Владимир Боберић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир (Боберић)
Лични подаци
Датум рођења(1873-11-16)16. новембар 1873.
Место рођењаСрпска Кларија (данас Радојево) у Банату, Аустроугарска
Датум смрти17. фебруар 1918.(1918-02-17) (44 год.)
Место смртиБудимпешта, Аустроугарска

Владимир (световно Владислав Боберић, Српска Кларија (данас Радојево) у Банату, 22. октобар/3. новембар 1873Будимпешта, 4/17. фебруар 1918) је био епископ Српске православне цркве.

Световни живот[уреди | уреди извор]

Епископ Владимир је рођен ако Владислав Боберић 3. новембра 1873. године у Српској Кларији (данас Радојево) у Банату, од оца Младена, свештеника, и Анете Маширевић, синовице патријарха Самуила (Маширевића). Основну школу завршио је у Врањеву, гимназију у Новом Саду и богословију у Сремским Карловцима.

На позив митрополита дабробосанског Николаја (Мандића) прешао је у Сарајево, где је након положеног катихетског испита постављен за редовног професора сарајевске гимназије.

Монашки живот[уреди | уреди извор]

При постригу добио име Владимир. Пошто је рукоположен у чин ђакона и презвитера, постављен је за професора Рељевске богословије.

Као привремени ректор богословије, именован је 10. октобра 1911. године за епископа бококоторског.

Бавио се катихетиком, канонским правом и врло успешно црквеном музиком, оставивши за собом доста запажених композиција.

Умро је у Будимпешти 17. фебруара 1918. године, а сахрањен је у Врањеву у Банату.

О њему је писао Цетињски вјесник 1911. године[1].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цетињски вјесник, Нови епископ бококоторски, број 91, укуцати бр. стр. 371. Цетиње. 1911. Архивирано из оригинала 21. 04. 2016. г. Приступљено 03. 05. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]


Епископ бококоторски
19111918.