Вирус набораности боровнице

Вирус набораности боровнице је распрострањен у Северној Америци (Канада, САД), Европа (Италија, Пољска). Према подацима EPPO, вирус је локално присутан на територији Европске уније, због чега је сврстан на А2 алерт листу^[1].

Физичке и хемијске карактеристике, грађа вируса[уреди | уреди извор]

Има кончасте честице, дужине око 690 nm, ширине 14 nm, које садрже једноделни ss+(RNK) геном. Протеински омотач је састављен од једног протеина.

Круг домаћина[уреди | уреди извор]

Вирус је изолован са различитих врста рода Vaccinium, односно различитих врста боровнице.

Патогенеза[уреди | уреди извор]

На веће удаљености се преноси зараженим садницама боровнице. Ову могућност повећава постојање заражених биљака које не испољавају симптоме. Не преноси се додиром заражене и здраве биљке. Током вегетације се може пренети лисном ваши боровнице (Ericaphous fimbriata) на неперзистентан начин.^[2]

Симптоматологија и економски значај[уреди | уреди извор]

Симптоми варирају у широком распону, од потпуног изистанка видљивих промена, до некрозе и изумирања биљака. Може доћи до делимичне или потпуне некрозе цветова, листова и изданака. Међу симптоме се убраја и ивична хлороза листова. Препознавање узрока отежава и веома дуг латентни период, који може износити и до две године. Са повећањем производње боровнице у Европи предвиђа се повећање значаја вируса. Увозом садница из Северне Америке, где је обољење значајно распрострањено, повећава се опасност од интридукције, при чему нема поузданих процена у којој мери вирус може угрозити природне популације боровнице.^[3]

Мере сузбијања[уреди | уреди извор]

Навођење вируса на EPPO А2 алерт листу указује на потребу здравствене контроле садница боровнице при међународној размени. EPPO препоручује увођење патогена у сертификационе шеме при производњи садног материјала. По америчким подацима, културом меристема и термотерапијом се могу добити биљке без присуства овог вируса.^[4] Уништавање заражених биљака и вектора могу смањити брзину ширења вируса у пољу. Министарство пољопривреде Републике Србије је прописало меру посебног надзора за овај вирус, што је предвиђено Правилником о утврђивању програма мера заштите здравља биља.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „EPPO A2 List of pests recommended for regulation as quarantine pests”. European and Mediterranean Plant Protection Organization. 2020.
^ Bristow, PR; Martin, RR; Windom, GE (2000). „Transmission, Field Spread, Cultivar Response, and Impact on Yield in Highbush Blueberry Infected with Blueberry scorch virus”. Phytopathology. 90: 474.
^ Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 220. ISBN 978-86-7520-372-8.
^ Postman, J. D. (2007). „Blueberry Scorch Carlavirus Eliminated from Infected Blueberry (Vaccinium corymbosum) by Heat Therapy and Apical Meristem Culture”. APS Publications.

Литература[уреди | уреди извор]

Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. ISBN 978-86-7520-372-8