за недељу дана може да уради доста тога. 100 измена укупно би по мом мишљењу било сасвим доста. --Vojvoda 16:52, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Скидање са списка

Сваки регистровани корисник може да предложи за скидање са списка чланак за који сматра да не испуњава критеријуме. Гласа се исто као и за постављање.

Ако је чланку укинут статус доброг кроз недељу дана може бити поново предложен.

Промена правила

Сваки корисник може да предложи промену правила. Гласање траје седам дана а важеће је ако гласа најмање 5 корисника. Ново правило се прихвата ако ЗА гласало најмање 80% од броја корисника који су учествовали у гласању. --Vojvoda 12:26, 13. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ја имам једно питање: а чему све ово? Зар сјајни чланци нису довољни? -- Bojan  Razgovor  21:26, 16. јул 2007. (CEST)[одговори]

Мислим да гласање за сјајне није довољно за рангирање чланака. Свако ко направи иоле бољи чланак одмах поставља гласање за сјајни а када дотични није изабран може да дође до конфликтних ситуација. Друга ствар је што у сјајним чланцима не смемо да дозволимо да неке области буду неупоредиво више заступљене од других. Тако на пример немамо сјајних чланака о филозофији, сликарству а што се историје тиче (области у којој је највише сјајних) превага је на страни чланака о ратовању а остале теме су готово незаступљене. Избор за добар би тако послужио да када на пример имамо пет надпросечних чланака о Другом светском рату један или два изаберемо за сјајни а остале за добре. Неке разлоге зашто мислим да би увођење овог пројекта допринело википедији навео сам на тргу. Поздрав, --Vojvoda 21:32, 16. јул 2007. (CEST)[одговори]

Знатно је теже писати сјајне чланке из других области него из историје или географије или неку биографију, то је један од разлога зашто има врло мало изабраних чланака из других области. Свако коме је професија нека од тих других области зна колико је тешко прености знање рецимо из математике, физике, хемије, економије, итд, дакле у форми енциклопедијског чланка. Чак и о темама из различитих умјетности, није лако писати. Потребно је вријеме и стварно једна велика жеља да се чланак солидно обради. Обично у већини конвенционалних енциклопедија један чланак из неке научне области обрађује један или више стручњака неколико мјесеци. Моје мишљење о овим пројектима сјајног и доброг чланка је да, ако се схвате као подстицај да се направи један изузетно добар чланак, то је онда позитивно за Википедију па и за сарадника/е који пише чланак, јер ће научити неких нови ствари у том подухвату а Википедија ће добити добар чланак, али ако се схвате као циљ сам за себе, онда има више штете него користи од тога. Кажем штете, јер онда неки корисници по сваку цијену хоће да напишу и прогурају неки чланак као сјајни, како би прије свега задовољили свој понос. ---Славен Косановић- {разговор} 11:46, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

Па зато су ту онда администратори и други искусни корисници да то спрече. Ја бих јако волела да се сви ти наши силни информатичари и природњаци које имамо овде лате тог како ти кажеш, тешког посла и напишу ако не сјајан онда добар чланак/чланке из области хемије, математике, биологије, информатике итд. С друге стране, такође се може превести сјајан чланак са енгл. или неке друге озбвиљне википедије (значи, не рачунам хрватску, босанску итд, чији су критеријуми сјајних чланака далеко испод наших). Сјајан чланак на нпр. енглеској или шпанској или немачкој википедији има све што се и код нас захтева, укључујући и референце (које су некима тако мрске, хехех), тако да остаје само да се уради ДОБАР превод. А на питање, чему све ово, људско биће је компетитивно створење. Ако на другом крају пута нема неке наградице, тешко се одлучује да крене на пут. Према томе, како Славен каже, све ове наѕови титуле и титулице, као и оне споменице и др. многима служе као подстрек да дају све од себе. Можда некима не, и свака им част, али има много више оних који функционишу на овај први начин. Не видим ништа лоше у свему томе. А зашто сад добри, зар нису довољни сјајни? Па Војвода је лепо рекао. Има људи који напишу добар чланак па пошто пото хоће да га прогурају да добије звездицу. Овако би се избегли конфликти, јер би чланак ипак добио неку ознаку, и то би добио ону коју заправо заслужује, ни више ни мање. Просто. И вук сит и овце на броју.--Maduixa kaži 11:58, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

Супер је да постоје „награде“, „звјездице“, итд., али треба констатно наглашавати да оне нису саме по себи циљ. Није лако ни преводити многе ствари, прије свега што свака култура има неке своје финесе које треба добро познавати, чак и у математици која је најуниверзалнија од свих наука, има неких ствари које се објашњавају на различите начине у различитим културама. Опет кажем ако се стручњаци у конвенционалним енциклопедијама позабаве једном одредницом више мјесеци, онда то нешто говори. Дакле, резултат је у том случају један сјајан чланак, али иза тог сјајног чланка обично стоји неки академик, стручњак, итд, или више њих. Није ми циљ да обесхрабрујем никога, напротив, желим да укажем колико је сложен процес писање енц. чланака, и да ако се озбиљно прихвате посла, осим те „звјездице“, врло је могуће да стекну нека нова знања, од којих ће дефинитивно имати личне користи (што је по мени највећа награда), осим вриједног доприноса Википедији. Дакле, ако се цијела прича схвати на адекватан начин, то је онда вишеструко корисно такмичење. ---Славен Косановић- {разговор} 12:17, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]


Е кад се ја не бих сукобила са Славеном... Чудо би било...

