Војислав Бабић
Војислав Бабић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1920. |
| Место рођења | Бања Лука, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 8. март 1975. (54/55 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
Војислав Воја Бабић (Бања Лука, 1920 — Београд, 8. март 1975) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Србије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Бањалуци 1920. године. Гимназију и Електромашински факултет завршио је у Београду.[1]
Био је учесник Народноослободилачке борбе, током које је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]
Након ослобођења Југославије, налазио се на разним одговорним дужностима. Био је директор Савезне дирекције металске индустрије, директор фабрике каблова „Моша Пијаде“ у Светозареву, директор Института „Борис Кидрич“ у Винчи, помоћник савезног секретара за индустрију СФРЈ, директор „Прогрес-инвеста“ и директор Радне заједнице Пословног удружења „Београд—Бар комерц“ (предузеће за изградњу пруге Београд—Бар).[1][2]
Као друштвено-политички радник био је члан општинског руководстава Савеза комуниста и других друштвено-политичких организација и председник Савета Скупштине града Београда. Носилац је многих југословенских одликовања.[1]
Преминуо је изненада 8. марта 1975. у Београду у 55 години.[1]
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д „Умро инж. Војисав Бабић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 9. 3. 1975. стр. 10.
- ^ „Војислав Д. Бабић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 3. 1975. стр. 14.
- ^ „Сахрањен инж. Војислав Бабић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 3. 1975. стр. 7.
