Виктор Авбељ

С Википедије, слободне енциклопедије
виктор авбељ руди
Виктор Авбељ Руди
Лични подаци
Датум рођења(1914-02-26)26. фебруар 1914.
Место рођењаПревоје, код Љубљане, Аустроугарска
Датум смрти3. април 1993.(1993-04-03) (79 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чингенерал-мајор у резерви
Председник Председништва
СР Словеније
Период19791984.
ПретходникСергеј Крајгер
НаследникФранце Попит
Херој
Народни херој од20. децембра 1951.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Орден партизанске звезде са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Виктор Авбељ — Руди (Превоје, код Љубљане, 26. фебруар 1914Љубљана, 3. април 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1979. до 1984. обављао је функцију председника Председништва СР Словеније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 26. фебруара 1914. у селу Превоје, код Љубљане. Потиче из сиромашне сељачке породице. после завршене гимназије уписао је Правни факултет у Љубљани, на коме је дипломирао 1939. године. За време студија приступио је студентском револуционарном покрету и 1937. постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Посебно је сарађивао са познатим словеначким револуционарима — Тонетом Томшичем, Борисом Крајгером и Францом Лескошеком.

После окупације Краљевина Југославије, априла 1941. године, остао је у Љубљани и организовао акције против окупатора. Италијани су га, у једној рацији, ухапсили 29. октобра 1941. године, али је успео да се уз помоћ фалсификованих докумената после 11 дана извуче. Децембра 1941. постао је секретар Окружног комитета КП Словеније у Новом Месту, а његов главни задатак био је ширење и јачање Народноослободилачког покрета у Долењској.

Када је септембра 1942. формирана „Губчева бригада“, постављен је за њеног првог политичког комесара. Од јануара до јула 1943. био је политички комесар Прве долењске оперативне зоне; у том својству је био заменик политичког комесара, а у априлу политички комесар Оперативног штаба хрватско-словеначких бригада у заједничким акцијама. Од јула до августа био је политички комесар Петнаесте словеначке дивизије; од априла 1943. до фебруара 1944. заменик политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Приликом похода Четрнаесте словеначке дивизије преко Хрватске на Штајерску, 22. фебруара 1944. године, на гребену изнад Равни био је рањен. Септембра 1944. послат је у Словеначко приморје на дужност политичког комесара Деветог словеначког корпуса НОВЈ. За политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније именован је 27. марта 1945. и на тој функцију је остао до њеног укидања у Трсту.

После ослобођења Југославије обављао је низ дужности, од којих су најважније:

Имао је чин резервног генерал-мајора.

Умро је 3. априла 1993. у Љубљани, где је и сахрањен на гробљу Жале.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ првог реда и др.[1] Указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ одликован је 20. децембра 1951. Орденом народног хероја,[2] а Указом Председништва СФРЈ одликован је 16. фебруара 1984. Орденом јунака социјалистичког рада.[3][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ko je ko 1957, стр. 29.
  2. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 36.
  3. ^ „Службени лист СФРЈ 30/85” (PDF). slvesnik.com.mk. 21. 6. 1985. стр. 955. 
  4. ^ „Виктору Авбељу Орден јунака социјалистичког рада”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 8. 5. 1984. стр. 1. 

Литература[уреди | уреди извор]