Хооо, Славене, па управо сам то рекла. Ако се појави неко ко погрешно схвати звездице, ту су админ и други искуснији чланови да залуталој овчици укажу на прави пут. Све треба схватити и користити на умерен начин. Превођење јесте тешко, зато се ја и не усуђујем да преводим чланке из области које не познајем, нпр. геологија или математика, и то је боље да ради неко ко студира или је заврешио математику или геологију,а ја (и други википедијанци који имају искуства у превођењу) ћу увек бити ту да припомогнем ако негде зашкрипи код превода а нема везе са ускостручним терминима. Управо о томе се и ради овде - заједнички рад људи различитих струка где свако доприноси својим знањима из области у којима је стручан. А што се времена тиче - па ни Рим се није направио за један дан. Сваки сјајан чланак који сам написала (сама или у заједници с неким) однео је барем месец дана. Карло Пети се писао скоро шест месеци (ако се не варам). И сви други који су написали неки сјајан чланак могу то да потврде. Сасвим је нормално да се на једном тексту који је свеобухватан и детаљан ради дуго, тако да не видим зашто поредиш то са писањем одреднице неке енциклопедије - па и ми смо исто то, само аматери и нисмо плаћени за наш труд. Онај који је мислио да се не само сјајан, него и добар чланак може написати у једном даху, љуто се вара. Циљ писања добрих и сјајних чланака је само знање - ја сам, пишући их, и не само њих, успут веома много научила, из разних области. А звездица... Звездица је само потврда твојг труда од заједнице. Као неко мало тапшање по рамену и оно "Свака част. Добро обављен посао". Онај ко звездицу схвата на другачији начин... Хе, морам му рећи да греши. Поготову што исти тај чланак сутра неко може из корена да промени. --Maduixa kaži 12:31, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

Награде, споменице, звездице не требају да буду саме по себи циљ и то нису за највећи део корисника. Једноставно нормално је да неко воли да се његов рад цени и добије позитивне критике нарочито ако је у чланак уложено доста времена. Али чак и ако је неком само циљ да направи сјајан чланак какве везе има ако испуњава критеријуме мада не верујем да неки корисник има овакво мишљење с обзиром да углавном корисници направе гомилу чланака а само неке од њих предлажу. --Vojvoda 14:39, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

А они који пишу комерцијалне енциклопедије пишу чланке дуго али не зато што треба да пронађу информације већ да их ускладе, изаберу најзначајније и прилагоде избор концепту целог пројекта. То је врло зезнута ствар али википедија једноставно не може да прихвати неке такве стандарде нарочито не српска. Верујем да код израде „правих“ енциклопедија (мислим на оне које израђују стручњаци) више времена оде на избор приступа теми него на саму израду чланка. --Vojvoda 14:43, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]
Cilj moje gornje priče je bio da potenciram da je vrlo korisno i za korisnika lično, a i za Vikipediju, kada se ima jedan korektan pristup ideji projekta. Naravno da osim toga što različite evropske kulture imaju različita shvatanja enciklopedije, načine prenošenja informacija u enciklopedijama, iza članaka u konvencionalnim enciklopedijama obično stoje eksperti, svaki u svojoj oblasti. Naravno, Vikipediju može svako da uređuje, ali nije zgoreg ponavljati da jedan ispravan pristup projektu, donosi veliku korist i pojedincu koji je napisoa članak i samoj Vikipediji. ---Славен Косановић- {разговор} 16:00, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]
Ma ništa ne brinite, ja podržavam ideju samo volim ponekad da dodam ponešto, podsjetim, itd... :) Mislim da je korisno ponavljati novim korisnicima smisao cijelog projekta, kako bi kasnije uštedili na objašnjenjima. Vrlo je moguće da mnogi budući saradnici čitaju ove „linije“ na ovoj stranici... ---Славен Косановић- {разговор} 14:51, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

Добро би било када би могао да смислиш неку лепу дефиницију циља пројекта која би стајала на врху странице пројекта (када га будемо покренули). --Vojvoda 14:54, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]

Smislićemo nešto... U principu dobri članci treba da ispunjavaju tematske kriterijume (tj. da iako tema i podteme nisu detaljno obrađene, da postoje osnovne, ispravne informacije), da budu gramatički, pravopisno i stilski korektni, da se pozivaju na literatru i da imaju makar par referenci. Otprilike tako nekako za početak... ---Славен Косановић- {разговор} 16:00, 17. јул 2007. (CEST)[одговори]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Гласање/Предлог/Правила_о_избору_добрих_чланака&oldid=24599417”