Војислав Грол

С Википедије, слободне енциклопедије
Војислав Грол
Датум рођења(1911-12-05)5. децембар 1911.
Датум смрти22. јануар 1987.(1987-01-22) (75 год.)

Војислав М. Грол (1911—1987) био је српски правник и правни писац. Син је српског политичара Милана Грола[1] и сестрић Милана Ракића.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1911. од родитеља Милана Грола и Љубице (дјевојачки Ракић) Грол. Године 1916. оженио се са Јеленом, ћерком адвоката Николе Стојановића, чланом Демократске странке и оснивачем Српског културног клуба. Као резервни пјешадијски поднаредник-ђак, 1935. године, положио је испит за чин резервног пјешадијског потпоручника у Школи за резвне пјешадијске официре. Докторску дисертацију на тему: "Еволуција изборног права у Француској" одбранио је на Правном факултету Универзитета у Београду 15. фебруара 1938.[3] Писао је за часопис "Архив за правне и друштвене науке". Током Другог свјетског рата радио је у адвокатској канцеларији Александра Трифунца.[2] Иако формално није био члан у једном периоду су се код њега у стану окупљали чланови омладине Демократске странке.[4] Послије ослобађања радио је кратко у Министарству за конститутуанту,али чим се Милан Грол повукао са мјеста потпредсједника владе, Војислав се вратио адвокатури. Био је дио одбране на суђењу Миловану Ђиласу 1956. године.[2][5]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Војислав, Грол, (1989). Правна мисао Милована Миловановића. Београдpublisher=Српска академија наука и уметности. ISBN 86-7025-021-7. OCLC 495711690. 
  • Грол, Војислав М. Чланци из области јавног права. 
  • Грол, Војислав (1939). Наша изборна реформа. Београд. 
  • Грол, Војислав (1939). Феномен једне партије. Београд. 
  • Војислав, Грол, (1939). Теорија институције Мориса Ориуа. Београд: Привредник. 
  • Грол, Војислав (1938). Еволуција изборног права у Француској. Београд. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Koštunica, Vojislav (22. 11. 2001). „Dva života u jednom”. nin.co.rs. Приступљено 30. 3. 2022. 
  2. ^ а б в Ковачевић, Катарина (2012). „Милован Ђилас и мађарска криза 1956. године”. Историјски записи. 1—2: 121. 
  3. ^ „Универзитетска библиотека: Докторати на Универзитету у Београду”. arhiva.unilib.rs. Приступљено 2022-03-30. 
  4. ^ „Desimir Tošić”. www.audioifotoarhiv.com. Приступљено 2022-03-30. 
  5. ^ vmedia. „Predstavljena knjiga Milovan Đilas – Pisma iz zatvora – Vukotić Media” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 05. 2022. г. Приступљено 2022-03-30.