Винко Витезица

С Википедије, слободне енциклопедије
Винко Витезица
Датум рођења(1886-04-05)5. април 1886.
Место рођењаТрогир
Датум смрти7. јун 1974.(1974-06-07) (88 год.)
Место смртиЗагреб

Винко Витезица (Трогир, 5. април 1886Загреб, 7. јун 1974) био је југословенски историчар књижевности, професор Филозофског факултета и Глумачко-балетске школе у Београду, драматург и преводилац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршио у Сплиту, а 1917. године филозофију на Филозофском факултету у Бечу.

1923. године постаје асистент, а од 1924 до 1937. године је доцент за Упоредну историју књижевности и за Теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду.[1]

Од 1937. до 1941. године је водио Одсек за књижевност и уметност у Министарству просвете и предавао је Историју драмске књижевности и Историју уметности на тадашњој Музичкој и Уметничкој академији у Београду.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

Писао је есеје и приказе из области литературе, сликарства, музике и позоришног живота. Посебну пажњу је поклањао античкој књижевности. Као историчар књижевности, настојао је да књижевне појаве код нас доведе у везу са токовима светске литертуре илуструјући примерима утицаје појединих европских класика на југословенске писце.[2]

Написао је више радова из области упоредне књижевности и теорије књижевности, од којих су најважнији:

  • Студија о Хамлету (Београд 1924),
  • Античка и хришћанска књижевност (Београд 1928),
  • Преглед светске књижевности, (Београд 1928),
  • Поетика (Београд 1929),
  • Естетике Бенедета Крочеа (Београд 1934) - Превод са уводном студијом о естетици и филозофији Бенедета Крочеа,
  • Саставио је Антологију народне поезије (Београд 1937) са уводном студијом о народној поезији
  • Микеланђело (Београд 1937) [2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vitezica, Vinko | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-11-03. 
  2. ^ а б в Krleža, Miroslav, ур. (1971). Enciklopedija Jugoslavije. 8, Srbija-Ž. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. стр. 506. 
  3. ^ Бихаљи-Мерин, Ото (1978). Мала енциклопедија Просвета, општа енциклопедија. 1, А-Ј. Београд: Просвета. стр. 351.