Влашка бањица

С Википедије, слободне енциклопедије
Влашка бањица
Рака Јерма
Рака Јерма
Тип Термоминерални извор
Издашност 0,02—0,3 m3/s
Температура воде 18—19 °C
Планински венац Влашка планина
Област Југоисточна Србија
Држава  Србија

Влашка бањица je група термоминералних извора који избијају на десној страни реке Јерме, непосредно пошто она напусти њен кањонски део и зађе у котлински део долине.[1][2]

Географија[уреди | уреди извор]

Положај

Вода избија недалеко од крашког врела Ђеверице, у висини алувијалне равни, испод каменог потпорног зида старе пруге а сада пута, на висини од око 430 метара, и потом се улива, ниже од села Власи у нивоу алувијалне равни реке Јерме.[3]

По истивцању вода се разлива по алувијалној равни образујући забарено земљиште.

Карактеристике

Врело Влашка бањица је извориште разбијеног типа. Воде извора избијају дуж раседа којим је предиспонирана долина реке Јерме, а који пресеца Пиротску котлину и Тепошку површ, све до Одоровачког поља. Раседна зона је покривена језерским седиментима и речним наносом, а на десној страни долине јављају се масивни баремски кречњаци.[4]

Издашност

Крајем лета и почетком јесени истиче само главни извор, чија се издашност креће око 20 до 30 l/sec. Тада је вода загрејана на 18—19º C. У пролеће, у време максималне издашности, када прораде и периодски извори, из Бањице истиче и до 300 l/sec, воде знатно ниже температуре.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цвијић Ј. (1896) - Извори, водопади и тресаве у источној Србији, Глас СКАН, књ. Ли, Београд.8.
  2. ^ Станковић С. (1998) - Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.
  3. ^ П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.
  4. ^ З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]